Народно благостање

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 414 НАРОДНО Бр, 26 To nervozno raspoloženje našlo je svog izraza i u obrtu u obaveštajnoi nedelii, kao što se vidi iz donje tablice. 20:M.-—26-Mi 97-V._|-MI. 2-9-VI. 10—16-VI. 17—28-МЕ | u hiljadama dinara

Ratna šteta 1.838 1.101 1.975 1.249 3.885 Ratna šteta, termin 243 — 1.905 — 1.191 4%0 Agrarci 1921 102 76 192 149 _ ___ 62 49% Agrarci 1934 74 — о 492 325 7%o Investicioni 455 178 119 · 59 - 467 6% Begluci 1.019 625 512 2.771 . 1.071 6%/ Begluci, termin — — 231 — 6" Dalmatinci 1.066 . 598 300 609 683 7% Bler 493 165 1.032 771 1.200 o Bler 170 80 173 213 142 7%0 Seligman 44 — = | == 302 Narodna banka 88 147 518 7 524 Рађ 295 110 . 173 37 236

Ukupno 5.887 3.178 6.430 6.357 10.038

U nioj ie obrt bio preko 10 mil. din. prema okruglo 6,5 ти. dinara na nedeliu od pet dana za poslednje četiri nedelie. Gotovo celo povećanje pada na Ratnu štetu: obrnuto je preko 5 ти. Фп. хгаједпо sa terminima, nasuprot 1.200.000 u prethodnoi nedelji. To u stvari nije nikakav veliki iznos. Vrlo je mali obrt baš u Ratnoj šteti, koje ima u opticaju više nego svih ostalih državnih papira zajedno. Obrt je bio nedelino između li/>» i 3 mil. To ie sasvim normalno; a ni povećanje na 5 mil. nije ništa neobično, jer kad se pokolebaju imaoci državnih papira, onda se pojavljuju desetine miliona. I zbog toga je bilo lako beogradskim berzijancima da ubiju u korenu rđavo raspoloženje. Može se reći, da ie 22 o. m. apsorbovana ona ponuda, koia je došla usled nervoze, te je tako raščišćena situacila i omogućeno berzijancima, da upute DpDOonovo kurseve normalnim putem.

Relativno je mnogo veći obrt u Beglucima. A ni Dalmatinci ne zaostaju iza njih. U tim papirima je za poslednia dva meseca bio mnogo veći obrt no i u jednom drugom papiru. Mi smo toj pojavi davali dosta komentara. Da rezimiramo; prvi uzrok leži u preterano visokome kursu tih papira prema 7 tipu, koji je kod nas najmerodavniji i drugi u neprekidnoi proizvodnji tih. papira, koja je preopteretila tržište na početku leta, kad posao obično uzima manji obim. Tim povodom potrebno je istaći, da se je pojavio malo jači obrt u 4%0 Agrarcima iz 1934 god., takođe kao posledica produkcije.

Narodna banka ie rađena u vrlo malom obimu uz stalan kurs. Akcije Agrarne banke takođe su malo rađene, pošto ih inače ima vrlo malo.

Raspoloženie na kraju sastanka od 29 o. m. bilo je neobično optimističko i bilo bi čudo, ako ono ne bi dobilo izraza u početku педејје u daljem skakaniu kurseva.

Na zagrebačkom tržištu hartija naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća bila ie labava tendencija. Kursevi idu na niže. Rađene su akcije Trbovlia po 185 i Osečke šećerane po 105.

Obračunski kurs dolara bio de:

17-VI: 43,266; 20-VI: 48,266; 21-УГ 43,2836; 29-VI: 49,2416; 283-VI: 43/2167. :

DEVIZNO TRŽIŠTE

Narodna banka produžila je sa intervenciiom kod funte, čiji ie kurs održan na 238, na normalnoj tražnji. Prodaju nemačkih maraka je, međutim, u ponedeljak obustavila usled čega je kurs naglo skočio, prvo na 14,75, pa potom usled vrlo velike tražnje uvoznika na 15,50. Neizvesnost je bila velika, kao retko do sada. Zna se da je naša spolina trgovina prestala da bude aktivna prema Nemačkoj. Po naglom sma-

njenju našeg aktivnog klirinškog salda, videlo se da se povećavaiu i naša plaćania prema Nemačkoj. Porast kursa klirinške marke, prema tome, nije se mogao zaustaviti. Narodna banka je držala kurs dokle je mogla, ali su se iscrple i niene zalihe, tako da'ie bila prinuđena da obustavi intervenciju. Neobično jak skok, međutim, koji jie bio tako buran, da se nije mogao predvideti njegov kraj, primorao ie ipak Narodnu banku da se pojavi na tržištu. Sa 15,50 počela ie da daje marke, čime {e postigla da se tai kurs zasada smatra plafonom. Spekulativno odlaganje Kklirinških maraka је ргеstalo. Odiednom se pojavilo dosta privatne robe koja ie kurs pritisnula čak nešto ispod 15,50. Još snažniji je bio preokret kod terminskih cena koje su se za juli i avgust kretale oko 15,10—15,15. Tražnja je bila vrlo rezervisana i nije 11 ргhvatila ponudu po gornjim cenama.

U Grčkim Dbonovima se pojavila oskudica. Kurs ie poчедпјес dana izveštaine nedelje izneo 29,25, a po njemu nije mogla biti zadovoliena tražnja.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

London Berlin Madrid Milano bonovi

17-VI 288— 1.450.— — 28.75 за Ре 216.41 1.759:97 — 229.08 Bez pr. 168.49 1.369:63 = 178.28 20-VI 238.— 1.475. — — — 29.50 21-VI 238.—K 1.549.23 — — 29.29-VI 238— 1.550. — — — 2928-VI 288.— 1.541.62 — — 29.25

Obrt je bio 26,6 mil. prema 18,6. mil. u prethodnoi 20dini. Bez malo celokupni obrt otpada na London 17 mil. din. prema 8,7 mil. i Berlin 10,8 mil. prema 9 mil. din. Grčki bonovi su rađeni za 351.000 prema 490.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

al-X1-3G „31-%JIU-37 31-Ш 16-VI 99-VI London 927.97 21:69 21.65%/6 21.64 21.56 Amsterdam 288.30 240.60 241.40 241.62 241Мјијотк 485.14 432.50 48361/a 4853/8 4935.Berlin 175.10 174.25 174.92 175.70 178.25 Pariz 20:924/4 · J4.Gdi/5 13585Љ | 12.13 1212 Prag 15.221/5 15,19 15.91 15.90 15.16 Brisel ===> —.— 73.09 74.071/x —= Beograd 10.— 10.— 0) 10— 10—

Švajcarski franak je vrlo čvrst. Stoga su devizni kursevi u Cirihu niži nego prethodne nedelje. Vrlo jako je pao kurs funte, zatim holandske forinte. Srazmerno тапј је рад dolara, a franeuski franak je skoro stabilan. Snižene su zvanične notice nemačke marke i čehoslovačke krune.