Народно благостање

25. јуни 1938.

Tržište zlata

Na londonskom deviznom tržištu skočio je kurs deviza a među ovima i Niujork. Paralelno je cena zlatu pala, tako da је izvozna premija svedena па 10 p. U toku nedelje bila ie jaka tražnia za zlato za evropsku tezaurizaciju. Osim toga ie nastalo bekstvo iz dolara, zbog bojazni od njegove eVemtualne devalvacije. Krajem nedelje je nastao jak pritisak na kurs dolara, a istovremeno je počela i cena zlata da pada. Uvoz zlata u Englesku u toku perioda od 10—16 daleko je premašio izvoz. Uvoz je iznosio 5. mil. funti, a мог 1 ти. Naiviše je uvezeno iz Belgiie za 2,7 mil. f. St. a naiViše ic izvezeno u Francusku 269.000 I. st.

šiling pensa Din (po unci) (po kg.)

1933 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 13-VI-1938 140 8 54.216 21-VI-1938 140 9:/5 54.264

Robno tržište

Pšenica. — Svetsko tržište pšenice sve više ulazi u pe riod neodređenosti i velike osetljivosti. Uoči žetve ono reagira na svaku vest o izgledima za žetvu u važnijim proizvodnim područjima. A ove su poslednijiih dana postale i mnogobrojne i suviše kontardiktorne, te se reakcija tržišta svVakoga dana menja. Prvi vršaji u S. A. D. nisu dali očekivane rezultate. Na osnovu toga pojavile su se vesti da je aprilski mraz naneo znatne štete i da su vremenske prilike, posleđnjih nedelja, uticale na pojavu rđe. Ide se tako daleko da se tvrdi da bi američka žetva, produži li se sadanie vreme, koje pogoduje razvitku rđe, mogla da bude i katastrofalna. Svakako da je ova vest preterana, ali ona nije ostala bez izvesnog uticaja na tržište, ler su cene bliskih pozicija u Čikagu porasle i učinjeni su znatni zakliučci u novoj Manitobi. Sem toga, na pobolišanie kurseva bila je od izvesnog uticaja i odluka američke vlade da veću količinu pšenice otkupi od proizvođača po ceni od 60 centi za bušel. Ova pšenica ostala bi kod proizvođača i oni bi je mogli u svakoj prilici prodati ako mognu dobiti povolinije cene. Sve dotle, ova se količina neće pojavljivati na tržištu.

Evropska žetva procenjuje se većom, no što je bio slučaj pre nekoliko nedelja. Francuska će imati izvozni višak od blizu 200.000 vagona, ali ova količina neće biti izvezena, već će biti otkupljena od Žitnog ureda delom za stokiranje, a delom za denaturisanje i za proizvodnju pogonskog špirta. Jedino će Grčka i Italila imati znatno lošiju žetVu.

U Roterdamu došlo ie do izjednačenja promptne cene : julskog terminskog kursa, kao posledica promene tehničke pozicije tržišta. Najveći pritisak oseća se u Liverpulu gde su stokovi relativno veliki.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

VII IX—XK XII 1 Liverpul šil. mtc. 14/21/» 13/10 12/7 Roterdam hfl. mtc. 6,17 5,82 5,77 5,77 В. Ајтез pez. mtc: 7,40 1,81 — Čikago centi buš. 76.— 77.— 79.— Vinipeg centi buš. 108.— 87.— 84.— —-

Na domaćem tržištu situacija je nepromenjena. Ponude nema, radi se dnevno po nekoliko vagona uz vrlo visoke cene.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 415

Na Tisi i Begeju plaća se 255—260 din., a za ostale proveniiencije 220—245 din. Sve indicije govore da robe nema i da će se sa teškom mukom uhvatiti kraj sa novom žetvom. Ponova su povišene cene brašnu pa u Vezi S tim podižu se i cene hleba.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu bio je 105 d., a prema Roterdamu 116 d.. odnosno па bazi promptne cene 117 din.

Kukuruz. — Početkom ove nedelie došlo je do preokreta na svetskom tržištu kukuruza, jer se Argentina, čije su cene do sada bile više, prilagodila evropskom paritetu i DOčela sa izvozom u Evropu. No pošto argentinski izvozni Višak ovoga puta nije veliki, to je njena ponuda izvršila pritisak samo na promptne cene i najbliži termin, dok su каsniji termini uspeli da zadrže svoju Фозадапји poziciju. Roterdam za juli notirao je 4,90 hfl. za mtc., a Čikago 571/: centi za bušel. |

Promena tendencije na svetskom tržištu nije imala nikakvog uticaja na domaće tržište, koje se razvija potpuno autonomno. Izvoza nema pa nema hi poslovanja u šlepovskoj robi, koja nominalno notira 115 din. Vagonska roba paritet Inđija radi se po 116—119 din., a banatske utovarne stanice 114 115 din. Ponuda je sve manja i za Који педеци, док počne Žetva, nestaće je sasvim. Pasivni krajevi međutim, traže ioš uvek, jer su u ishrani, usled pšenice i brašna, prešli sasvim na kukuruz.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Roterdamu bio je 87 din., a prema ceni za promptnu robu 97 din.

Stoka. — Na tržištu u Pragu naše svinje rađene su OVE педе е ро 6,20 до 6,70 kr. kg. ti. nešto slabije no prošle nedelie. Slabije cene posledica su znatne ponude domaće robe u Čehoslovačkoj, koja ie ove godine imala veliku proizvodnju.

U Beču naše svinie rađene su po 0,94 do 1 mk. kg.

| Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische

Zeitschrift der Nachfolšestaaten, Eyscheint jedem Samstag а Млеп — Себт паде! 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachfiolgestaaten verstehen will.

Glossen, Aufsštze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverišssige Fahrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaaten anerkanni.

Seine gesammelten Jahrgange bilden eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirlschaftspolitiscthen und statistischen Materials,

Bestellungem minim jede Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volkswirts im V/iem 1Х, РогхеПапбаз5е 27, епбеfen. Der Bezugspreis betragt viertelj. Din. 190mit Zustellung. Das Abonnement kann jederzeit bedinnen, Probenummern kostenlos.