Народно благостање

Страна 406

Sudeći po broju lekarskih pregleda stanje zdravlja kod radnika gore je iz godine u godinu. Kod Ureda u Zagrebu bilo jie 1930 49,012 članova, a izvršeno je 250.000 pregleda, dakle pet na pojedinog člana. Prošle godine na 53 hiЦаде radnika izvršeno je 580 hiliada pregleda, više od 10 na pojedinog radnika. Od smrtnih sučajeva svakom trećem je uzrok tuberkuoza, a od sifilisa dnevno se prosečno leči 200 članova. Ovaj veći broji pregleda ne može se uzeti kao znak da je stanje zdravlja dva puta lošije nego pre osam godina. Tu ima mnogo pokušaja da se hranarinom pomogne u slučaju nezaposlenosti. Zatim, tuberkuloza, koja je naša nacionalna bolest, po prirodi je takva da bi jedan te isti bolesnik mogao s pravom da se svakog dana obraća s nekim traženjem. Ali pošto је ома sve veća poseta uredskih lekara opšta pojava u celoi zemlji, doći će Uredi u vrlo tešku situaciju, ako se ne pobrinu da usavrše lekarsku službu, ili će je spustiti na još niži stepen nego što je sada.

„Народно благостање" било је прво, које је указало да у нашој земљи постоји релативно велики број лица, која живе од прихода јавне руке (у броју од 2 јуна 1935 године). Од тога времена број лица, која живе од прихода јавне руке, знатно се повећао.

Прошле године, када су објављена упутства за састав новог државног буџета, Министар финансија наговестио је потребу редукције чиновничког апарата за 18.000. Та редукција имала се спровести у току протекле буџетске године. Пишући о овој намери ми смо изразили сумњу да би се она могла спровести. Тако је и било. Уместо peдукције, у буџет за 1938/39 г. унето је 6.999 невих места. То је четврта буџетска година систематског пораста чиновничког апарата. Тај пораст понова је изазвао поремећај у односу личних и материјалних издатака и прве понова подигао на преко 50%/' укупних расхода.

„Југославија спада у ред земаља претераног броја чиновника" KK

Притисак личних расхода на државни буџет постао је понова важан проблем наше народне привреде и фичансија, јер иако је привредна и финансијска ситуација боља, не може се рећи колико ће то трајати, а после добрих долазе обично рђаве године. У новим упутствима за израду предлога државног и бановинских буџета за 1939/ 40 годину Министар финансија констатује „да привредна делатност у првој четврти 1938 показује застој, а у извесном погледу чак и назадак". Такво стање „налаже највећу опрезност и најбуднију пажњу“, јер „попуштање коњунктуре врло лако ће изазвати и смањење државних прихода". Због тога Министар финансија тражи да се у току наредне буџетске године изврши редукција једног дела неквалификованог особља. | Овога пута, није искључено, да се наговештена редукција и спроведе. За њено спровођење постоје објективни услови, којих у прошлој буџетској години није било. Она би се могла једноставно извршити на тај начин што би се редуцирано особље употребило за административне и друге послове у вези са спровођењем јавних радова.

Много важније од ове редукције јесу констатације Министра финансија, које се односе на величину чиновничког апарата и на технику државне администрације. Први пут Министар финансија констатује да „ми спадамо у ред земаља са највећим личним расходима по буџету". Затим, да је присуство претераног броја чиновништва, као и нерационалан распоред особља на поједине послове, често узрок нереда и нерада у државној администрацији. Овим констатацијама Министар финансија је у целости потврдио наше закључке изнете у цитираном чланку.

Овоме ми додајемо само толико, да у вези са лич-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

ним расходима постоји и трећи проблем, а то је питање расхода на пензије. Партијско-политички критеријум према чиновништву наметнуо је у државном буџету и социјалном продукту један тежак: терет, који се из године у годину увећава. Преко једне десетине државних расхода иде данас на издржавање пензионерског кадра. Према томе, ако се осећа притисак личних расхода онда расходи на пензије, код којих тенденција за повећање није још престала, притискују још и више.

ши – [о поука ргојтуодпја и се-

lom svetu posle 1932 počela je da se diže i do kraja 1937 porast je bio sfalan. Za to vreme ona je prešla nivo iz 1999 za

Promene u đ#jndustriiskoi proizvodnji posle krize

. skoro jednu petinu. Druga polovina prošle godine i poče-

tak ove godine pretstavliaju umor i zastoj dok je u Sjedinjenim američkim državama zabeleženo opadanje industriiske proizvodnje.

Kao što kriza nije istom snagom pogodila svaku zemlju, tako ni porast industriiske proizvodnje nije u svim zemljama bio jednak. U tom pogledu mogli bi da podelimo sve zemlje u dve grupe: prvu u kojima je povećanje industrijske proizvodnje bilo vrlo veliko i daleko premašilo nivo iz 1929 i drugu kod kojih je ono znatno manie, mada iznad 1929, a kod nekih čak i ispod nje. U prvu grupu spadaju: Sov. Rusija, Čile, Japan, zemlje jugoistočne Evrope i Istočnog Mora; u drugu ostale. S tim u vezi izmenio se i značaj DOjedinih zemalja za svetsku proizvodnju. Od starih industrijskih zemalja jedino Nemačka i Engleska što su razvile. proizvodnju znatno iznad stanja 1999, i to prva za 17% a druga та 2590. Italija je skoro dostigla tai nivo, njen indeks je Dprošle godine iznosio 99, a Austrija ga je prebacila za 4. Sve ostale evropske zemlje, zajedno sa SAD, proizvode još uvek manje nego 1929. Indeks proizvodnje bio ie 1937 kod Francuske 83, SAD 92, Poliske 85 i ČSR 96.

U prvoi grupi indeks industriiske proizvodnje (1999 = 100) bio je najveći kod Sov. Rusije i to 1936 god. 382, 1937 је bio kod Japana 169, Švedske 149, Finske 147, Letonije 139, a kod ostalih se kreće izmedu 198 (Norveška) i 147 (Grčka). Karakteristično je za većinu zemalja prve grupe, izuzev Sov. Rusiju i Japan, da je jači razvitak industrije koja proizvodi sretstva za potrošnju. To naročito važi za zemlje Južne Amerike, dok Jugoslavija, Rumunija i Grčka čine napore da podignu sopstvenu tešku industriju.

Posledica ovakvog razvoja bila je promena u udelu pojedinih zemalia u svetskoj industriiskoj proizvodnii. Dok su Sjedinjene američke države 1929 učestvovale u njoj sa 45%, 1937 je njihov udeo iznosio svega 95%. Udeo Sov. Rusile popeo se od 4,65% 1929 godine na 15,25%0 1937, Japana od 9,35% na 3,40%, Nemačke od 11,55% na 11,57%, Engleske od 9,96% na 9,87%. Kod drugih je porast minimalan a kod nekih je znatno pao, na pr. kod Francuske od 7% па 4,969%/0 i Italije od 3,15% na 2,66%/o.

Autarkijske težnje većine zemalja dovele su do toga da je produkcija sredstava za proizvodnju jače porasla nego onih za potrošnju. Naročito je u tom pravcu delovala država sa svojim porudžbinama za voisku, što je na pr. u Епgleskoj dovelo do podizanja naročitih rezervnih fabrika za proizvodnju ratnog materijala koie će razviti punu svoju delatnost tek u slučaju rata.

Interesantno je zabeležiti neke promene u proizvodnji izvesnih sirovina. Tako je na pr. proizvodnia uzglia zaostala za onom nafte ı električne struje. 1937 ona ije ledva dostigla stanje iz 1929, dok je nafte porasla za 40%" a električne struje za 50% prema 1999 godini. Uzroci te promene јези ројаčana motorizacija svih zemalja i težnja. nekih koje osku-