Народно благостање

2. јули 1938.

оној прошлог месеца, због тога је максимирана количина

коју могу купити сопственици приватних кола. Такође је

предложио влади план O смањењу увоза сировог памука и повећање извоза памучних производа.

ТРГОВИНА

— Jndeks cena na veliko u Čehoslovačkoj (1914—100) porastao je do Il. maja O. g. na 753} prema 727 u martu, dok je prošle godine pao od 764 u aprilu na 755 u martu. Porast je nastao u prvom redu zbog povećanja indeksa sretstava za ishranu i krme od 700 u martu na 706 u aprilu (prošle godine 693 prema 696). Indeks industrijskih proizvoda porastao ie Za svega 1 od 757 na 758 (prošle godine je bio pad od 842 na 819). Kod cena na malo polovicom aprila o. 2. indeks se Dovećao samo za 0,4% ođ 710 na 713 (1997 u to vreme je pao od 706 na 705). Ovai porast ie sezonski usled poskuplienia voća i povrća.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

= Између Југославије и Грчке закључен је допунски трговински споразум. Према информацијама „Политике" њиме је подешен споразум о плаћању из 1936 до краја јуна 1939, по коме се југославенски извоз у Грчку плаћа ca 35% девизама и 6540 у компензационим боновима, али југославенско жито плаћаће се потпуно у девизама. Предвиђена је такође употреба компензационих бонова за ју гославенска тржишта и то по 1000 драхми дневно по особи. Грчки извоз у Југославију биће контингентиран и плаћаће се у компензационим боновима. Југославија је дала неке нове царинске повластице.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Поводом тражења Југораса да се минимална надница у Моравској бановини повећа за 50%о. Удружење индустријалаца у Нишу одржало је конференцију на којој је констатовано да се Уредба о минималним надницама неједнако примењује. У Моравској бановини она износи 16 дин. док у Вардарској свега 6 (2). Постављен је захтев да се приликом одређивања минималне наднице на захтев Југораса води рачуна о општем положају индустрије у 101 бановини.

— Између Београдске подружнице друштва „Меркур

и централе у Загребу дошло је до сукоба који је избио на питању изградње санаториума у Београду или његовој околини, али он стварно има већи значај и београдска подружница стоји на становишту да централа неправично поступа према подружницама а нарочито Београдској, због тога је управа ових дана сазвала ванредну скупштину подружнице у Београду, на којој је расправљано о омогућавању контроле над радом главне управе и о признању специфалних потреба подружница. На њој је управа поднела оставку у знак протеста против рада централе, а скупштина је донела резолуцију којом се садашња управа оставља у функцији с тиме, да сваког месеца сазива по једну ванредну скупштину ради обавештавања чланства. Поред тог ставља јој се у дужност да сазове оснивачку скупштину због оснивања посебног фонда за изградњу санаториума у Београду и да у року од 4 месеца припреми свешто је потребно за анкету о болесничком осигурању приватних намештеника, пошто садашње стање није задовољавајуће. — Француска парламентарна комисија за социјално осигурање, претресајући закон о пензијама старих радника који су искључени из социјалног осигурања због своје

. старости, одлучила је да право на пензију имају радници

који су навршили 60 година. Она сматра да је потребно да и држава учествује у доприносима за ово осигурање.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425

НОВЧАРСТВО

— дека орбсаја novčanica (1925—1927—100) ш Сећозјоуаској је bio u februaru o. g. 82,57, u martu 90,38, i aprilu 98,96, dok ie 1937 u istim mesecima bio 78, 84, 80, 98 i 81,53. Indeks žiro potraživania kod Narodne banke iznosio ie u februaru o. g. 50,91, u martu 41891 i aprilu 45,58 prema 49,19, 59,17 53,36 u odgovarajućim mesecima prošle godine.

— Narodna banka otkupljivaće izvozničke devize po paritetu 250 din. za | funtu Које potiču od, izvoza u mneklirinške zemlje i to: mlevene paprike, suvih pečurki, suvih šljiva, lekovitog bilia, voćnih sokova, pekmeza, kačkavalja, bilinih i voćnih konzervi, konzervi sardina, metilalkohola, vune i brašna od drveta, čačkalica, drvenih klinaca, palica, buradi, bačava, čabrova, kaca i sličnin proizvoda, dužica za bačve, kolarskih proizvoda, vretena i ostalih proizvoda za predivo, drvene obuće, kalupa za obuću, drvenih ploča za crtanje cigaretpapira u vrednosti od 5 mil. din.

— Narodna banka izdala je dozvolu za rad devizama i valutama: Prizrenskoj banci u Prizrenu i banci »Stara Srbija« u Skoplju.

— Narodna banka proširila je davanje specialnog kredita uz 3%0 kamata na osnovu supergarancije i na One nOVčane zavode koji oslobađaju zamrznute uloge preko 10.000 din. Dosađa su ti specialni krediti davani samo za otklanianje uloga do 10.000 din. Ukoliko su zaštićeni novčani zavodi uživali kredite u cilju otkravlienia uloga preko 10.000 din. uz 5%0, to će se kamata svesti na 39%/0.

— Ministar trgovine i industrije propisao je pravilnikom obavezno pretvaranje polisa osigurania glaseće na stranu valutu ili zlato u dinare po srednjem kursu odnosne devize ili zlata na dan obnarodovanie Pravilnika na Beogradskoj berzi.

— После завршене емисије другог зајма за одбрану, лондонско тржиште капитала је оживело. Прошле недеље емисије разних друштава износиле су скоро 4 мил. ф. Емисиони курс је био код свих 99%, а камата се кретала од 3:љ—41/50/0,. Сматра се да је тржиште способно да упише зајам лондонске општине који је пре извесног времена пропао.

— Талијански министар финансија је пре кратког времена изјавио да ће бити искован нови метални новац из легуре која се зове „акмонитал“ којим ће бити замењен никлени новац.

— Према извештају швајцарске Народне банке златна резерва се прошле недеља смањила за 26 мил. на 2803 мил. фр. а девизни сток за ! мил. на 379 мил. Оптицај новчаница повећао се за 4 мил. на 1476 мил. а жиро рачуни смањили се за 24 мил на 1830 мил. фр.

— Југословенска влада је донела Уредбу о државној гаранцији за кредите савезима аграрних заједница У Новом Саду, Петровграду, Осеку, Загребу и Скопљу. Њом је овлаштен министар финансија да у име државе да гаранцију од 50 мил. дин. за кредите које ће савези користити код оних установа које он одреди. Савези ће ове кредите моћи дати колонистима само за докупљивање земље. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Izgleda da se politika francuskog ministarstva finansija orijentiše više prema kratkoročnim nego srednjeročnim i dugoročnim papirima. Zbog toga govori se da će Banque de Paris et des Pays Bas, sa Braćom Lazar i Morganom da osnuje rediskontnu banku u Parizu za državne papire. Na taj način bi ministarstvo finansiia dobilo pomoć stranog kapitala a da se ne obraća njemu direktno kao га-