Народно благостање

ог. Нови колективни уговор потписао је само један део послодаваца који упослује једну четвртину од укупног броја радника. Остали су га одбили пошто неће да повисе надницу свим радницима него Be да дају повишицу по свом нахођењу. Радници траже да се наднице до 24 дин. повисе за 75 пара по сату а остале преко 94 дин. за 50 пара. Пошто се нису могли споразумети са послодавцима 200 радника је ступило у штрајк. На посао су дошли само они чији су послодавци потписали нови колективни уговор.

— У француској грађевној индустрији дошло је до сукоба између послодаваца и радника по питању надница. Пошто послодавци не пристају на захтеве радника, ови су највећим делом ступили у штрајк. Досада се у штрајку налази око 10.000 радника. Шрајкашки покрет захватио је и друге гране. У марсејској железној индустрији ступили су техничари у штрајк, а како подузећа не могу без њих да раде, управе су одлучиле да обуставе рад, док се спор не реши. Изгледа да ће тим мерама приступити и друга предузећа, пошто радници све више траже повишицу надница због пораста цена.

КОМЈОМКТОКА

— Према извештају Оузора у Љубљани у мају о. г. било је код њега осигураних 100.416, за 4.908 или 5,14%% више него у истом месецу 1937. Пораст је коњунктурне природе и најјачи је био у шумско-пиланској индустрији (1.137 или 5,71%), текстилној (601 или 3,80%/о), за прераду дрвета (499 или 13,26%0), камена и земље (345 или 5,95%), кожарској (311 или 10,70%) итд. Значајнији пад није забележен у мају ни у једној грани. Сезонски пораст осигураних износи 4.269 или 4,44%% и то код грађевне индустрије (1.445), камена и земље (1.121 или 22,390%/), градње железница, цеста и водоградња (250 или 9,04%/), градња над земљом (1.449 или 23,77%о). Сезонског опадања осигураних ге било врло мало.

_ Према статистици Енглеске банке вредност продаје на мало у Великој Британији била је у мају о. г. за 6,196. мања него у мају 1987, када је достигла рекордно повећање за 13,2%/2 према истом месецу 1936. Пад је био у свих 7 дистрикта али највећи у централном и западном Лондону. (8,690). Дневна продаја хране и лако покварљиве робе износила је просечно 52%« од целокупне суме продаја и била је за 3,99/о мања него у мају 1987. Код осталих артикала пад је био 8,3%/. За прва четири месеца о. г. укупна вредност продаје на мало била је за 0,8%/о изнад оне у истом времену прошле године. Најзнатније повећање било је у централном и западном Лондону (8,6%/0). Опште побољшање према том потиче од повећања продаје хране и лако покварљиве робе (8,890), док је продаја осталих артикала пала за 2,9. Индекс целокупне продаје (19383 = 100) пао је за 6 од 132 у априлу на 126 у мају, док је у 1937 за исто време забележен пораст од 15 а у 1936 од 1 поена. Резерве су биле за 1,3%/0 веће него лане. Запосленост је била већа за 1,8%/« него прошле године.

— U. budžetskoj deDati kanadski ministar finansija је ocenio privredno stanie kao povolino. Mada je izvoz u SAD opao, 'konjunktura je još uvek stabilna zahvaljujući iakoj kupovnoj snazi farmera i povolinim izgledima za ovogodišnju žetvu. Važan činilac u održanju ovog stanja je porast izvoza u Englesku, „koji je u prvom tromesečju o. g. porastao za 40% prema onom iz 1937 godine. Trgovinski bilans završio se prošle godine sa aktivom od 348 mil. dol., a bilans plaćanja sa aktivom od 597. mil., koja je upotrebljena delimično za kupovinu kanadskih ČA V) u inostranstvu (215 mil.), a ostatak ostaje kao devizna rezerva u slučaju jačeg „konjunkturnog.. pada. Pošto, _Se. industrijska proizvodnja razvija povoljno, nezaposlenost ie znatno opala. U martu o. g.

те народно. БЛАРОСТАЊЕ

(Страна 443

bilo je svega 456 hiljada nezaposlenih radnika, što znači da је zaposlenost u industriji dostigla maksimalnu visinu posle 1933. Ukupno је primalo pomoć, računajući tu i DpOolioprivredne radnike, u aprilu o. g. 1,038.000 radnika, ili za 121.000 manje nego u aprilu 1937. Opadanje nezaposlenosti je, uglavnom, rezultat povećanja aktivnosti građevne industrije.

— Mesečni izveštai »National City Bank« u Njujorku za juni O. g., donosi prikaz stanja privrede u SAD, u kome se veli, da letna sezona neće biti onako slaba kako se očeWivalo. Nizak nivo cena sirovina, ograničenje proizvodnje i smanjenje rezervi, stvorili su onu privrednu situaciju u koioj se normalno razvija potreba za kupovanjem i s time polet. Ove pojave ispunile su privredu nadom u pobolišanje. To važi пе samo, za SAID nepoj | za ceo: svet. Svetska privreda išla je dosada lagano ali stalno padajućom linijom. Glavni razlog za to je kriza u SAD. Ako sada na njihovom tržištu nastane olakšanje, tada će se to odraziti i u celom svetu. Najveća je opasnost misliti, da se sada u Americi, s obzirom na розједпје događaje, zaista radi o počecima nOVOg privrednog poleta. Međutim, nema znakova da su privredni krugovi naklonjeni preteranoj oceni sadašnje situacije.

SAOBRAĆAJ

—- За вожњу моторним возом Београд— Дубровник плаћа се поред редовне возне цене за [и П разред још додатак од 80 дин. без обзира на релацију за коју гласи карта. ;

— Дефицит француских железница за првих 6 месеци ове године износи 3 милијарде фр. Управа железница је тражила повећање транспортних тарифа за 209, али је министар јавних радова одлучио да се дефицит покрије уштедама. Због тога је смањен порез на возне карте од 12% Ha 2%0, што отприлике износи '/г милијарде, затим, ва место пензионисаних 15.000 железничара неће се постављати други.

IZ POSLOVONOG SVETA

Zborovi akc. društava:

9 jula. — »Rudokop«, akcionarsko društvo u Beogradu (prethodan). 11 jula. — »Krndija« gospodarska i šumska industrija

d. d., Zagreb (redovan).

14 jula. — Zagrebačka tekstilna tvornica d. d., Zagreb (vanredan).

20 jula. — »Kvarner«, društvo za podizanje Primorja d. d., Zagreb (red.). — Tvornica pokućstva i drvene robe d. d.; Zagreb (red.). — Hrvatska štedionica dioničarsko društvo u Koprivnici (vanredan).

24 јша. — Požarevačka kreditna banka u Požarevcu (redovan). 15 avgusta. — Privilegovano akcionarsko društvo za

silose u Beogradu (prethodan). Trgovački registar:

Srpska štedionica d. d. u Erdeviku, upis člana upravnog odbora g. Vujanića Đorđa. — Jugoslovenska ekspres agencija d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g. g.: d-ra Mogana Julija i Parkera Hoddera Herberta.

RAZNO

— Холандско-југословенска трговачка комора одржаће 10 јула у 11 часова своју редовну годишњу скупштину у горњој сали Београдске трговинске коморе. На скупштини ће учествовати новоименовани отправник послова Холандског посланства, г. Ф. В. Кроандијк, који ће ту прилику искористити да се упозна са претставницима наше привреде.

— Занатска комора у Београду у заједници са оста-