Народно благостање

Страна 436

не одређене су као оптималне, али, као што смо рекли, не са циљем да се производња повећава, већ да се држи у границама унутрашње потребе. Држава гарантује ове цене како у годинама слабога тако и у годинама обилнога рода. Разлику између њих и светских цена, када је принуђена да извози, она доплаћује из средстава уљарског фонда. Питање је, међутим, неће ли она ипак, у некој години, доћи у положај да јој за доплату губитка на извозу не буду довољна средства убрана одиндустрије уља. Ако би се допустило повећавање производње, то би било неминовно.

Што се тиче могућности извоза уљане репице, предлог је потекао из потпуног непознавања прилика у свету. Светско тржиште репице сатурирано је довољно овим артиклом из осталих дунавских земаља. За наше количине већ давно нема места на светској пијаци. Сем тога, наш производ у погледу чистоће заостаје иза производа Oсталих дунавских земаља. Према томе, ако би се радило за извоз, требало би пре свега поправити квалитет. Други услов био би укидање минимал-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 28

них цена, јер би при њиховом одржавању доплаћивање из државне касе при извозу било врло велико. Уљана репица не претставља ни из далека артикал којим би се могла вршити преоријентација у нашој пољопривреди. Ако би ипак, под садањим интервенционим режимом, дошло до великог повећавања производње, држава би морала предузети мере за њено смањивање, да не би дошла у положај да сретствима државне касе фаворизира производњу једног незнатног артикла.

Интервенциони режим на тржишту уљанерепице не треба посматрати са гледишта могућности развијања тржишне ситуације у години слабога рода. Морају се вазда имати у виду и године доброга рода. Користи које државна интервенција даје произвођачима у оваквим годинама далеко су веће од оних, које би они евентуално имали под режимом слободне трговине, а у годинама слабога рода. Режим државне интервенције гарантује произвођачима оптимум у оба случаја. |

Iz uredništva

Рта ток реаћбка за Вогта

Jula 2 proslavljen je u Boru na dirljiv i pamćenja dostojan način praznik bakra. Nije to ni verovanje u metale ni esnafska slava, već proslava jednog događaja iz privrednog, a specijalno industrijskog života naše otadžbine, koji ima nekoliko lepih afekata.

Sa tehničke tačke gledišta 2 juli u Boru znači puštanje u pogon jednog odeljenja tamošnje industrije bakra, odeljenja za prečišćavanje bakarnog Копсеtrata u čist bakar. To je poslednja etapa u rudarskoj industriji bakra; poslednja u prerađivanju rude u čist metal. Time je nacionalni industrijski inventar obogaćen jednom jedinicom, koja pretstavlja filigran гиdarsko-topioničke tehnike.

To je prvi nacionalno ekonomski značaj borskog događaja; ali ne jedini. Njime je proširena zemaljska industrijska delatnost i stvoreno uposlenje jednom broји radnih ruku, kojih ima i suviše kod nas; povećana је radnička kupovna snaga, povećan nivo života jednog broja radnika. To je prilog narodnom blagostanju.

Odeljenje za prečišćavanje bakra elektrolitičnim putem u Boru olakšaće snabdevanje naše zemlje jednim polufabrikatom široke upotrebe. u doba deviznih teškoČa, kakve smo preživeli 1931—1935 god. i od kojih niko nije obezbeđen u budućnosti. Uređajem za preа бсауапје bakra u Boru učinjen je korak napređ u samodovoljnosti naše zemlje, koja nije i ne sme da bude naš ideal, ali koja može da bude od neocenjene koristi u kritičnim časovima i na koju nas postepeno i nehotice gura politika drugih zemalja.

Ni to nije sva korist od ovog uređaja. Koncetrat bakra (koji je do sada bio jedini proizvod bakarne industrije u Boru) iako ima 05% bakra, nije sposoban za dalju preradu; on je sirovina, koja mora biti prerađena, da bi se mogla upotrebiti. Dobijanjem čistog bakra u Boru stvoreni su uslovi za razviće industrije prerade bakra bilo čistog bilo u leguri. U svom govoru g. Pretsednik Vlade već je najavio jednu novu industrijsku

granu na bazi čistog bakra, naime industriju telegrafskih i telefonskih kablova — pošto je vlada odlučila, da kablove, koji su se do juče morali nabaviti na strani, ima da izradi industrija u zemlji. |

Dobila je dakle zemlja privredno mnogostruko, dobila zemaliska odbrana i dobio narod u povećanju sigurnosti u budućnosti.

Zbog toga je Kraljevska vlada odlučila da proslavu u Boru uveliča prisustvom svog preisednika i ministara najvažnijih privrednih resora. Vlada je time honorisala na vidan i lep način đelo borskog preduzeća. (Vlada je tom prilikom iznela svoj тегајигојј5к! ргоgram, o kome ćemo opširno pisati u idućem broju). Ali.je vlada imala još jedan specijalan razlog, da ovako sjajno honoriše delo uprave Borskih rudnika.

Kapital ulazi u posao radi dobiti. To je osnovni zakon današnjeg privrednog poretka. Bez očekivane zarade ne bi kapital ozidao ni kubni metar kamena. Po sebi se razume, da se ta zarada ima da postigne u saglasnosti sa pravnim i moralnim poretkom. Ali ovaj ne traži niti nameće kapitalu nikakve gubitke, jer bi to bila negacija kapitala. Međutim, za sada je kod nas elektroliza bakra posao, koji ne rentira. Kako i zašto, ne može se fretirati ovde, kad se kratko тејегбе 0 prazniku bakra. То је cenila i ceni Kraljevska vlada, kad je pozvala Bor na ovaj put i pošto je konstatovala, da {je posao nerentabilan, ona je u nekoliko kompenzirala žrtve toga posla za preduzeće izvesnim povlasticama, datim uredbom od 17 februara 1937 god. Ta nerentabilnost elektrolize bakra bila |e dalji razlog što ie vlada maksimirala obaveznu količinu elektrolitičkog bakra na 12.000 tona godišnje, ostavljajući time mogučnost Borskom rudniku da najmanje dve trećine ic količine izvozi i dalje u vidu koncetrata — pošto je taj posao rentabilan.

Uprava Borskih rudnika pristala je na jednu žrtvu, na jedno ofstupanje od svoga interesa. Takvi primeri nisu česti u istoriji. Bez obzira na psihološke okol-

СУЗЕ Lay seba !