Народно благостање

9, јули 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 431

nosti, koje su pratile dugotrajne pregovore o ovome Рр= tanju, dužni smo да podvučemo ovu činjenicu. Francusko društvo Borskih rudnika učinilo je jednu Žrtvu, koju mu Francuska, verovatno, ne bi nikad tražila i koju bi ono, verovatno, odbilo u Francuskoj. ~

| Način na koji je uprava Borskih rudnika organizovala. proslavu 2 jula, dala je vidan dokaz, da je ona i pre onog laskavog priznanja od strane Kraljevske vlade :bila vrlo zadovoljna što je došlo do toga sporazuma u pogledu prečišćavanja bakra. Ona ije organizovala proslavu na način, koji je kod nas bez primera: ona je zvanice iz Beograda prihvatila na beogradskoj železničkoj stanici specijalnim vozom, komponovanim isključivo od spavaćih kola i restorana. Svaki je gost dobio postelju u zasebnom kupeu od polaska do povratka u Beograd. Od Zaječara do Bora i natrag prevezeni su gosti automobilima i autobusima. Može se misliti kakav je napor bio potreban, da se omogući mobilizacija tolikog broja spavaćih kola i motornih prevoznih sredstava. U Boru su gosti počašćeni na najgostoljubiviji način. Posle osvećenja elektrolize govorio je pretsednik upravnog odbora g. Mirabo, zatim ministar šuma i rudnika g. Kujundžić, potom g. d-r Gramberg, delegi-

rani član upravnog odbora, i najzad pretstavnik radnika rudarsko-topioničke struke. A za vreme banketa govorili su: pretsednik vlade g. d-r Stojadinović, g. Brižer, francuski poslanik, i g. Vlada Ilić. Pretsednik Trgovinske komore prekinuo je SsVOj govor u затот početku — po svemu sudeći na veliko zadovoljstvo prisutnih. On je odjednom uzviknuo »Ja razumem pesmu ovu!« i seo. Jedni misle da je on bio toliko obeshrabren izjavama od strane Kraljevske vlade o stranom kapitalu, da nije imao snage da održi svoj govor do kraja, Drugi pak tvrde, da je on bio veoma iritiran činjenicom, da se za vreme njegovog govora od strane prisutnih frenetično uzvikivalo »Živeo Stojadinović«, iako je on govorio o prošlosti od pre 1700 god. Samo je francuska politesse bila u stanju da pozove na svečanost i Diro Trgovinske komore, u čijoj se sredini nalaze najvatre-

niji protivnici stranog kapitala.

Ovaj incident nije mogao da pokvari raspoloženje koje se razlilo među gostima pri samom polasku iz Beograda i raslo do povratka u Beograd. 1 to je jedan način zahvalnosti upravi Borskih rudnika na velikom gostoljublju.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Непријатељство према страном капиталу подржавају код „нас неке малобројне групице и појединци, који ни по бро; у iy ни по стручности не броје пред широким масама нашег народа. Што се то питање ипак доста често потеже, објашњава се милитантношћу противвика страног капитала. Они се допадају себи у улози па је неуморно понављају. Ми приводимо крају једну опширну студију о странцима и страном капиталу и почећемо ускоро да је штампамо на овоме месту. Независно од тога за„државамо се данас на питању страног капитала поводом догађаја у вези са електролизом бакра у Бору. Г. Војин Д. Максимовић, генерал, противник је страног капитала у нашем рударству. Он је отсудно противан Уредби од 17 јула 1937 г. којом је влада дала извесне повластице француском друштву Борских рудника. Он вели између осталог: „Често се чује да смо оскудни у капиталу и да нам је страни капитал неопходно потребан за истраживање и за експлогтацију нашег рудног богатства. Свакако оскудицу нашег капитала уопште можемо констатовати...

Један историјски докуменат о страном капиталу

БУ земљи има нашег националног капитала, тако рећи умртвљеног. Народна банка и друге велике државне установе треба својим капиталом да пруже помоћ држави и појединцима, нашим солидним предузетницима, те да се ру дарство преузме од странаца исплатом инвестираних, а још не амортизованих сума. На тај ће се начин омогућити, да и маса наших обичних произвођача, домаћих људи земљорадника може узети удела у истраживању па и у _вађењу руда за рачун великих топионичких предузећа. Уз ову меру потребно је извршити и ревизију садашњих кон"цесија па оне од њих, које не одговарају истакнутом гледишту — редуцирати. Можда ће ове мере, које предлажемо, неко назвати и сувише оштрим. Али, заји5 геј рибИсае maxima lex!”

На супрот томе Краљевска влада стоји на гледишту, које је у следећим јасним и прецизним речима формулисано у говору Претседника владе" и Министра шума:

»За развитак наше богате али младе земље, ми имамо потребу за капиталом. У томе циљу чиниће се апел увек пре свега на домаћем тржишту. Тако је дошао и зајам од четири милијарде динара који је већ обезбеђен, али ми ћемо још дуго времена бити упућени на страни капитал. Само, тај капитал не сме бити наш експлоататор, већ наш сарадник. Правични интерес на уложени капитал треба да буде обезбеђен, али капиталистички интерес не сме бити једини циљ. Циљ и правац његове делатности има да утврди држава. Државни и национални интерес морају бити изнад других“.

»Да смо до овога дошли, морам по дужности објективног човека констатовати, да заслуга припада и француском друштву Борских рудника, чији су органи спремно прихватили иницијативу Краљевске владе, схватили њен значај и пуну оправданост захтева за подизање ових постројења, правилно оценили велике жртве које је Краљевска влада учинила у ту сврху и прионули на посао са великом истрајношћу, да створе оно што је најбоље. Стога ми чини задовољство, да као надлежни министар шума и рудника одам друштву и његовим органима и сарадницима пуно признање. Ово признање чиним радо баш зато, што се овде налазимо на терену рада иако пријатељског али ипак страног капитала. То исто признање одаће Краљевска влада увек оном страном капиталу, који уз законе буде поштовао и витални интерес ове земље и њених грађана. Такав рад капитала биће од наше стране увек цењен и свесрдно потпомогнут. Из овога јасно произлази, да су депласиране и измишљене вести о томе да Краљевска влада спречава пласирање страног капитала у нашој земљи

'уопште, а у рударству напосе. Измишљене исто тако, као

што је без икаквог основа распрострта фама по свету, да Краљевска влада спрема неке пројекте закона, којим ће се ударити на стечена права страног капитала у нашем рударству. Ја искоришћујем ову прилику, да као одговорни министар шума и рудника Краљевине Југославије изјавим; да не постоје и не могу постојати ни пројекти ни намере: по којима би се ударало на било чија стечена права