Народно благостање

61, јули 1938,

Из уредништва | NM . ; КАО

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 451

нови житни режим

[ ПРАВНА И МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА НОВОГ ЖИТНОГ РЕЖИМА

У „Службеним новинама" од 11 јула објављена је Уредба о државној интервенцији на тржишту пшенице у економској 1938/39. Интервенција на тржишту пшенице, дакле, продужена је и за нову кампању

Уредба регулише три питања: цене, трошак интервенције и кредит за интервенцију. Према чл. 1 уредбе цене ће одређивати „према приликама на тржишту Министар трговине и индустрије у споразуму са Министром пољопривреде и Министром финансија“. Трошкови интервенције биће у првом реду подмирени из вишкова прихода Призада (који ће на концу ове економске године износити око 130 милиона динара), а у другом реду из др-

- жавне касе. За финансирање интервенције Призаду

је; сем његових средстава, обезбеђен кредит од 250 милиона динара.

Према томе, формално, и за нову економску годину продужен је прошлогодишњи житни режим. Учињена је само измена у овлашћењу за одређивање цена. Према прошлогодишњој Уредби цене је одређивао Министар трговине и индустрије у споразуму са Министром пољопривреде. Овога пута придодат је и Министар финансија, вероватно да не допусти сувише високе цене, које би, поред домаће потрошње, могле осетно да терете и државну касу губитцима, а у сваком случају већим издатцима за исхрану војске.

И у новој кампањи, као и прошле године, продужиће се иста политика цена; цене ће се мењети према приликама на светском тржишту им изгледима за остварење преференцијала. За почетну цену, са којом је 13 ов. м. отпочела државна интервенција на тржишту пшенице, одређено је 160.— динсгра база шлеп Тиса |, а за остале провенијенције, према ранијој скали, утврђене су одговарајуће ниже цене. С обзиром на одличан квалитет овогодишње жетве, није искључено да ће ова скала ускоро бити измењена повећањем цена за остале провенијенције, што ће зависити од резултата анализе квалитативних својстава пшенице.

Отступање од директивне цене и, на тај начин, скидање државне гаранције за ма какву минималну цену, што је први пут учињено прошле кампање, и сада се оправдава ситуацијом на светском тржишту. Прошле године тај систем интервенције правдан је тиме, што држава није желела

"да утврди релативно високу минималну цену, која

би, у најмању руку, одговарала извозном паритету у то време, и тиме преузме на себе велики ризик за жртвовање знатних сретстава у случају да цене у свету падну. Из чисто психолошких разлога, пак, намерно није утврђена ни мала цена, која би психолошки деловала на тржиште и спутавала повећање цена. Овога пута наводе се слични разлози. Светска цена пала је врло ниско, да је наши произвођачи ни у ком случају не би могли да поднесу. Ако би се на ту цену додао и највећи износ преференцијала она би једва могла изнети око

125. — динара. Како су пак околне земље (Мађарска, Румунија и Бугарска) утврдиле знатно више цене, то се сматрало опортуним да се пође од цене која се сматра примереном за односе у нашој житарској производњи. Почетна цена према октобарском термину у Ливерпулу виша је за читавих 389. Произвођачи, пак, полазећи од цене од пре месец дана од 250— динара кажу, да је нова цена нижа за више од једне трећине.

Овако висока цена, у поређењу са светском, намеће. питање докле ће моћи да буде одржана. То зависи од две ствари: извозних могућности и финансијских средстава. Што се тиче извоза, о томе ћемо говорити на другом месту. Финансијске могућности, пак, за извршење државне интервенције на бази виших цена данас су много веће но ранијих година. Сам Призад располаже средствима која иду на 130 милиона динара. Ова средства била би довољна да надоплате пуну разлику између светске и домаће цене неких 15.000 вагона. Но ако се узме у обзир да би и тих 15.000 вагона вероватно били продати на бази преференцијала, значи да се могућност надоплате проширује на још већу количину, а да се при том не дира у државну касу. Ако, пак, продајна политика према клириншким земљама буде у стању да остварује цене као до сада, онда би се могло десити да створени фондови остану недирнути, а евентуално да се и од ових преференцијала добије известан вишак. У сваком случају ове године мора се рачунати са знатно већим жртвовањем преференцијала но ранијих година. А од искоришћавања преференцијала и ефеката продајне политике зависиће и дужина одржа-

·вања садашње почетне цене од 160.— динара.

Истовремено са државном интервенцијом регулисано је и питање извоза од стране приватни ка. Решењем Министра трговине и индустрије од 1 августа издаваће се извозне дозволе за извоз у неклириншке земље и за девизе. Дозволе се дају извозницима и задружним организацијама уз кауцију од 5.— динара по мтц. и обавезу правдања извршења извоза у року од 6 недеља. Уколико извоз не буде извршен у овоме року извозна дозвола сматра се неважећом. Орочавање и условљавање добијања извозних дозвола правдањем учињено је зато да би се имао тачан преглед кретања извоза.

Међутим, питање је да ли при оваквом диспаритету између домаће и иностране цене уопште може да буде приватног извоза. Он би био могућан само у случају ако би се између светске терминске и Призадове цене формирао депор у величини постојеће разлике услед велике тражње промптне робе од стране суседних земаља. То није немогуће и таквих периода имали смо у кампањи 1936/37 када је тражња од стране Италије, Грчке. и Шпаније утицала да су слободне цене на нашем тржишту биле више од интервенционих цена, које су већ биле преко извозног паритета. Навала тражње промптне робе у стању је да из основа измени ситуацију и формира нову цену, независну од свет-