Народно благостање

Страна 456

показују повећање за 168,0 мил. дин. и дали су, с обзиром на попуштање коњунктуре, врло добар резултат.

Кретање прихода по групама изгледа овако (у мил. динара):

ФЖиди— + или—

Предви- Оства- опрема мил. дин.

ђено рено предвиђ. према

; 1937/38

Непосредни порези 449,9. 415,2 _ 7 + 433

Посредни порези 523,5. 549,8 = 50: = 58,5,

Монополи 344,9 333,1 — 35 <= 142

Државна привреда 7115 580,0. — 18,5 15 58,0 Од тога:

железнице 398,0 373,0. — 6,3 + 26,4

поште 100,2 91,9 — 8,4 == 18,5

шуме 23,6 9,8 — 58,6 — 13

рудници 26,9 14,2 — 47,3 — 28,6

Горњи преглед показује да су у априлу и мају, према предвиђању, најбоље резултате дали фискални приходи. Посредни порези, карактеристични за кретање промета у земљи, шта више, показују и знатније повећање. Према априлу и мају буџетске 1987/88 г. сви приходи, сем прихода, од шума и рудника, показују повећање.

Насупрот релативно врло. повољном стању прихода расходи у априлу и мају, према предвиђању, извршени. су са великим ограничењима. На име расхода за овај период било је предвиђено 2.030,0 мил. дин., а ефективно је утрошено 1.5148 мил. дин. односно 74,6%о. Према истом периоду буџетске 1987/88. извршени расходи повећани су овога пута за 157,7 мил. дин.

Од извршених расхода на личне издатке утрошено је 375,4 мил. дин, или 57,7/0. Веома висок проценат личних расхода последица је велике рестрикције материјалних расхода, који су били предвиђени са 1.112,8, а извршени за 639,3 мил, дин. или мање за 42,6/• но што је било предвиБено; Расходи на пензије повећали су се према. предвиђа. њу за 0,95%, (предвиђено је било 1696, а. исплаћено 171,3 мил. дин). |

Упоређењем прихода и ефективно извршених расх»ода долазимо до вишка прихода над расходима од 3634 мил. дин. Тај вишак, као што смо видели, постигнут је неизвршењем материјалних расхода.

Mai ie doneo novih promena u cenama. Ali ovoga puta znatno veće promene pokazuju cene na malo. Kod cena na veliko, kretanje је bilo neiednako: dok su cene biljnih i stočnih proizvoda porasle, one industrijskih su opale, a mineralnih proizvoda ostale su nepromenjene. Usled takvog kretanja skupni indeks je neznatno porastao.

Indeks bilinih proizvoda, prema aprilu, skočio je sa 87,1 na 90,7 ili za 4,1. Porast je nastupio usled velikog povećania. cene pšenice i kukuruza. Cena pšenice u: maju. kretala se na uvoznom. paritetu, a i kukuruz ie, usled smanjenja ponude, prešao, znatno, izvozni paritet. Indeks stočnih proizvoda porastao je takođe sa 65,1 па 66,2 одпозпо 1,690. Роsle februara ovo je drugi mesec u ovoj godini u kome su cene stočnih proizvoda nešto malo skočile. No: s obzirom na Opšti nivo cena stoke, ovaj porast je neznatan i nastupio je kad, su skočile cene svinjama kao posledica. poskupljenja hrane. Indeks mineralnih proizvoda ostao, je nepromenjen. ti. 90,2. Industrijski proizvodi, naprotiv, pali su, sa. 80,2 na 79,4 ili za. 0,9/o. Skupni indeks pokazuje neznatan porast od 79,8 na 80,1 ili za 19/o,

Prema maju prošle godine cene pojedinih grupa Dproizvoda pokazuju sledeći porast: bilinih 29,9%0, stočnih 5,59

Makaze cena u korist zemliorađa, a na teret industrije

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр: 29

industrijskih 3,7%0, mineralnih 2,9 %/0, skupni indeks 10,9%. I u maju, dakle, održala se ogromna nesrazmera između poskupljienja bilinih s jedne i svih ostalih proizvoda s druge strane.

Ovakav razvitak. cena doneo ie i nove promene u Kkupovnoi snazi pojedinih proizvoda. Tako. ie kupovna snaga poljoprivrednih proizvoda za industrijske bila jača za 14, 29/0. prema. 8,6%i u aprilu, 6,1 u martu odnosno 8,89/a. u maju Drošle godine. Mai, prema tome, zabeležio је najveći офуог таkaza u korist bilinih proizvoda.. Kod stočnih proizvoda, pak, održava: se i dalje razlika na njihovu štetu. U poređenju sa industrijskim proizvodima njihova kupovna snaga u. maju. bila je manja za 16,7%/q prema 18,9%0 u aprilu, 17,5% u. martu odnosno ]18%o u maju 1937. Iako se razlika prema svim upoređenim mesecima smanjila, ne bi se moglo reći da ie nastupila promena u tendenciji kretanja cena ovih: proizvoda. odnosno da se njihov odnos prema ostalim proizvodima, poboljšava. Porast cena kodi stoke niie traina pojava, već prolazna, koja je nastupila usled intenzivnileg izvoza u ranijim mesecima. S. druge strane ne može se pretpostaviti da bi indeks; industrijskih proizvoda mogao tako osetno: da. popusti i dovede do: osetnijece pobolišanja relacije kupovne snage stočnih. proizvoda prema njima. Cene stočnih proizvoda uslovljene su režimom izvoza stoke, koji se održava na unutrašniem: tržištu na taj način, što onemogućava uticali, povoljne konjunkture inostranih pijaca.

Posle aprila mai ie doneo novi, osetniji porast cena na malo. Prema aprilu indeksi su skočili: u Beogradu 2,5%/a, Ljubljani 1,4%0, Skoplju 3,8%0, Sarajevu 3,890, kod 10 gradova

9,4%0, a u Zagrebu indeks je popustio za 29 (verovatno usled.

prevelikog skoka u aprilu koji je, prema martu, iznosio. 4,3%/a, dok je u ostalim gradovima skok bio 0,01 do 2,8%/0). Skok u maju osetno je približio cene onima iz vremena. najbolie konjunkture (1930). Prema tim cenama, cene u Beogradu manje su svega za 3,9 poena, a u 10. gradova za 6 poena. Prema maju 1937 skok izgleda ovako: u Beogradu 14 „59/0, Zagrebu 11,2%/0, Ljubliani 5,6%0, Skopliu 10,5%0, Sarajevu. 11,19, “10 gradova, 10,3%. Najveće poskuplienje prema prošloj godini, kao. što se vidi, zabeležio je Beograd; ono ie znatno veće od prosečnog poskupljenia u gradskom: sektoru čitave zemlje.

Lu povećanju cena na. malo, kao što je slučai kod cena na. veliko, glavnu ulogu igralo ie veliko poskupljenje životnih namirnica: hleba, mesa, povrća. A. to. znači povećanie koštanija života na niegovom najosetliivijem delu. Ako, bi ovo poskuplienje duže potrajalo, moralo bi se odraziti na гтапјеnju proizvodnje ostalih artikala, odnosno na. opadanju životnog standarda. radnjka, činovnika. i nameštenika, ti. svih. onih sa. fiksnim mesečnim. primaniima.

Razlika između cena na malo i cena. na veliko. ponova je porasla, i u maju dostigla 13,9) /e prema: 12,5%". u aprilu.

EEK ar ТА ЕНЕЛ 5 Пре четири године трговачке

извозничке. кругове највише је интересовало питање преференцијала. Постављало се питање о: начину њиховог коришћења. У прво време тргов“ ци су сматрали да би требало. да преференцијали њима припадну, а они би их, плаћајући за толико више цене, спроводили даље произвођачима. По другом гледишту преференцијали су имали да служе премирању извоза, ако не свих аграрних производа, оно барем пшенице и брашна, Решило се да преференцијали припадну извозној трговини,

„Народно благостање“ је у то време овоме питању посветило велику пажњу. У низу чланака у току 1984 ни 1985 г. анализиран је проблем преференцијала са трговинско-политичког и национално-економског гледишта. Односно њихове употребе указано је да постоје два начина: један је да се очекивани износ преференцијала, рецимо, за пшеницу,

Преференцијали — тријери