Народно благостање

Страна 474

mačke da odobri neki kontingent za pulpe od jagoda Кајsila i malina.

— Privredni krugovi u Zagrebu radi pojačanja trgovinskih veza sa Engleskom odlučili su da osnuju Jugoslavensko-britansku trgovinsku komoru sa sedištem u Zagrebu. Formiran je osnivački odbor koji je ovih dana održao sednicu na kojoj su prihvaćena pravila. Cilj komore je da proučava privredne odnose sa Engleskom, njenim dominionima i kolonijama, da radi na razvijanju međusobnih trgovinskih odnosa, zbliženju. Ona će davati mišljenja i informacije o zakonima i uredbama obeju zemalja, o carinama, tarifama, deviznim i valutnim propisima, davaće domaćim privrednićima adrese engleskih trgovačkih kuća i t. d.

— izmedu čilske industrije šalitre i evropskih proizvođača veštačkog gnojiva postignut je sporazum u pogledu podele kvota. Ugovor o kartelu kome je rok nedavno istekao, produžen je na 3 godine. |

— JndeRs cena životnih namirnica skočio je u Italiji sa 98,70: u aprilu (1928—100) na 99,00 u maju. Kod makarona i drugih proizvoda od brašna skok iznosi 7—10%/o.

— Izvoz starog gvožđa bio je sve do skoro zabranjen iz Engleske. Sada je dozvolien i ovih dana dve velike engleske firme prodale su Nemačkoj 20.000 t.

— Ministar polioprivrede SAD je iziavio da će Amerika pokušati da ponovo osvoji izgubljena tržišta pšenice pa i DO cenu davanja izvoznih premija. Predlaže saradnju svih nacija koje proizvode pšenicu tako, da svakoj bude obezbeđen »normalan udeo« na svetskom tržištu. Nada se da će na svetskoi konferenciji za pšenicu, koja se ovih dana održava u Londonu, doći do sporazuma u pogledu podele tržišta i ograničenja površine zasejane pšenicom.

— На конференцији Међународног савета за шећер постигнут је споразум у погледу расподеле квота. Потрошња шећера на слободном тржишту процењена је на 3,09 мил. Т., а целокупна квота за извоз на 3,23 мил. т., Кад се одбије 21.750 т. за колико су неке земље смањиле своју квоту, остаје да je aa 118.200 т. више произведено него што може тржиште да прими. За другу годину процењена је потрошња на 3,15 мил. т. производња на 3,68 мил. т. Кад се одбије 1060.000 т. за колико је добровољно смањена квота, остаје сувишак од 432.500 т. Савет је одлучио да се квота смањи за 5% тј. за 184.125 т., а поједине земље добровољно су смањиле своју квоту укупно за 228.375 т. Остатак од 200.000 т, препуштен је Аустралији, Јужној Африци и британским колонијама. |

. — Министар пољопривреде С. А. Д. изјавио је да ће влада дати кредит од 59—60 центи за 1 бушел оним произвођачима, који буду хтели да своју пшеницу не изнесу на тржиште; а који нису засејали већу површину него што је одређено или су прекорачили границу највише за 59. Камата на те кредите биће 4%о, а рок 7 месеци ако је пшеница ускладиштена у елеваторима, а ако је код фармера рок траје до краја маја 1939.

— Претставници свих пољопривредних удружења Дунавске бановине на једној конференцији тражили су да почетна цена потиске пшенице буде 180 дин. за 1 кв. а остале 170 дин., пошто је садашња цена премалена, тако да не одговара уложеном раду и капиталу. Уколико би било немогуће да се одреди средња цена, тражи се да надлежни настоје како би разлика између јесење и пролетне цене била што мања, јер би ситни произвођач од тога имао највише користи. Конференција је констатовала потребу једног средишњег уреда или задружне установе за уновчавање пољопривредних производа. Тражено је да се због заштите производње индустријских биљака не дозволи увоз уљаног семена без специјалне дозволе, да се приликом утврђивања

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

цена и начина откупа претходно саслушају коморе, задружне организације и стручна удружења. Да се дозволи извоз вуне у клириншке земље, да се уклоне препреке при откупу вуне и да се не дозволи увоз исте без царине. Произвођачима шећерне репе да се исплати 200 дин. премије по вагону шећерне репе,

— За треће тромесечје о. г. Немачка је повисила контингенте за нашу кудељу за 130.000 марака на 3,5 мил.

NOVČARSTVO j ||

— Uprava Prve hrvatske štedione u Zagrebu rešila je da isplaćuje sve uloge do 10.000 din.

— Ministar finansija odredio je kurs turističke nemačke marke za juli-septembar o. g. na 14,5 din. za 1 din. Narodna banka može izdavati nemačkim turistima klirinške čekove na nemačke marke umesto isplate u dinarima po turističkom kursu s time da oni te čekove mogu prodati ovlaštenim Zavodima. 1

— Društvo industrijalaca i veletrgovaca u Ljubljani osnovalo je zadrugu, koja će eskontirati i naplaćivati potraživanja svojih članova od njihovih mušteriia. Udeo iznosi 100 din. Svaki član jamči za obaveze zadruge sa dvostrukim iznosom svojih udela.

— lImaocima dolarskih obligaciia argentinske pokrajmne Mendoza predloženo je da svoje 7,5% obligacije sa rokom do 1951 zamene za nove sa kamatom od 4% i rokom do 1954. Centralna vlada je preuzela garanciju za njih. Američki savez imalaca obligacija u Njujorku je usvojio tu promenu.

— Konverziona blagajna za nemačke spoline dugove iZzveštava da je produžena do kraja o. g. važnost odredaba o upotrebi suma uplaćenih kod nje radi isplate stranih potraživanja. Pošto su nemački zakoni o transferu prošireni i na Austriju, to su ovim produženjem obuhvaćene i sume uplaćene kod blagajne od austrijskih dužnika posle 30 aprila o. g.

— Код 29 самоуправних штедионица у Дравској бановини улози на штедњу порасли су у јуну према претход“ ном месецу за 2,5 мил. на 1.037.4 мил. дин.

JAVNE FINANSIJE

— Francuska vlada pregovara sa holandskom bankom Mendelssohn & Co. u pogledu zajma od 75 mil. holandskih forinti. 35 mil. bi se upisalo u Holandiji a ostalo u Francuskoj. Vlada bi izdala bonove sa rokom od 3 meseca i kama«от од 359. Нојапазка banka je izjavila da je spremna da ih rediskontuje.

— Prva tranša mađarskog investicionog zaima za finansiranje petogodišnjeg plana od 125 mil. penga upisana je 15 VII o. g. potpuno od industrijskih preduzeća, osiguravajućih društava i Poštanske štedionice.

— Ruzvelt je rekao da će deficit u budžetu o. g. iznositi 3,9 milijardi dolara, za 3.035 mil. dol. više nego što je predviđeno u predlogu koji je podnesen u januaru o. g. Ovai deficit on misli da pokrije emisijom bonova preko 3 milijarde dol. Državni dugovi SAD do kraja juna o. g. dosegli su 40,6 milijardi dol.

— Rumunska vlada izvestila je udruženje stranih imalaca obligacija da ne može u celosti vršiti službu zajmova i stoga je predložila da se kod 41//o zlatnog zajma iz 1913 i 4%/0 konsolidacionogz iz 1992 obustavi amortizacija od 1. aprila o. g. do 31 marta 1939 i da se za kupone sa rokom do kraja septembra o. g. isplati 45% nominalne vrednosti, a za one sa rokom od 1. oktobra o. g. do 31. marta 1939 47%. Za 4%0 spolini zajam od 1922, priznajući mu prvenstvo pred ostalim dugovima, vlada predlaže isplatu 60%0 nominalne vrednosti kupona sa rokom do 1. juna o. g. i još 9.727 f. i 10 šiL, a 63% onih sa rokom do 1. decembra i 9.727 f. i 10 šil. Udruženje je predlog usvojilo.