Народно благостање

"23. јули 1938. НАРОДНО

— Енглеско министарство ваздухопловства поднело је парламенту накнадни буџет у коме је предвиђен кредит од 8,5 мил. ф. за куповину материјала за авијацију као резерве за случај рата.

SAOBRAĆAJ

— Pušteni su u saobraćaj motorni vozovi na pruzi Beograd—Dubrovnik. Vozno vreme je 16,30 časova prema 24 časa kod putničkih vozova.

— Promet u jugoslavenskoj slobodnoj zoni u Solunu u 1937 bio je 217 brodova i 4 jedrilice sa ukupnom tonažom od 157.464 t. Uvezeno je robe 235.000 q a izvezeno 1,6 mil. q, svega 1,9 mil. q.

— U 1937 na domaćim linijama na moru i Skadarskom jezeru brodovi su prešli 1,4 mil. morskih milja, prevezeno је putnika u prvom razredu 70.961, drugom 404.731, trećem 1,1 mil., svega 1,6 mil. Na stranim linijama prevezeno je 7.438 putnika u prvom razredu, drugom 6.095, trećem 8.230, svega 21.763.

— Bugarska vlada namerava da podnese parlamentu predlog zakona o zaključenju zaima od 170 mil. leva za povećanje dunavskog brodskog parka. Nabaviće se 4 broda sa postrojenjima za hlađenie za prevoz jaja, povrća, voća, mesa, putera jitd.; 3 putnička broda za obalsku plovidbu u Bugarskoj 1 2 tenka za prevoz nafte. U isto vreme treba da se izvrši reorganizacija brodarstva. Za otkup žita u ovoj godini vlada ie podnela predlog zakona o zajmu od 600 mil. leva.

— Krajem prošle godine Beograd je imao moderne kaldrme za kola i pešake 1,631.00 m?, obične kaldrme 1,029.600 m?, ukupno 2,660.600 m?. Za poslednje 4 godine trošilo se na izradu nove kaldrme prosečno 10—12 mil. din. godišnje, koji su dobiveni iz redovnog budžeta, iz zajmova zakliučenih 1936 i 1937 i iz otkupa ličnog rada.

KONJUNKTURA

— U prvom polugodištu 1938 osnovano je u Jugoslaviji 26 novih akcionarskih društava sa glavnicom od 65,2 mil. din. prema 25 društava sa glavnicom od 24,4 mil. prošle godine. Na rudarstvo otpada 3 novoosnovana društva sa glavnicom od & mil. din., na industriju drveta 3 sa 14 mil. glavnice, industriju hrane 3 sa glavnicom od 10 mil. din., tekstilnu 2 sa 10,5 mil. din., špediterska preduzeća 2 sa 7 mil. din. Ostatak otpada na druge privredne grane. U isto vreme 26 akcionarskih društava povećalo je glavnicu za 80,8 mil. din. a 24 smanjila za 76,2 mil. din.

— Krajem juna o. g. bilo je u Nemačkoj 20,54 mil. zaposlenih radnika i nameštenika prema 19,4 mil. u isto vreme prošle godime. Time. je postignuta rekordna cifra. Zbog pomanikanja muške radne snage, porast ženske iznosi 6,4% a muške 5,38%. Prema maju o. g. zaposlenost je porasla za 150.000. Broj nezaposlenih ie opao za 46.000, tako da ih sada ima još svega 292.000. U Austriji broj nezaposlenih je opao та 76.000 (од 351.000 и таји па 275.000 и јипи о. г.). Мајjače je opala nezaposlenost u Beču i okolini (36.000), zatim Gracu (10.000) i Lincu skoro 8000.

— Према извештају Сузора у мају о. г. је било осигурано 74244 радника и намештеника, за 36.769 више него у априлу о. г. а 49.171 или 7,10% више него у мају 1937.

_ Највећи пораст према мају 1987 су имале: индустрија ду-

вана 15.650 (92,38%), градња железница, путева и водоградња 6.580, метална и машинска 3.313 (7,42%/•), трговина 2.991 (4,81%), и грађење над земљом 2024 (5,69%/%). Запосленост је опала код угоститељства за 717 (2,99%), рударства за 538 (48,56%) и индустрије кожа и гуме за 197 (3,45%).

· Према мају 1936 пораст запослености износи 116.273. Нај-

већи апсолутни пораст показују Оузори у Београду (10.128),

БЛАРОСТАЊЕ Страна 415

Дубровнику (6189 и у Љубљани (4.908). Пад показује Оузор у Сушаку за 1.661 (11,75%). Просечна надница износи 23,26 дин. за 0,82 дин. више него прошле године а за 0,11 дин. више него у априлу о. Г. Укупна зарада износила

· је 431,64 мил. дин. према 408,26 мил. у априлу 0. г. односно

388,82 мил. дин. у мају 1987.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Опадање енглеског извоза од 251,21 мил. т. на крају првог полугодишта 1937 на 233,19 мил. исто време 0. г. потакло је Савез британске индустрије да у једном меморандуму тражи од владе заштиту. У њему се каже да ће финансијска стабилност доћи у питање, ако увоз страних производа буде и даље растао. Савез тражи да се код трговинских преговора постави захтев реципроцитета, Према држави с којом на тој бази не би могло доћи до споразума има да се укине клаузула највећег повлаштења и према њеним производима примени највиша царинска тарифа. Због тога је Савез предложио да се заведу три лествице код увозних царина. Најнижа за чланове империја, средња за „добре купце“ енглеских производа и највиша за слабе. Највећу опасност за енглеску индустрију види Савез у конкуренцији на светском тржишту оних земаља које субвенционирају извоз.

— Пољска влада је одлучила да поднесе Сејму предлог закона о завођењу премије за извоз жита. Средства потребна за то влада мисли да нађе у новој трошарини на житне производе од 3 зл. на 100 кг. Пељопривредни кругови држе да извозна премија треба да буде 7—8 зл. за 100 кгр., док влада мисли да да највише 5 3л.

ŠTRAJKOVI

— Na intervenciju vlade belgijski sopstvenici rudnika uglja odustali su od odluke da smanje radnicima nadnice za 5%. Zatečeno stanje ostaje do oktobra o. g. Vlada je odlučila da zavede uvoznu carinu na strani ugalj (15 fr. za 1 t na ugalj za industriju i 10 fr. za kućnu potrošnju). Do oktobra će vlada nastojati da reši pitanje proizvodnje uglja i rudarskih nadnica.

— Jzmeđu nekih fabrika čelika u SAD i njihovih radnika vode se pregovori u pogledu sniženja nadnica. Do pregovora je došlo, kada se pokazalo da sniženje cena čeliku nije oživelo poslove. Fabrikanti smatraju da pri sadašnjem volumenu proizvodnje ne mogu davati visoke nadnice. Sada se vlada umešala i sazvala konferenciju za 25 juli na koju su pozvani i zastupnici radničkih organizacija. Ona želi da spreči snižavanje nadnica.

— Građevinski radnici u Splitu postavili su zahtev za povećanjem nadnica za 1 din. po satu. Pošto poslodavci nisu pristali na taj zahtev, 400 radnika ije stupilo u štrajk.

— Između činovnika osiguravajućeg društva »Dunav« koji su u štrajku i uprave potpisan je kolektivan ugovor, koji će važiti do 1942. Po ugovoru niko ne sme biti otpušten, zapostavljen ili kažnjen zbog štrajka. Plate će biti između 1.200 do 3.300 din., svi će dobiti 13 platu, a svaki oženjeni činovnik još i dodatak na ženu od 200 din. mesečno. Društvo će plaćati za činovnike sve poreze, prireze i doprinose socijalnog osiguranja. Radno vreme će biti za 6 letnih meseci 6 sati a Gi/ za vreme zimskih. Za vreme vojne službe dobivaće svaki činovnik četvrtinu svoje plate, a za vreme vojne vežbe celu platu.

RAZNO — Ministarstvo trgovine i industrije 1ттад!о је ргоjekat Pravilnika o kontroli rada humanih osiguravajućih dru-

štava (pogrebna, pensiona, bolesnička i dr.). Tih udruženja ima u državi oko 600 sa preko 1 milijardom uloga.