Народно благостање

23, јули 1938,

IZ urednišiva. | А ПАША

гадља пеадеца зпаХжло лаерке. баје ча сеђола зета |

4 о~ оаза

Na međunarodnoj konferenciji rada vodila se Ove godine diskusija 0 načinu kako da se sprovede skraćenje radnog vremena u svetu. Problem je istakla svetska depresija kada se pokazalo da veliki obim nezaposlenosti ima tehnološki uzrok. Kao što je poznato Ruzvelt je |oš 1933 pokušao da uvede 40 satnu radnu nedelju, i da tako oslobodi mesta za nove radnike u industriji. GoФиш Казшје хакопот je uvedena 40 satna radna пеdelja u Italiji, a 1935 na međunarodnoj konferenciji rada prihvaćen je zaključak da je treba zavesti u celom svetu.

Posle toga privredne prilike u svetu promenile su se tako da je i problem nešto izmenjen. U svom izveštaju, koji je služio kao podloga diskusije na ovogodišnjem zasedanju, bivši direktor. Međunarodnog biroa rada Batler istakao je da se nezaposlenost u svim zemljama ne oseća više onako kao pre nekoliko godina i da su rat i naoružanje gotovo u svim zemljama prouzrokovali da se radno vreme produži.

U Japanu produženo je gotovo u svim industrijama na 12 sati i duže, samo u tekstilnoj ostalo je na 89». Ovde su zaposlene žene i deca, a njih nije moguće prebaciti u one industrijske grane u kojima se traži jača radna snaga, a s druge strane smanjen je izvoz tekstilne robe, tako da je i potreba za radnicima manja. U rudnicima gde je radno vreme bilo 10 sati produženo je na 12 u oknu i na 14 sati na površini. U Španiji, аде је 1936 takođe zakonom uvedena 40 satna radna nedelia, produžena je na 48 sati, a samo u rudnicima radi se 40.

U Nemačkoj, zbog nedostatka radne snage, specijalno kvalifikovane, moralo se produžiti radno vreme. Po podatcima. Statističkog ureda Rajha u septembru 1937 prosečno radno vreme u mašinskog industriji bilo je 8,28 sati, u metalnoj, izuzevši železnu, 8,06 sati, u železnoj i čeličnoj 7,84, i u prerađivačkoj industriji Železa i čelika 7,74. Ako ovoliko iznosi prosečno radno vreme onda za pojedine grane industrije i posebno za neke grupe radnika ono mora da je još duže. Ministar rada u svom delu »Sozialpolitik im Dritten Reich« kaže da ne preostaje drugo nego da se produži radno vreme kada se u ostvarenju državno-političkih zadataka oseti nestašica radne snage. A u izveštaju Instituta za ispitivanje konjunkture od 26 |{anuara 1938 navodi se da |e ta oskudica naročifn jaka u industriji sredstava za proizvodnju i da je produženje radnog vremena u njoj dostiglo krajnju moguću granicu. Otud se i nailazi sve češće u nemačkoj štampi na mišljenje da treba ubrzati racionalizaciju.. . | 1 Пе

U Italiji je ponovo 1937 potvrđena 40 satna radna nedelja, ali: praktično nije učinjeno ništa da se ona uvede. Predviđeni su tako brojni izuzetci da od 40 satne nedelje ne ostaje mnogo. Glavno je to da se ne plača prekovremeni rad ako je radno, vreme duže:ocd 40 sati, a ne prelazi 48. Samo poslodavac u tom slučaju plaća 10% od iznosa koji bi platio za prekovremeni rad u kasu za pomoć nezaposlenim. Posle 1934 ratna konjunktura apsorbirala je velik broj nezaposlenih, tako da se broj sati rada po radniku na mesec povećao sa 154 1935 na 174 u julu 1937.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 461

О Engleskoj radno vreme regulisano је kolektiv-

| him ugovorom. lako je broj nezaposlenih velik, doskora

se osećala nestašica kvalifikovanih radnika, tako da je radno vreme produžavano i po ugovoru plaćano kao prekovremeni rad, naročito kod mašinske industrije. Radnici nisu imali mnogo sklonosti da prihvate ni prekovremeni rad i kad je pre kratkog vremena intervenisala vlada da ih skloni da bar u ratnoj industriji rade duže i intenzivnije, sindikati su to odbili. Istina motivacija odbijanja bila |e izraz političke opozicije, ali karakteristično je to da ni dobro plaćeni prekovremeni rad nije mogao da ih privuče. Poslodavci a i vlada odbili su da diskutuju o zavođenju 40 satne radne nedelje, a za nju se izjasnio samo pretstavnik tekstilne industrije. To je razumljivo, jer bi skraćenje radnog vremena u ostalim industrijama dalo posla većem broju radnika, kod čega bi bolje prošla tekstilna industrija na unutrašnjem tržištu, kad ne može da prodre na strano. S druge strane na sindikalnom kongresu izglasana je borba za 40 satnu nedelju. .

· Situacija u Francuskoj i SAD poznata je iz naših ranijih analiza. Za karakteristiku navodimo samo toliko da se u Francuskoj uvidelo da se 40 satna radna nedelja ne može uvesti jednoobrazno. Zato je doneseno 70 raznih naredaba o sprovođenju u život i o izuzetcima 'koji su učinjeni na pr. kod ratne industrije. U SAD važi 40 satna radna nedelja u industriji železa i čelika,

kamena, gume, nafte i aluminiuma.

Samo u Novom Zelandu sprovela je socijalistička vlada 40 satnu radnu nedelju potpuno. U Australiji izbrani sudovi izjasnili su se za kraće radno vreme od 48 sati. U Belgiji skraćeno je ispod 48 sati kod metalne industrije i u lučkom pretovaru. U Luxemburgu uvodi se 40 satna radna nedelja postepeno. U Poljskoj u rudnicima ograničeno je radno vreme na 42 sata, a na 36 sati gde je temperatura iznad 280%C. U skandinavskim zemljama nije još učinjen nikakav korak u tom pravcu.

__ Као Чо se vidi iz stanja u pojedinim zemljama, konjunktura, a specijalno naoružavanje održavaju Veči broj zaposlenih i otud tendencija da se radno vreme produži. Kad bi otpala tražnja raine industrije, nezaposlenost bi se opet pojavila u velikom obimu. To je ono što čini aktuelnim problem skraćivanja radnog vremena i sada kod relativno visoke zaposlenosti sa izuzetkom nekoliko zemalja. Međutim, francuska i američka praksa pokazale su da se ne.može jednim potezom provesti 40 satna radna nedelja. S druge strane u mnogim zem-

ljama vidi se jasna tendencija da se radno vreme skrati. Zato je i postavljen problem u diskusiji na konferen-

ciji kako da se tome pristupi. . ; _ Jedna. opšta konvencija o skraćenju radnog vremena ne bi bila elastična i zato je prihvaćen predlog da

se za pojedine. grane privrede, industri|u, trgovinu, kan.celarijski rad i transport donesu posebne konvencije. Za'ključeno je da se na dnevni red sledećeg zasedanja sta:vi- pitanje »generalizacije« skraćenja radnog vremena.

Protiv ovog glasali su svi pretstavnici poslodavaca, osim Trancuskih i američkih. Držanje ovih poslednjih može se objasniti tim što je u njihovim zemljama kraće radno