Народно благостање

Страна 468

vreme fakat koji se iz političkih razloga teško može poništiti. Specijalno francuska industrija oseča зе ц пеravnom odnosu prema stranoj konkurenciji i zato bi joj konveniralo da se uslovi izravnaju tako da i druge zemlje prihvate kraće radno vreme. Delagati vlada glasali su svi sa prefstavnicima radnika za kraće radno vreme, osim šest koji su se uzdržali, tako da |e rezultat glasanja 92 protiv 27 i 11 uzdržanih. Naš delegat glasao je za. | Glasanje delegata daleko je od toga da obvezuje vlade. Uopšte ono je više izraz uverenja da postoji

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

problem koji će se lako zaoštriti čim popusti koniunktura ili ako se normalizuju politički odnosi u svetu i prestane utrkivanje u naoružanju. Pa i kad budu donesene “konvencije, dugo vremena može proći dok se one izglasaju u parlamentima, odnosno ako se uopšte izglasaju. Ali kao što pokazuju tendencije pojedinih zemalja, nezavisno od diskusija na konfenrencijama radno vreme se skraćuje. To će se ubrzati kad se poveća nezaposlenost. A tada če i rezultati diskusija dobiti vrednost da se nađe najbolji put u ostvarivanju kračeg radnog vreтепа. · ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У прошлогодишњој анализи нашег поморског саобраћаја (у бр. 28) констатовали смо његову сјајну _коњунктуру. Промет је порастао н у 1937 год. У наше луке допловило је 102.548 бродова са укупном тонажом од 20,8 мил. према 100.166 бродова и 19,4 мил. т. “у 1936 г. Највећи број бродова пристао је у Сплиту (22.784 у укупној тонажи 41,7 мил.) затим у Дубровнику (10.635 лађа и 8,3 мил. т.), Сушаку (9,621 брод и 2,9 мил. т.), Шибенику и Метковићу. 32 спољну трговину, међутим, није Сплит наша најважнија лука него Сушак. Укупни извоз преко наших лука износио је 162.524 вагона према 120.940 у претходној години. Извоз је за последњих пет година био већи само у 1988 г. када је износио 198.516 вагона. Сушак је учествовао у извозу са 49331 вагона, затим Сплит са 39.430, Дубровник 27.788, Шибеник 23.345, Метковић 3.824 атд. Увоз преко наших лука био је много мањи и износио свега 59.887 ваг. То је рекордна количина за последњих пет година. Највише је увезено преко Дубровника 20.206 вагона, затим Сушака 16.413, Сплита 15.431, Метковића 805, Шибеника 607 итд.

Насупрот промету са иностранством унутрашњи промет је опао са 53.210 вагона у 1936 г. на 48.229 у 1937 год. Па ипак целокупни промет наших лука био је у 1937 год. много већи него претходне године и износио 269.841 вагона према 204.244 у 1936 год. У процентима пораст износи 32%. У промету најјаче су учествовали као и ранијих година бродови под нашом заставом и то 93% по броју, 76 по тонажи и затим италијански 5%/о по броју н 182 по тонажи, и редом енглески, немачки, грчки, северно-амерички итд. У извозу најјаче учествује дрво, 40%/ целокупног извоза, цемент 119/6, боксит 109/6, тупина 10%, кукуруз 590, пшеница 290, цијанамид 1.50%«, пасуљ и карбид по 0,8% итд. Најважнији артикли увоза преко мора су угаљ 39%, кокс 229/5, гвожђе, памук, фосфати итд.

Врло важну улогу у поморском саобраћају игра пре воз путника. У 1937 г. превезено је 3,1 мил. путника према 9,8 мил. у 1936 г. Из иностраних лука приспело је свега 47.400 путника према 42.000. Од укупног путничког саобраћаја на Сплит отпада 692.248, Сушак 448.822, Дубровник 928.475, Шибеник 215.203, Котор 110.993 итд.

На основу самих статистичких података изгледало би да су прилике у нашем поморском паробродарству биле врло повољне. Промет у појединим месецима показује међутим, да је при крају године, у октобру дошло до застоја. Пад промета је био још увек мањи, него што би требао да буде, с обзиром на погоршање општих прилика паробродарства У свету. Цене првезене робе од октобра падају. У извесним релацијама, као што су напримериз Северне Европе за превоз угља, цене су пале за бо. То је само изузетна

Стање WH изгледи нашег поморског саобраћаја

појава. У већини случајева пад превозних цена износи 30 — 409, а најмање 20%. У Средоземном Мору просечан пад цена износи 3590. За толико су н наша паробродарска друштва. морала да смање робну тарифу. Засада наша паробродарска друштва раде још свима бродовима. Али је велико питање докле. Заједно са падом тарифа јавио се са енглеске стране план, да се известан део тонаже стави ван промета.

Осим тих тешкоћа које се појављују на хоризонту, наше паробродарство стоји пред важним променама у погледу саобраћајних центара. Влада је, наиме, предузела први значајнији корак, да изгради наше луке. Код Државне хипотекарне банке закључен је зајам од 100 мил. дин. у ту сврху. Служба половине овог зајма вршиће се из лучких такса, које су у 1938 г. дале 8,2 мил. дин. према 7,9

_ мил. у претходној години, а друге половине из прихода

државних железница. Из горњег износа употребиће се 34 мил. дин. за изградњу нове луке Плоче на ушћу Неретве, која ће примити цео промет Метковића, а и преко тога пошто ће њен капацитет бити много већи него онај Метковића. Прошириће се сплитска лука, на шта је предвиђено 24 мил. дин. На повећање шибенске луке и лучког система Сушак—Мартиншчице—Бакар предвиђено је по 12 мил. дин. дубровачке 6 мил. и зеленичке 2 мил.

Изградња лука промениће н правац саобраћаја. Ушће Неретве, чија је лука била Метковић, није имало досад већег значаја, пошто већи бродови нису могли пристајати, због нагомилавања песка у ушћу Неретве. Та тешкоБа ће отпасти Код нове луке Плоче. Она ће имати железничку везу са залеђем, тако да ће имати услова за самосталан развитак. Вероватно је, да ће после изградње нове луке робни саобраћај морем добити нов полет, који ће бити појачан проширењем постојећих лука. Али док до тога дође проћи ће доста времена. Радови још нису почели. За блиску будућност, пак, као што по свему изгледа треба рачунати са опадањем промета.

|_______ | __ ___Y" __—

Nedavno je »Politika« Фопеја reportažu o sukobima koji se svakodnevno dešavaju prilikom naplaćivanja opštinske trošarime u Pančevu. Najiteresantniji je slučaj Čeha, slikara, koji je poneo neke slike da ih proda. Kad je opštinski službenik hteo da mu naplati trošarinu na njih, on je, posle duge svađe, izvadio platno iz drvenog okvira i platio za njega na ime trošarine 1 dinar. Takvi slučajevi nisu usamljeni. Trošarina je postala suviše teška i mesnosna a da ljudi ne pokušaju da je izigraju.

Ona je važan prihod svake varoške opštine i pokazuje tendenciju porasta iz godine u godinu. Prema podacima koje imamo, samo 1933 god. naplatile su.naše opštine 164,38 mil.

Nekulturnost opštinske trošarine u Jugoslaviji

не