Народно благостање
23. јули 1938.
din. prema okruglo 190 mil. 1932. godine. Samo u Beogradu naplaćeno je 1933 god. 67,75 mil. dinara trošarine. Od svih dažbina koje građani moraju da plaćaju bilo. državi bilo ·samoupravama, opštinska trošarina je najnepravičnija, ona орterećuje artikle potrebne za život u obrnutoi srazmeri prema poreskoj, snazi potrošača. Zbog toga, u svojoj suštini, ona je ne ·samo nepravična nego i administrativno glomazna, fiskalno slabo efikasna, pošto su izdaci na. njeno prikupljanje veliki. Naročito u velikim gradovima je postala nepodnošljiva. U 10 naših glavnih gradova prosečno opterećenje trošarinom
na jednog stanovnika ie bilo 1933 godine 188,31. din., a to”
je mnogo, kad se zna da 90% stanovništva naših varoši sačinjava sirotinja.
U nekim gradovima način prikuljanja ie suviše komplikovan i za građane težak. Tako na pr. u Sarajevu niko ne sme otvoriti paket dok ne dođe trošarinac i ne naplati trošarinu. Ako ovai ne dođe u roku od 24 časa, onda sme da ga otvori i bez plaćanja trošarine. Ovakav sistem naplaćivanja firošarine po vrsti artikla i niegovoi vrednosti, da:je opštinama više prihoda ali su i troškovi prikuplianija. veliki, tako da bi ga trebalo napustiti.
Uopšte, može se reći da ije opštinska trošarina kod nas zahvatila stvari koje su u kulturnim zemliama izuzete ispod nie. U teoriji je to pitanje davno prečišćeno. Pod nju spadaju artikli koji se prevoze kolima, ti. denčane i vagonske pošilike, a ne paketi i lični prtliag putnika, jer se uzima da niko neće slati u paketu ili nositi u koferu takve stvari koje bi potpadale pod opštinsku trošarinu. Tako ie u svim zapadnim državama, pa bi trebalo tako i kod nas da bude.
Пре рата Русија је имала монопол платине на свзту подмирујући 90% тражње, а остало је лиферовала Колумбија. За време рата цена јој је толико скочила да се исплатила и експлоатација сиромашних рудника у Родезији. Али чим су отпале ратне потребе остали су опет стари лиферанти. Реткост овог метала, независно од високих трошкова добивања, држала им је цену високо, тако да. је она још 1925 била 25 фунти по унци. После ове године настају огромче промене у производњи платине, што револуционарно делује на њену цену, и на потрошњу. Два нова произвођача, Канада и Јужна Африка, повећавали су из године у годину производњу, тако да су се између 1925 н 1937 извршиле огромне промене. Русија је 1925 произвела (у кг.) 1568 а 1937 г. 3126; Канада 531 и 8100, Јужна Африка 171 и 1234; Колумбија 1906 и 1140. Светска производња повећала се са 4327 на 14,601. Удео Канаде у том времену повеhao ce ca 12%o Ha 55%.
Јевтина платина потискује злато
Овако повећана производња није могла имати тржишта при високим ценама. Оне су пале већ 1980 г. по унци, у фунтама на 6/12/6, и незнатно су се опоравиле до 1937 на 7/12/6, тако да је платина тек нешто скупља од злата, док је пре 12 година била скупља четвероструко. На ова-
кав пад цене деловало је највише то. што су канадски ~
трошкови добијања веома ниски, износе свега 7—8 шилинга по унци, тако да је добит по унци преко 6 фунти. Платина је у Канади споредни производ који се добија. код производње никла.
Нижа цена учинила је да се платина све више употребљава у индустријске сврхе. Да би се тражња повећала врше се испитивања у лабораторијама International Nickel
"Сотрапу. да се утврди где се све платина може да употре-
"би: Последњих. година највећа тражња дошла је од електричне индустрије за контакте, термостате, контролне: апарате,
НАРОДНО" БЛАГОСТАЊЕ
светске
Страна 469
електричне сатове. У хемијској индустрији за катализато-
ре: у производњи; сумпорне, сирћетне и душичне киселине.
Исто тако ратна индустрија употребљава све више платину и разне платинске легуре за рефлекторе, инструменте, аеропланске машине, нарочито за извесне њихове делове. Потрошња платине повећала се тако са 6200 кгр. 1934 на 14.000 кгр. 1937.
Још: увек највећи проценат потрошње отпада на индустрију накита, судећи по подацима који су скупљени У САД. Због све веће индустријске потрошње тај проценат је пао на 37% 1986 према 5599. 1928. У зубарству, као ну накнту платина потискује злато, и долази на друго место са 959. На електричну индустрију отпада 149 и на хеми|ску 139/о. Како су њени трошкови добијања у Канади веома пали; још само реткост овог метала чини да он не постаје предмет широке употребе него му је резервисано место онде где се траже специјално његови квалитети. m "|| Dosje devalvacije funte 1981, rumunsko bankarstvo, kao i naše, zapalo je u krizu, samo što je ono, za razliku od nažeg, brže izašlo iz nje, tako da ie od 1934. god. radilo pod povoljnim uslovima. »Der oesterreichische. Volkswirt«, u broju od 25 januara (#. g., donosi interesantne podatke o razvoju bankarstva u Rumuniji, koje mi prenosimo radi upoređenja sa stanjem našeg bankarstva.
1934 god. bilo ie u Rumuniji 37 banaka sa preko 40 mil. leja, 1936 god. 39 a u decembru 1937 god. 36 banaka. Prošla godina je bila za banke i za privredu uopšte Vrlo роvolina. Nagla industrijalizacija zemlje povećala ie tražnju Za kreditima, što je dalo prilike bankama da povećaju volumen svojih poslova. Polet 1937, koji je zahvatio rumunsku privredu, čvrsti kursevi i živ promet na berzi stvorili su optimističku atmosferu među štedišama, i pojačali priliv uloga u banke. Od decembra 1934 do novembra 1987 ulozi kod velikih banaka su porasli od 6.744 mil. na 11.664. mil. leja. U decembru, zbog izbora i političkih događaja u zemlji i za Vreme Gogine vlade, pali su na 6.379. mil. leia. Poslovna delatnost koju je izazvala visoka konjunktura odrazila se i na povećanju pasivnih tekućih računa, koji su porasli od 5.318 mil. na 9.893 mil. u 19937 godini.
| Veliki priliv uloga dao je bankama sredstva za finansiranje privrede. U tom pogledu je izvršena izvesna podela rada. Velike banke ograničile su svoj delokrug na industriju i izvoz, dok su se male posvetile kreditiranju poljoprivrede. Menični portfelji se povećao od 2.753 mil. 1934 god. na 3.553 mil. u novembru 1937, dok je u decembru pao na 3.444. Stanie dužnika je bilo 9.958 mil. u novembru 1937 prema 6.858 mil. u 1934 godini.
I Rumunija ima svoje »big five«. To su: Banca Roma neasca, Rumunska kreditna banka sa 400 mil. leja, Banka Comerciale. Romana sa 300 mil. leja, Banca Comerciala Italiana si Romana sa 100 mil. i Rumunski bankovni zavod sa 200 mil. glavnice. Prva raspolaže sa 280 mil. glavnice, koja je u februaru t. g. povišena na 500 mil., tako. da ie ona sada najveća privatna banka. Značajno je kod nje da su ulozi koncem
Rumunsko bankarstvo posle krize
ананас
1987 premašili nivo pre krize za oko 400 mil. leja i dostigli
sumu od 3.655 mil. leja. Reeskontni kredit kod Narodne ban-
ke smanjio se od 294 na 41 mil. Tu pojavu vidimo kod svih
banaka, pošto je Narodna banka angažovana kreditiraniem državnih i poludržavnih ustanova.
1937 godina je bila za neke od niih, naročito dobra, što se vidi po visini dividende, tako Banca Romaneasca je podelila 119/; ostale od 4—7%/, izuzev Banca Comerciala 'Romana, koja nije dala nikakvu dividendu.