Народно благостање

Страна 488

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

стопа кретала се између ПЉљ и 3 а емисиони курс код првих износио је досада 1009, код других 99,14%. Поред прве хипотеке давана је фармерима и друга или т.зв. комесарска хипотека до 75 вредности земљишта и за њу нису важили строги прописи прве хипотеке. Средства за ове зајмове давала је савезна влада. Само 1933 дала је она 200 мил. долара.

Кредити, које су добили фармери од ових установа,

били су врло повољни. Концем 1937 камата се кретала код хипотека земаљске банке између 4 и 4/59/0, код друге хипотеке 49/, код зајмова кредитних задруга 5% а код задруга за куповину и продају 2-49/0. ; Тражња за кредитом била је нарочито јака 1984 и 1935. 1934 земаљске банке поделиле су кредита (прва хипотека) 1.283,5 мил. дол. који су већином употребљени за раскрављивање замрзнутих кредита који су били закључени под тежим условима код приватних банака и друштава за осигурање живота. Зајмови [и П[ хипотеке до краја 1937 - износили су 39%/о свих фармерских хипотека. Укупно 1934 поделиле су наведене установе фармерима 1.726,8 мил. дол. разних дугорочних и краткорочних кредита. Чим је аграрна криза попустила, фармери су им се мање обраћали. за кредите. 1935 они су узели свега 901,7 мил., 1936 605,7 а 1937 свега 593,8 мил. долара.

ње a Аграрна криза која је у лето 1937 поново избила у С.А.Д. осетила се већ код неких од ових завода, што се

најбоље види по стању комесарских зајмова. Заостаци у -плаћању код ових износили су крајем марта о. г. 18,83 мил. 'дол. према 12 мил. у истом времену 1937. 25,6/: дужника

било је 1937 у заостатку са плаћањем према 20,5%/• лањске године. Ови заостаци појављују се тим лакше, што је ризик код комесарских зајмова велик с обзиром на висину зајмова (75%/• од вредности земљишта). Код земаљских банака таквих појава још нема. Шта више заостаци су се смањили од 21,8 крајем марта 1937 на 20,50 крајем марта о. г. Али пошто још увек падају цене пољопривредних производа није искључено да се и код њих осети дејство аграрне кризе.

„шине Метаска шаиз узка ргогтуодUspesi nemačke industrije о ПЈа рогазја је 1987 godine za

1937 godine 9,39) ргета 1936. Do polovine 1937 unutrašnja i spolina trgovina razvijale su se povolino; u drugoj polovini zbog zastoja na svetskom tržištu, industrija koja je radila za izvoz morala ie da traži za jedan део 5уоjih proizvoda kupce na unutrašnjem tržištu. Ali opšti razvoj industrije bio je i 1937 kao i 1936 povoljan za kapital, što se

„odrazilo u apsolutnom povećanju dobiti. Takav tok razvitka

omogućen je politikom cena gotovih proizvoda na unutrašnjem tržištu, koje su u toku 1937 nešto porasle, ı padom cena sirovina. Opšti indeks cena krajem 1937 prema podacima Instituta za proučavanje konjunkture je bio 106,1 prema 105,6 početkom godine,a indeks cena sirovina 60,5 prema 80,5 početkom godine.

Prema analizi »Frankfurter Zeitung«-a, koju je on izvršio kod 130—140 preduzeća, sve pozicije u njihovim bilan-

· sima su 1937 godine porasle prema 1936 i ranijim godinama,

kao što se vidi iz sledeće tabele:

1933—=100 1934 1935 1936 1937 Bruto dohodak 182 159 189 221 Lični izdaci 131 155 181 209 Ostali izdaci 105... 156 182 == Porezi 138 175 259 348 · Otpisi | 122 144 178 179 Godišnja dobit 197 140 162 196 · Dividenda 115 144 163 185

· postojeća preduzeća.

Veći deo preduzeća podelilo ie istu dividendu kao i lane. Od 203 preduzeća, kod kojih je izvršena analiza, 113 je dalo akcionarima prošle godine istu dividendu kao i 19936, 85 preduzeća ju je povisilo, a ostala nešto smanjila. Od čiste dobiti otpalo je na dividendu 54,8%0 prema 58,2% 1936

godine.

Porast poreza uticao je na smanjenje dividende. Najviše je porastao društveni porez, za 48,3%0. Od celokupnog bruto dohotka 1937 je otpalo na porez: 15,5% prema 13,1% 1936 godine. Ostali izdaci su procentualno opali, tako lični od 63,729/ 1936 pali su u prošloj godini na 683,14%. Povećanju poreza odgovara opadahje kamate i povećanje dohotka od učešća u drugim preduzećima. Otpisi su znatno smanjeni; od 18,7%/o od

bruto dohotka 1936 pali su na 15,5% prošle godine.

Kako vidimo, prošla godina je bila za industriju povoljna. S obzirom na smanjenje izdataka očekivalo bi se da će kapital imati veću dobit nego 1986, ali do toga nije došlo zbog povećanja poreza i opadania izvoza u drugoi polovini 1937 godine. Dejstvo smanjenia izvoza na dobit preduzeća najjače se oseća kod uglja i železnih proizvoda, u drugim. granama ono je slabije. U celini, 1936 godina, kada ie na dividende otpalo 5,68% od bruto dohotka prema 5,52% prošle godine, pretstavlia za najveći deo grana nemačke industrije

| vrhunac u pogledu postignute dobiti. Lanjska godina donela ije neku stagnaciju. Za sada se još ne može sa sigurnošću

reći kako će ova godina uticati na kretanje dobiti industrije. Proizvodnja se u prvom tromesečju povećala; u aprilu je indeks bio 125,9 prema 118,5 u istom mesecu prošle godine. Neizvesno je koliko će uticati na nemačku industriju opadanje svetske trgovine, koja je po količini od 96,6, koliko je iznosio indeks za 1937 (1929—100), раја na 88 u prvom tromesečju o. g., tj. da li će ona smanjenje izvoza kompenzirati povećanjem prodaje na domaćem tržištu, kako to očekuje »Frankfurter Zeitung«.

HALA R= гојапје сепа росе от 19937 Kakvi su izgledi za razvoj ргеШо је Фа će ukočiti polet.

cena sirovina? Cene sirovina naglo su rasle, dok su cene gotovih proizvoda ostale gotovo na istom nivou. Ovakva tendencija bila je neizbežna, jer je tražnja Za SsirOvinama došla iz industrijskih zemalja, koje su imale sredstva za plaćanie i bez odgovarajuće kupnje od strane Zemalja koje izvoze sirovine. A pored skoka cena sirovina Dpovišene su u industrijskim zemaljama u isto vreme i nadnice, tako da je to bio drugi faktor zbog koga su cene gotovih proizvoda trebale da skoče. Industrija se ustezala od tog koraka, da ne bi smanjila tražnju koja je tek bila počela da se razvija. Ali ako se nisu bile naglo digle cene gotovih proizvoda, one su se zato držale uporno i posle aprila, kad su cene sirovina pale. Tako su one dostigle vrhunac tek u septembru, kad su cene sirovina bile odavno okrenule na niže. Od septembra počele su i one da padaju, ali njihov pad bio je daleko sporiji nego kod sirovina. Tako američki indeks cena na veliko (19299=100) pokazuje od oktobra 1937 pad poljoprivrednih proizvoda za 27%, sirovina za 17%, dok su cene gotovih proizvoda pale samo za 6,56%. Na ovakvo kreianje cena gotovih proizvoda delovalo je u prvom ređu to, što su troškovi života ostali visoki i pored pada cena na Veliko, tako da su i nadnice ostale visoke. U SAD indeks troškova života (1924 = 100) pao je sa 89,4 u oktobru 1937 na 86,6%0 u februaru, dakle za 3,194, u Engleskoj sa 97,6 u novembru na 95,1% u aprilu. Drugi razlog je što su u poletu izvršene

nove investicije, tako da proizvodnja nije bila onoliko jevtina

kao u periodu oporavljanja privrede, kada su iskorišćavana

~ = S SS