Народно благостање

пена

30. јули 1938,

све свеже и суво воће које се извози. На тај начин контрола је, према досадањем стању, знатно проширена. За сваки важнији производ наше воћарске производње предвиђа се: време и начин брања, квалитет робе која се може извозити и начин паковања. За неке врсте воћа, као што су ораси и суве шљиве, предвиђени су стандарди. Код свију врста воћа извршена је раздеоба на стоно и индустријско предвиђајући за сваку врсту квалитетне особине.

Уредба исто тако регулише и питање права извоза. Извозом се могу бавити протоколисане извозничке фирме, задружни савези и земљорадничке задруге и произвођачи

"воћа и воћних прерађевина. Право на бављење извозом

стиче се регистровањем код Завода за унапређивање спољне трговине, који на основу пријаве издаје овлашћења.

Најважније одредбе односе се на контролу, коју врше органи постављени од надлежних банских управа. Принцип контроле је, дакле, децентралистички. По нашем мишљењу он није добар. Потпадање контролних органа под разне административне власти може имати за последицу да контрола не буде јединствена, што би био први услов за њену ефикасност. Да би се то постигло контрола је требала да буде организована централно, да све органе поставља једно место и да се контрола над њиховим радом врши из једнога места. Истина, уредба предвиђа да ће се ревизија рада контролних органа вршити преко министарства трговине и индустрије, али тај посао не може да буде ефикасан пошто органи непосредне контроле потпадају под друге власти. Овакав систем — децентрализована непосредна контрола и централна ревизија — садржи у себи могућност не само неуједачене контроле него и неизбежних сукоба између контроле и ревизије, који могу бити кочница извоза.

У погледу казнених одредаба уредба је врло шкрта. Она садржи углавном две санкције. Ако контролни орган нађе да роба не одговара прописима за извоз он може да ускрати издавање уверења и, на тај начин, спречи извоз. Исто тако извозник одговара ако се накнадно установи да пошиљка није одговарала прописима уредбе. У оба случаја односном извознику може да буде одузето право извоза за текућу и наредну кампању.

Razvojem tehnike tražnja za Naš izvoz i engleski uvoz drvom doživela je velike pro-

drva - mene. U građevinarstvu ono je odstranjeno iz konstrukcije i upotrebljava se sve više samo kao pomoćni materijal. Svuda gde je potrebna veća Otpornost drvo se zamenjuje drugim materijalom. Ali s druge strane, taj isti razvoj tehnike proširio je upotrebu drva u druge svrhe. Specijalno hemijska industrija upotrebljava са sve više u proizvodnji raznih artikala, koji se kao surogati upotrebljavaiu mesto drugih sirovina. Neki od tih načina upotrebe drva mogu da izazovu ogromne preokrete u čitavoj privredi. Pre kratkog vremena udaren je temelj fabrici za proizvodniu šećera iz drva, po Bergiusovoi metodi, u Nemačkoj. Metoda je odavno poznata, ali proizvodnja je bila nerentabilna. Ako je usavršavanje učini rentabilnom, imaće to ozbiline posledice i po poljoprivredu.

Prema tome, menjao se samo način uoptrebe drva, a tražnja za njim ostala je uvek velika. Glavni artikal u međunarodnoj razmeni je mekano drvo. Izvoz je iznosio 1914 g. 5,4 mil. standarda, a 1937 g. 5,2 mil. Obim tražnje ne menja se zbog tehničke upotrebe drva, nego zbog promena u cikličkom kretanju privrede. Nekoliko grana privrede, kao rudarstvo, brodogradnja, koje obično najteže stradaju u depresiji, a troše mnogo drva, prenose svoju depresiju i na nje-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 487

govu proizvodnju. Tako je 1931-32 svetski izvoz mekanog drva bio za 1/3 manji od onoga prošle godine. |

Najveći uvoznik mekanog drva je Engleska. Od 5,2 mil. standarda svetskog izvoza ona je uvezla 2,47 mil., skoro polovinu. Najveći izvoznici drva: Finska, SSSR, Švedska, Poljska, Kanada, šaliu više od polovine svog izvoza u Englesku. Finska drži svoju poziciju izvozom jevtinog drva, koje se upotrebliava za održavanje rudnika. SSSR liferuje kvalitetno mekano drvo za gradnju nameštaja. Švedska ima najbolje uslove za transport, a Kanada ima carinske povlastice na osnovu Otavskih: sporazuma, tako da је od 1932 povećala izvoz sa 77 na 491 hilj. standarda.

Ove četiri zemlje podmiruju više od četiri petine engleskog uvoza. Ostale zemlje mogu, prema tome, veoma teško da prođu na englesko iržište. Naprimer, čitavo rusko drvo kupuje jedna jeđina firma, Timber Distributors Ltd., u kojoj su začlanjenje glavne uvozničke firme, koje onda podmiruju potrošače u zemlji.

Pored ove teškoće da se prodre na englesko tržište, postoji i druga, sporazum o izvoznim kvotama. Izvoznici drva ograničavaju ponudu, a s druge strane uvozničke firme ih gone na to, da ne bi konkurencija od strane ponude oborila cene i tako ojačala konkurenciju između samih engleskih firmi koje uvoze drvo.

Naš izvoz drva u Englesku iznosio je 1937 godine 477 hilj. tona u vrednosti 395 mil. dinara. Čitav izvoz drva iznosio je 974 hilj. tona u vrednosti od 887 mil. dinara. U Englesku je otišlo skoro pola izvoza po tonaži i 44,3% po vrednosti. Od toga na mekano drvo otpada 90,2 hilj. u vrednosti od 75 mil. dinara. To je nešto oko 1/5 našeg izvoza mekog drva po obimu i 1/5 po vrednosti. Ukupan naš izvoz u Englesku iznosio je po vrednosti 493 mil., tako da na samo drvo otpada preko 3/4 iznosa.

Drvo je u našem izvozu relativno najvažniji artikal, na njega otpada 21% vrednosti, a u izvozu u Englesku 75%. To je rezultat napora koji je učinila naša drvna industrija, da prodre na svetsko tržište. Ali to je ujedno znak kako su slabe pretpostavke da se naš izvoz u Englesku poveća u nešto većoj meri. Svi drugi artikli izvoze se u malim količinama, a mekano drvo imalo bi da se bori s konkurentima koji su u boljem položaju. Ostaje i nadalje samo mogućnost da зе ргоširi tržište ostalim vrstama drva, specijalno bukovom i hrastovom, ali to ne pruža izgleda da Engleska postane naš veliki kupac. МЕЧ 1033 године, када је требало раскравити замрзнуте кредите у пољопривреди и наћи излаз из аграрне кризе, савезна влада С.А.Д. израдила је читаву мрежу кредитних установа за помоћ фармерима. Тај кредитни систем је мешавина приватне иницијативе и државног руководства. Основу његову чине 3 врсте задруга: хипотекарне које дају прву хипотеку до 50%, вредности земљишта и 20%• вредности зграда, задруге за куповину и продају и кредитне задруге.

Цела земља је подељена на 12 области и у свакој се налази по једна хипотекарна (земаљска) банка за финансирање хипотекарних задруга, задругарска банка за финансирање задруга за куповину и продају и по једна кредитна банка за финансирање кредитних задруга и других мањих банака које раде са фармерима. Осим њих постоји још у Вашингтону централна задругарска банка за нарочито велике кредитне послове.

Највећи део свог капитала набављају ове банке путем облигација са роковима између 10 и 30 година код хипотекарних банака и до 6 месеци код кредитних. Каматна

Пољопривредни кредит у С.А.Д. после велике кризе

Sram rana ene патарена тај