Народно благостање

13, август 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 515

Из уредништва

Јавни радови као фактор коњунктуре

— Теорија јавних радова. —

1 СМЕНА ДВАЈУ ПРИНЦИПА КРОЗ

Утопљеник се хвата за сламку, што другим речима значи да верује да га свеска његова акција може да спасе. У депресији та сламка били су јавни радови. Она није била без сваког корена. Али кад се из полета гледа на моторне снаге привреде, онда јавни радови изгледају одвише танка сламка, која би пукла пре него што би успела да извуче из мртвила читаву националну привреду. Међутим, у депресији се друкчије гледа на проблеме, и најмањи покрет који се оствари у привреди добро је дошао, јер се на њега може надовезати други. У ситуацији која је изгледала потпуно изгубљена, нарочито 1982, јавни радови остали су кео главна полуга за развијање привредне делатности. Чим им је постављена сва нова задаћа, на јавне радове се почело гледати као на потпуно нову појаву, као на праксу која није имала примера раније. Штампа је много учинила да се добио тај општи утисак и изгледало је да је то прва депресија у којој се дошло на ове идеје. Напротив, у свакој тежој депресији долазило се на њих, и то веома давно, као што сведоче јавни радови у Паризу 1848, предузети искључиво с намером да се уклони незапосленост.

Јавни радови су стари колико и држава. Још у старом веку, у феудалној држави малоазијског типа, у Египту, у градској држави Грчке, касније

у римској империји, јавни радови који су тада из- .

вршени и данас још претстављају главне документе старе цивилизације. Канализација у Малој Азији и Египту, јавне зграде у Атини, водоводи, тргови, путеви у римској држави све су то тековине које је остварила држава према функцији коју је у разним историјским етапама имала. ·

Интензитет којим је држава у извесним пе-.

рисдима приступала јавним радовима, зависио. је углавном увек од културног степена до кога се попео народ. Мако је њихово извођење било зависно ги од материјалног богатства, ипак, овај културни моменат необично је важан. Доневши извесну културу Маври су, канализацијом Шпаније, створили богату земљу. И како је култура пролазила кроз извесне фазе, тако су и јавни радови опадали и расли. Средњи век није оставио трага, јер феудална држава, аутаркична, са својим политичким децентрализмом, није била способна за њих. Богатство се просипало у пићу и јелу.

Модерна држава поново почиње с јавним ра-.

довима. Али док се за јавне радове у ранијим епо-. хама може рећи да су случајна функција коју је држава извршила, за модерну државу они су битна. То у још већој мери важи за њезину еволуцију. Јер еволуција би се могла изразити све већим бројем задатака које је држава преузимала на себе, да би задовољила потребу грађана и да би се њихов културни живот попео на виши степен. Ни у оном периоду либерализма кад се сматрало да држава треба да буде ноћни стражар, дакле да се брине само за безбедност, а да слободна ини-

ИСТОРИЈУ: ШТЕДЊЕ И ТРОШЕЊА

цијатива капитала има да створи метеријално благостање, ни тада капитал није имао интереса за извесне радове, као што је градња путева. Промет у капиталистичкој привреди трсжи што више слободе, тако да она не може да поднесе приватни монспол на њима, који може да стави промету запреке као под феудализмом. А због тога ни грађење путева не може да буде од интереса за приватну иницијативу. Ту врсту нерентабилних послова опште корисности има да изводи држава. У прогрему јавних радова изградња путева и запрема увек главно место. Али и у том погледу извршила се значајна еволуција. Од путева дошло се на крају до градње стадиона, који, према путевима, спадају већ у ред луксузних потреба друштва. Сваким вишим степеном: културног. развоја друштва расту и потребе, целине и појединаца. Питање има ли краја јавним радовима, то је питање има ли краја културном развоју људског друштва и потребама. Не само да нема, него је логично да се они повећавају. Земље, као што су англосаксонске, имају благостање које се са становишта једне балканске земље може сматрати врхунцем. А тај врхунац за њих је полазна тачка за нове радове. Културни развој означили смо као фактор који одређује интензитет и обим јавних радова. На то праволинијско кретање кроз историју надовезују се у извесним периодима други фактори. Припреме за народну одбрану повећавају радове и дају им нов правац. Пре кратког времена у енглеском парламенту истакнуто је да Енглеска треба да добије у што краћем времену модерне цесте, грађене у првом реду у том циљу да се на њима постигне пло већа брзина. То је неоспорно и од опште користи. Али циљ је овде да се подигне ратни потенцијал земље, и то је разлог да се поднесу веће жртве. Не само да нема границе јавним радовима, ма колико да се друштво развија, него ни обиму њиховом у датом времену. Увек су веће потребе него што их је могућно задовољити. Држава их изводи ограничено само обзиром на питање финансирања. Правила науке о финансијама гласила су да јавне радове треба обављати помоћу зајмова, уколико. нису довољни редовни приходи, али опрезно, тако да се не поремете функције тржишта капитала и да се не оптерете јако будуће генерације које ће имати да их враћају. Али у сваком случају, ти зајмови морали су да буду дугорочни, јер су и инвестиције јавних радова такве, а и користи од њих осећају тек касније генерације у веКој мери него оне које их обављају. Ако се гради _ једна железничка линија, корист од ње биће потпуна тек пошто се подигне читава мрежа. Принципима науке о финансијама правдало се што јавни радови нису предузимани и онда кад је потреба за њима била прека. Велики преокрет по питању јавних радова