Народно благостање

13, август 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна о

ју; јер од тога много зависи како ће располагати оним приходом који је потекао од извођења јавних радова.

Напокон, треба рачунати с тим да нова тражња може да изазове повишење цена. У промет ће за толико ући мање робе, а овде се ради управо о том волумену; што је мањи промет робе, мањи је потицај да се производња покрене.

__За Енглеску је прорачунавао Кан колико делују ови моменти на смањење тражње, за Немачку Статистички уред Рајха. Мако оперишу с разним елементима, резултати су им приближно једнаки. Ако се урачунају и последице скока цена, секундарна тражња била би за око 55% мања од примарне, односно, укупна нова тражња, ако смо примарну одредили са 100, износи 155.

Кад се узме рачунски, деловање прве тражње не би смело да има краја. У стварности, деловање прве тражње ограничено је на краће време, и важно је да се утврди у ком времену то деловање траје и с којим интензитетом. При том одлучује како је распоређена примарна тражња. Јавни радови, као градња путева, постепено апсорбују једну суму која је предвиђена. Прва сума која је бачена у промет изазива тражњу, и кад већ долази њена секундарна тражња, улази нова сума у промет, тако да се каснијој примарној придружује секундарна тражња. А то значи да ће ефекат јавних радова бити утолико већи уколико јавни радови

дуже трају и уколико секундарна тражња брже следи примарну. Митницки (Кемџе штетпаНопе! ди Travail, 1934) рачуна да јавни радови који трају 14 недеља у индустријској земљи изазивају секундарну тражњу која кроз 44 недеље има интензитет од просечно 667“ примарне тражње. Због психолошких реакција, најбоље је да јевни радови буду распоређени на дужи период, јер стална тражња, и кад није обимна, боље делује него снажна која се појави само једанпут и нестане.

Ова теорија јавних радова скована је према приликама индустријских земаља. У аграрним треба узети нове елементе који делују на обим секундарне тражње. Један од најважнијих је да су градње железнина главна тачка у програму јавних радова у оваквим земљама, а оне обично највећи део железничког материјала поручују из иностранства. Затим, због нижег степена индустријализације не преноси се тражња тако брзо од једне гране привреде на другу, а јавни радови и имају ту задаћу, да стављајући једну грану у покрет посредно покрену другу, трећу и даље. Оне сбично извозе животне намирнице. Запославањем већег броја радника повећава се унутрашња потрошња, али на рачун извоза. Исхргна становништва постаје повољнија, али овде нас интересује ефекат на производњу. Он је раван нули, јер се само променио потрошач, изузевши случај ако су цене у земљи веће него у иностранству.

Ш КРИТИКА

Јавни радови су само једно од средстава коњунктурне политике. Зато њихова теорија не може ни да обухвати све проблеме у вези са ликвидирањем депресије и остварењем бескоњунктурне привреде. Држимо да је њен главни недостатак у томе што полази од једног механичког посматрања привредних проблема. Друштвени апарат производње посмаран је као механички аперат за који је потребна одређена количина погонског материјала. Тај погонски материјал су јавни радови, а циљ је њихов да покрену приватну иницијативу, па ако то успе, привреда се креће сопственим снагама.

Међутим, приватна иницијатива прихватиће покрет само онда кад су задовољени услови рентабилности. Другим речима, зависи од читаве ситуације у привреди да ли ће јавни радови остварити овај циљ. Ту је у првом реду питање кредита, зависност од извоза, тенеденције цена на домаћем и светском тржишту, степен до кога је развијена привреда једне земље, итд. Важан је моменат у коме се предузимају јавни радови. Ако је фаза опадања, тако да је неповерење јако, приватна иницијатива неће се моћи покренути и јавни радови ће управо само механички допринети да се успори продужење депресије. Кад се тен"денција обрне на више, онда је довољно да се да мањи потицај па да успех буде велик.

Једно од најважнијих питања остало је отворено. Треба ли да јавни радови буду ограничени на извесно време док се не покрене привреда, или се морају наставити и кад је она у пуном покрету. Другим речима, да ли је стање привреде у поједи-

ним земљама, због привредних односа у свету,

такво да ј9] је, као мотору, потребан увек нов погонски материјал, или има једна мера која је довољна да изазове оригиналне снаге привреде, које су се у ранијим циклусима будиле по законима цикличког кретања привреде. -

Ако успех јавних радова зависи од великог ороја свих могућих фактора у привреди једне земље, теорија је неспособна да обележи све пропесе који ће наступити у току њиховог извођења. Ова мора да своје закључке изводи предвиђајући најбољи и најгори случај и да се задовољи само тим да укаже на оне резултате који су највероватнији. Баш зато извођење програма јавних радова не сме да се оглуши о оцену коју о њима даје Политичка економија. Она анализира функције свих могућих привредних фактора, помоћу ње утврђује се стање привреде у датом моменту кад се подузимају јавни радови, и према тим конкретним претпоставкама може се оценити и ефекат који ће они највероватније имати. Привредна ситуација датог момента је први разлог зашто теорија јавних радова не може лако да се генералише. Теорија је апстракција извучена из низа практичних случајева који имају основне моменте заједничке. Ако пракса много варира, теорија ће се морати да заустави само код најопштијих момената и да препусти пракси и инвенцији да се сналази како зна. Још теже је поставити теорију обзиром на разлике у привредној структури земаља. У индустријским је сасвим друга повезаност између појединих грана привреде, него у аграрним, где највећи део друштвеног производа и не улази у промет.

Пошто су претпоставке за теорију јавних радова овако неповољне, разумљиво је што се она