Народно благостање

Страча 542

nešto većem kursu nego što je bio poslednji, pre nekoliko nedelia. |

Ођгасипеји! Кита дојага за рмтот Бо је: 12-УЛЕ: 43.3791: 15-УШ: 43.4041; 16-УШ: 43.4041; 17-МШ.: 43.3791; 18-УШ.: 43.3542.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi imamo tu interesantnu pojavu, da kursevi naših predratnih zaimova skaču, dok su oni posleratnih u popuštanju. Pošto je rentabilitet prvih mnogo niži od poslednjih, jedino objašnjenie tog neobičnog kretanja kurseva može se tražiti u tome što predratni papiri imaiu zlatnu klauzulu dok poslednji to nemaju. Bekstvo u zlato je tako iako da se proteže i na papire sa zlatnom klauzulom, iako ie ona privremeno pretvorena u valutnu, kao što je to slučai sa našima.

Kursevi su bili sledeći:

j П-УШ 12-VIII 13-VI}!

41/-0/0 1895 307.50 311.50 313590 1902 379.— 377.— 381.4. 1906 342. — 345. — d45Ај] 1909 331— 8d834.— 320. 41/50/0 1910 334.— 391.— 331.41/29/0 1911 327.—- 330.50 386.5% 1913 380.— 380.— 380.79% StaD. 857 — 356.— 360.50 5%, Еипате 123— 120.— 121—

Kurs Blerovih papira na Njujorškoi berzi je labav, dok je 7%0 Seligman čvrst. 7%0 Bler 27—28 27—28

83%/) Вјег 7% ЗеПотап

16 avgust 41—492.50

DEVIZNO TRŽIŠTE

Ponuda u klirinškim markama je tako jaka i sa privatne strane | sa strane naših javnih ustanova, da je kurs u osetnom padu. Sadašnja obilnost robe ima sezonske razloge. Izvoz stoke, stočnih proizvoda i drva ie vilo iak. Inače, ako se uzme duži rok za merilo, tendencija naše spoline trgovine ne bi opravdala takav nagao pad marke. Naprotiv, marka bi morala da bude čvrsta. U apsolutnoj otsutnosti svake kursne nege (0 зе ispoliava u naglim skokovima, kojima slede nagla popuštanja, prema tome u kakvoi smo sezoni.

Položaj naše izvozne trgovine je na taj način vrlo težak, pošto mora da računa sa nainižim kursevima. Uvoznici, naprotiv, moraju da računaju sa najvišim kursevima. Usled pomanikania intervencije jevtino prodajemo, a skupo kupujemo. A u našem interesu bi bilo da suprotno radimo. Narodna banka daje i dalie funte po nepromenienom kursu. Grčki bonovi su čvrsti.

Kursevi su bili sledeći:

Grčki

London Berlin Madrid Milano bonovi

12-VIII .288.— 1453— = — За DF. 212.88 175 | — 299.79 Bez pr. 165.67 1362.78 — 178.78 15-УШ 288: — 1449.96 — — 29.15 16-VIII 238.— 1445.78 = ab == 17-УШ 238.— 1442.84 — = 29.15 18-VIII 238.— 1438.38 — == 29.15

Obrt je iznosio 21 mil. din. prema 19 mil. Veliki je bio

obrt u Berlinu, 13 mil. prema 11.5 mil., zatim u Londonu 6.8 mil. prema 7.2 mil., Grčki bonovi 190.000 prema 320.000 itd. Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: | 31-XiI-36 31-XII-37 31-II 11-VII 17-УШ

London 27:37. 21.62 21.656" 21.882 21:91 Amsterdam 288.90 ·240.60 · 241.40. 23816 238.45 Nijuiork 435.14. 432.50 „4361/a 43678 436.62

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр, 34.

Berlin 176.10. 174.95 17492 175.20 175.05 Pariz 20.824/4 · 14.681/> 19.51%/> 11.021/5 11.91 Prag JO 5 15.19 15.21 15.08 15.07 Brisel = —.—— 73.69 73.60 73.45 Beograd 10— |O. 10.— 10.— 10.—

U toku nedelje nisu nastupile veće promene u odnosima svetskih valuta. Dolar je nešto popustio prema fuhti i francuskom franku. Odnos između funte i Фтапка је пергоmenjen. Švajcarski franak je dalje čvrst.

"Tržište zlata

Izveštajna nedelja bila ie u znaku vrlo velike tražnie i usled toga vrlo: čvrstih cena i velikih obrta. Tako je na pr. Obrt 1хпозјо 11412 0. m po 2. mil. f.. sterlinpa a 139. 0. mi. 1.4. mil. Prema poslednjim vestima tražnja sa kontinenta, koja je bila najveći potstrekač skoka cena, postala je manija. Obrt je 16 o. m. iznosio 1,1 mil. f. sterlinga, samo malo manie nego 14 o. m. U Londonu se računa s time da tražnja iz Evrope za tezauriranje neće popustiti. Premija prema izvoznom paritetu iz SAD bila ie u toku cele nedelje 1/» p.

па репза рт.

(po unci) (po kg.)

1935 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 1 54.319 9-VIII-1938 142 71/s 54.970 1G-VIII-1938 142 8/» 55.003.

Robno tržište

Pšenica. — Situacija pšenice na svetskom tržištu zaVisi od procene izvoznog viška proizvođačkih zemalja i uvozne potrebe potrošačkih zemalja. Veće promene prema ranijim nedeljama nisu nastupile, tako da su cene pšenice i dalič labave. Kod terminskih cena imamo nejednako kretanje. Na prekookeanskim berzama cene daljih termina skaču, dok na nekim evropskim za iste termine padaju. Zasada je još nemoguće predvideti koja će struja biti jača. Tendencija se, naime, mora izjednačiti, pošto će špekulaciia iskoristiti tu razliku. Sudeći po izvoznim viškovima SAD i Kanade, verovVatno le da će one moći dali više robe neZo ŠtO се еугорsko tržište moći prihvatiti. Prema tome, nema velike уеrovatnoće da skok terminskih kurseva bude predznak znatnijem popravlianju situacije na tržištu pšenice. Terminski kursevi sredinom nedelje bili su sledeći:

IX—X XII Ш—>У Liverpul, 50. тес. 11/5 пј 10/7 В. Ајгез, рег. mt. 7.30 — _ Roterdam, hfl. mtc. i 4.50 455. 4.60 Vinipeg, centi buš. 68,33. 67.375 70 Čikago, centi buš. 62.50 ~ G450 67525

Na domaćim pijacama pšenica je postala ređa. Ponuda se znatno smanjila. Prizadu je u utorak ponuđeno svega 100 vagona. Ponuda je srazmerno nainiža u južnim krajevima naše zemlje i u Gornjoj Bačkoj. U tim oblastima ie lokalna tražnja morala da daje veće cene od Prizadovih direktivnih cena. Tako je na niškoj pijaci plaćano :160 din., dok ije Prizadova cena 152.30. Cena u Gornjoj Bačkoj bila je 156, za 9 din. više. nego Prizadova.: U ostalim: Ктајеушта zemlič lokalna trgovina obavljala se po Prizadovim cenama. Obrti su bili mali, pošto su, kao što smo već rekli, seljaci vrlo rezervisani.' Niihov položaji nije tako očajan kao ranijih godina, kada su morali da prodaju pšenicu odmah iza žetve, da

=