Народно благостање

везана“

20, август 1938,

је izdano bonova za 1,5 milijardu maraka. U tri navrata odobrene su subvencije za adaptiranje i popravljanje zgrada u iznosu od 150 mil. maraka. Program javnih radova, donesen u januaru 1933, ха Кој! је одоbreno 550 mil., a u julu povišen iznos na 600 mil. maraka. Ovo su sve mere koje idu direktno za tim da se zaposli što veći broj radnika. Pored ovih predviđen je niz mera koje tek posredno deluju u tom pravcu, a u glavnom sve se one sastoje u oprostima od poreza. Tako oprost od poreza na motorna kola, — oprost od nekih poreza onim poslodavcima koji zamene rad na mašini ručnim, brisanje dužnog poreza onima Кој upotrebe u proizvodnji onoliku sumu kolika im je brisana, — izuzimanje od poreza novih preduzeća, ukoliko se pokaže da su potrebna itd. Najveći plan pretstavlja građenje drumova za automobile. Gradnju je imalo da izvede društvo koje je osnovalo Društvo nemačkih državnih železnica. Po prvom planu trebalo je da se na drumove utroši 1,4 milijarda maraka, a kasnije povišen je iznos na 3,5 milijarde. Predviđena je gradnja mreže puteva od 6,900 km. Do kraja 1935 bilo je utrošeno na gradnju 450 miliona, a za 1936 bilo je predviđeno novih 600 mil. za izvođenje novih radova.

Videli smo da je već među prvim programima za nabavljanje rada predviđeno subvencioniranje opravaka zgrada. Kasnije su subvencije povećane. Rajh je do kraja 1035 dao 667 mil. maraka subvencija u kapitalu i 332 mil. subvencija u obliku kamata. Ove subvencije daju se samo onima koji sami investiraju odgovarajući iznos. Tako kod adaptiranja zgrada, da se dobiju mali stanovi, mora se uložiti onolika svota kolika se dobije kao subvencija, a kod opravaka mora iznos biti četiri puta veći. Jedna milijarda subvencija podeljena do

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 533

kraja 1935 izazvala je privrednih investicija u iznosu od 2,936 mil. maraka.

Nezavisno od ovih državnih programa izgradile su železnice svoj koji je predviđao izdatke u iznosu od 991 mil., i Uprava pošta u iznosu od 110 mil. maraka.

Svi programi mogu se podeliti u tri kategorije: javhi radovi u prayom smislu, subvencioniranje i oprost od poreza. Kao su se planovi izvodili postepeno se težište prenosilo na javne radove. Svi ovi planovi donošeni su u žurbi i zato nisu ni mogli pretstavljati neki konjunkturni plan. Polazilo se jednostavno od pretpostavke da njihovo izvođenje mora dovesti do oživljenja privrede. Žurilo se, jer je trebalo dati posla. Zato зе је pored jednog plana donosio drugi, da bi se tako inicijativa prenela na što šire područje u privredi. A kad započeti plan nije dao rezultate na koje se računalo, dolazio je nov. Predviđeni izdaci po svima planovima iznosili su 8,172 mil. maraka.

Za palenje motora nemačke privrede u izvođenju javnih radova bile su odlučne dve godine, 1933 i 1034. izdaci 1932 izneli su oko 500—600 mil., a oni su izvršeni u vreme kad se depresija još produbljivala, tako da je njihov konjunkturni efekat neznatan. Sledeće соdine privređa se oporavila, ali finansijska situacija Rajha još je bila slaba, tako da je 1933 utrošeno oko 1 milijarde na javne radove. Ali 1034 bila je rekordna, izdaci su dostigli svotu od 2,450 mil. maraka. Sledeće godine oni iznose samo 803 miliona, tako da je do kraja 1935 utrošeno svega 4,808 mil., ili 04% od predviđene svote. Broj zaposlenih popeo se 1935 već iznad 17 miliona, skoro koliko i 1929, tako da su 10935 javni radovi kao sredstvo konjunkturne politike došli u pozadinu. V ZAKLJUČAK

lako o javnim radovima još nije sakupljen materijal za čitav period depresije, do prelaza u polet, tako da se.ne može dati ocena njihovog značaja za razvoj konjunkture, ipak se mogu u{vrditi nekolike činjenice. U svim zemljama započeti su javni radovi pošto je bila prebrođena najniža tačka depresije. Oni su, prema tome, pomogli i ubrzali prelaz privrede u polet, ali sam polet nije njihov rezultat. Ali intenzitet poleta u onim zemljama gde su oni izvođeni, bio je pojačan. Drugo, nigde oni nisu preduzeti po nekom planu koji bi polazio od toga koliki je deo produkcionog aparata neiskorišćen, koliki je broj nezaposlenih radnika, pa da se prema tome odredi koliki i kakvi radovi moraju biti preduzeti, da se upali privredni motor. Polazilo se od pretpostavke da građevinska delatnost najpovoljnije utiče na ostale grane industrije, i zato su javni radovi koncentrisani na nju. Taj put odabran je | zato, |er Se radovima pristupilo iz nužde i trebalo je ŠIO, pre dati neki rezultat.

Najviše iznenađuje činjenica da obim javnih radova nije ni izdaleka onoliki, koliki bi se mogao pretpostaviti, prema komentarima u štampi i na predavanjima. Godinama se pisalo o javnim radovima, i izgledalo je da su čitave zemlje dignute na noge pomoću njih. Međutim, ni u SAD, gde se od programa javnih radova stvorio čitav pokret, nije učinjeno ništa što bi bilo bez primera. Samo dve zemlje vredne su ozbiljnijeg: studiranja javnih radova: Švedska i Nemačka. U Švedskoj radovi nisu toliko obimni, koliko su sistemat-

ski izvođeni i to odmah od početka depresije. Ipak švedski polet više je zavisan od drugih momenata, u prvom redu od povoljnog razvitka švedske spoljne trgovine. Nemački radovi interesantni su opet po tome, što je njihov glavni zadatak bio da se zaposli što više ruku. Umesto davanja pomoći nezaposlenima, trebalo ih je zaposliti. Nije se težilo podizanju kupovne snage pojedinog radnika, nego zaposlenju što većeg broja, čime je povećana kupovna snaga čitavog naroda. U SAD, međutim, htelo se oboje istovremeno: javni raдом! na jednoj strani uz Što veću nadnicu pojedinog radnika i što veći broj zaposlenih. (New Deal).

Otprilike, 1935 opadaju javni radovi u Nemačkoj i u SAD. Iako se dalji razvoj konjunkture ne može svesti na samu ovu razliku u izvođenju javnih radova, ona je ipak bila važan činilac što su rezultati u obe zemlje vrlo različiti.

lako se može konstatovati da su javni radovi precenjeni, ipak ne treba preći u drugu krajnost, pa ih potceniti. Treba istaći ova dva momenta. Da su cene u depresiji pale, tako da su se sa istim sredstvima mogli da preduzmu obimniji radovi. U depresiji, iako bez potpunog planiranja, ipak, stalno je pred očima. lebdeo cilj da se pokrene privreda.

Uostalom, od njih nije ni trebalo da se očekuje rešenje svih problema u depresiji. Kinz, koji je vatren pobornik javnih radova, ipak ih smatra samo za konjunkturno-političko sredstvo drugog reda. O javnim radovima kod nas pišemo u sledećem broju.