Народно благостање
20, август 1938,
pital na strani. A ovaj neće doći, ako nailazi na stroge DTIOpise u pogledu uređaja, a pogotovo neće doći, ako je izložen maksimiranju cena. Uredba, dakle, može više da škodi razvitku našeg turizma, nego što mu može pomoći.
У другој недељи августа тражња злата попустила је, али није још опала на нормални обим. Један од политичких фактора отпао је, сукоб на Далеком Истоку, али зато извесну нервозу изазивају немачки маневри, Међутим, на основи оног што се одиграло, нарочито за последње две недеље, може се констатовати да промене у валутним односима и бежање у злато имају више привредне него политичке разлоге.
Тражња злата наставља се
Курс фунте пао је на 4,8712 и по свему изгледа да су енглеске монетарне власти одлучиле да не допусте даљи пад. То се може закључити по држању Егализационог фонда. Он је обновио праксу да даје злато и после звона. Претходне недеље је то одбијао, тако да је овим држањем
- учврстио уверење да ће фунта бити девалвирана према до-
лару. У извесним круговима у Лондону држе да би фунта требала да падне на 4,50 према долару, јер садањи пад од 3%/: не може да има јачи утицај на енглески извоз.
Међутим, сви разлози говоре да ће монетарне власти остати код старог паритета. Јер код садашњег већ се говори о том да су америчке монетарне власти захтевале да Егализациони фонд интервенира и задржи пад фунте. Код пада фунте не ради се о њој самој него о свим осталим валутама које се оријентирају према њој, а и Даладиеов франак спада у ту групу као најновији члан. Долар не може допустити да читава група фунте буде јевтинија и зато мора реагирати на пад фунте већ на вишем нивоу него кад би се радило о њој самој.
Према овоме и бекство из фунте мораће се зауставити. То се већ запазило прошле недеље. Тражња злата дошла је из других центара а не оних који су га куповали прве недеље августа. Тражња из Француске појачана је неизвесном ситуацијом франка и она се није поправила ни после изјава које је дао Маршандо. Француски капитал наставио је да бежи и показао интерес не само за злато него и за друге валуте, као н. пр. за швајцарски франак.
За догађаје на тржишту злата може се само казати да су били неуобичајени, али ни у ком случају не треба у њима гледати неку изванредну појаву. У „Политици“ од 17 августа тражња злата претстављена је као враћање злату после његове „детронизације". Детронизације стварно није никад било. Са девалвацијом укинута је само размењивост новчаница за злато, али оно је остало и надаље мерило вредности, и средство тезаурације. Највећи део светског злата дошао је у посед новчаничних банака као монетарно злато. Стерилизација коју су вршиле САД, а Енглеска још и сада у извесном смислу то је појава тезауРрирања злата од стране државе, али и тако стерилизовано оно је вршило латентно функцију. Сам факат да је Егализациони фонд пун злата даје фунти фактичну стабилност коју је она имала неколико година, Француски фонд без
довољно злата никад није могао да осигура довољно чврст франак.
Економски посматрано код злата се није ништа променило него само техника његове употребе. Ни под златним важењем њега стварно није било у промету. Ако га је било то је знак примитивности привреде. Укидањем раз-
мењивости промет је остао без злата као што је био. У
међународном промету добара његова функција, економски, остала је непромењена, само је технички отежана, јер нема
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 535
више аутоматског кретања злата из земље у земљу. Али и са том окрњеном функцијом оно је остало мерило вредности, јер промена његове цене утиче на промену цена робе. Оно је било и остало средство тезаурирања, које се појачавало увек кад год су дошли ратни заплети. Нема, дакле, ничег новог у најновијој тражњи злата. Ново је само то, да је капитал бежао из фунте у коју је био побегао. Али као што смо видели то бекство има више економске разлоге, него политичке.
= IKE IKO Стера о пошвацљас и је Руј zakonodavni akt kod nas u pravcu racionalizacije industrijske proizvodnje. Ona predviđa osnivanje »Jugoslovenskog nacionalnog komiteta za normalizaciju« pri Ministarstvu trgovine i industrije. U delokrug komiteta spadaće: »Rad na normalizovanju opštih, tehničkih i trgovinskih uslova i propisa za javne radove«, zatim »rad na normalizovanju proizvoda privredne delatnosti« i najzad »koncentrisanje i koordiniranje dosadašnje delatnostii na polju normalizacije i sav ostali rad u. vezi sa normalizacijom«. Normalizacija je u naprednim tehničkim zemljama dobro poznata. Retko koja mera je naišla na tako jednodušno odobravanje i ekonomista i tehničara kao ova.
Pod normalizacijom podrazumeva se akcija, koja ima za cilj da olakša industrijsku proizvodnju, u najširem smislu te reči, izjednačavanjem formi sastavnih delova gotovih Droizvoda. Normalizacija se od tipizacije razlikuje u tome 510 se ona odnosi samo na sastavne delove, dok je tipizacija izjednačenje gotovih „proizvoda. Normalizacija je interna stvar industrije. Ona treba u svom vlastitom interesu da bude pobornik normalizacije. Tipizacija, međutim, već ne spada iskliučivo u interesnu sferu industrijske proizvodnje. Čim se radi o izlednačenju gotovih proizvoda, problemi se menjaju. Tržište gotovih proizvoda ie mnogo veće nego ono sastavnih delova. Dok je kod prodaje sastavnih delova najvažniji uslov celishodnost, kod gotovih proizvoda treba računati sa ukusom i interesima raznih slojeva potrošača. Postoje primeri gde je država uzela inicijativu za sprovođenje tipizacije. Ali nema primera da se država mešala u normalizaciju, pošto je ona interna stvar pojedinih grana industrije. Norme su sastavljene sporazumno između proizvođača sastavnih delova i, relativno uskog kruga potrošača, pri čemu je želja Doslednjih u većini slučajeva merodavna. Tipizacija je, međutim, jednostrana odluka proizvođača, koja se donosi s obzirom na prilike na tržištu.
Ako se vratimo na Uredbu o normalizaciji, koja je doneta skoro, videćemo da njen naziv ne odgovara njenom sadržaju. Delokrug Komiteta za normalizaciju daleko prelazi normalizaciju i obuhvata i celu oblast tipizacije. S obzirom na razliku u prirodi posla između normalizacije i tipizacije, čak je verovatnije da će se Komitet više baviti tipizacijom nego normalizacijom. Stoga bi bila mania greška, da je naziv glasio Uredba o tipizaciji.
Uredba o »normalizaciji«
IK piar EE! Шо |]ја великим светским берза-
ма одигравају се већ више од годину дана значајне промвбне. Оне су коментарисане као знаци тенденција светске ко: њунктуре. Само једна берза стајала је по страни, берлинска. Међутим, у другој половини јула дошло је и на њој до промена које се нису могле оквалификовати као случајне. Пали су курсеви акција најрепрезентативнијих предузећа. И у диригованој привреди берза остаје компас
евенренннвнен раставити.