Народно благостање

27. август 1938.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 547

Јавни радови у Југославији

— Први период —

[ КОЈИ СУ РАДОВИ ЈАВНИ

У ранијим чланцима избегавали смо да одредимо који се радови могу сматрати јавним. Ни у ком случају не може се целокупна инвестициона делатност државе тим означити. Код нас је држава својим капиталом ангажована у неколико грана привреде и поседује водећа предузећа као у индустрији железа, дрва, у рударству итд. Тај ангажман долази под појам државног капитализма, а има свој узрок постанка потпуно независан од јавних радова, Државни капитализам појављује се или из политичких мотива, који су били н. пр. пресудни код подржављења железница у Немачкој под Бизмарком, или због заосталости земље, у којој приватни капитал није способан да изврши извесне инвестиције. У сваком случају он је новијег датума. јавни радови, напротив, стари су колико и држава, они су једна од главних њезиних функција које оправдавају њезину егзистенцију. У чему ће се састојати зависи од земље, од њезиних културних потреба, од богатства. У С. А. Д., где је приватни капитал својом иницијативом дигао благостање до високог степена, остала је за јавне радове, међу осталим, електрификација и: припремање заосталих земаља за евентуално настањивање. Тако је дошло до радова у долини Тенеси, око којих је никао спор, јер је приватни капитал нашао да су јавни

радови сегнули у његову сферу. У Енглеској опет

потпоре издане за развијање грађевинске делатности сврставају се у издатке на јавне радове. Зато ћемо покушати да одредимо који радови спадају у јавне према нашим приликама. Овај поступак оправдан је стога што је потребно да реконструишемо слику извршених јавних радова. и оних који су у пла-

ну, па да према њиховом обиму одредимо њихов коњунктурни значај код нас.

__ Извесни радови могу се у свим земљама без разлике квалификовати као јавни: грађење путева са припадајућим објектима, регулисање река, наводњавање, одводњавање, снабдевање водом за пиће, асанација села, уређење бујица, пошумљавање, припремни радови за колонизацију и колонизација, подизање јавних зграда. По садашњој службеној терминологији код нас, изгледа, да се други радови не убрајају у јавне. |

Бесумње да је у извештају који је поднешен Друштву Народа о јавним радовима код нас захваћено више него што одговара њиховом појму. Тако је и изградња разних објеката у ресору Министарства војске означена као јавни радови. Као јавни рад узето је грађење путева намењених експлоатацији извесне шуме иако је то само један део инвестиција такве експлоатације. Читав буџет Министарства грађевина означен је као средство финансирања јавних радова. Популарност њихова у време кад је поднесен извештај сигурно је била разлог тадашњој влади да се претстави са што обимнијим планом.

Јавни радови могли би се дефинисати као радови опште корисности, који по својој природи нису и не смеју да буду лукративни. Том дефиницијом обухваћени су они радови који су у свакој земљи неоспорно. јавни. Грађење железничких пруга не би спадало у њих, јер су железнице у основи течевинско- предузеће. Међутим, намера да се градњом железница подигне привреда једног краја, или да се да посла незапосленим, даје јој Код нас карактер јавног рада.

П. ПЛАНОВИ, РАДОВИ, ТРОШКОВИ

· Извођење јавних радова посматраћемо у два периода. Први до 1935 г. и други почевши са Уредбом о јавним радовима која је изишла у фебруару 1935. Слика неће бити потпуна, нарочито за први период, зато што статистички податци нису довољно сређени. Главна тачка у програму јавних радова требало би да буде грађење путева. Земља је прва подлога“и претпоставка сваке привредне делатности, а путеви су друга. У земљи где комуникације чине запреку производњи не може ни техника да напредује било у којој привредној области. Лоши путеви успоравају транспорт а тиме и обрт капитала и захтевају далеко већи утрошак енергије, другим речима, повећавају трошкове производње, а то је један од главних разлога што се привредна заосталост у појединим земљама тешко може да преброди.

Судећи по изјавама ресорних министара и безброј написа у штампи то се код нас одувек увиђало. Стварно, учињено је врло мало. Крајем 1935 имала је Југославија свега 9845 км. државних путева и 31,215 бановинских.

Планови за изградњу путева били су одувек велики. Тако је Министарство грађевина донело

1920 год. план о изградњи 2248 км. путева. Од. тога до 1928 изграђено је свега 610,3 км. у државној режији, а посебно разне грађевинске дирекције изградиле су 697,4., укупно 1307,7 км.

Од осталих јавних радова најважнији су они у ресору министарства пољопривреде. Потребно је да се подигну насипи на обалама река и запрече поплаве, да се регулишу корита рекаи канали, да се изврше мелиорације земљишта и нарочито да се извесни крајеви снабдеју водом за пиће. За само подизање насипа на Дунаву од мађарске границе до Тисе било је потребно 1,4 милијарде дин. Међутим,

до 1929 изграђено је свега 50 км. нових насипа и по-

прављено око 30 км. постојећих, којих има на дужини од 450 км, Нови водени путеви нису изграђивани, него су само стари одржавани и то проблематично. Исто су тако и мелиорациони радови извршени релативно у малом обиму према стварним потребама. Ту долази на првом месту исушење панчевачког рита са површином од 37,7 хиљ. ха на што

је утрошено 252 мил. дин. (заједно са трошковима

грађења моста на Дунаву). Сви ови радови око уређења река и мелиора-