Народно благостање

Страва 552

блем у том да се наднице не повисе у истом проценту У коме и радно време.

· По смислу Даладјеове изјаве ради се о ликвидацији '40-часовне недеље, и ако је реч само о њеној реформи. "Међутим, реакције радника највеће су кад им се одузима која тековина. Ако влада остане код своје намере, Француска иде у сусрет великим политичким трзавицама. Ако попусти лако је могућно да ипак од 40-часовне недеље буде још нешто откинуто. А то је само постепени начин њеног ликвидирања.

oo Belga koketira sa funtom sterlinga .

Od svih zemalja koje su devalvirale svoju valutu, Belgija i SAD jedine su fiksirale odnos Valute prema zlatu. Belgija ie to lučimila Verujući da Će i - ostale zemlje pre ili kasniie morati da se vrate na zlatno važenje.

Belgiiski franak, međutim, bio je valuta koja je najteže mogla da podnese ovaj utvrđeni odnos prema zlatu, zbog jakog odraza koji na njen kurs ima kretanje kursa francuskog franka. Kod svake devalvacije franka i belga je bila pogođena i svaki put se očekivalo da bi i ona mogla poći istim putem. Bekstvo iz franka prenosilo se 1 па belgu, a u maju, kod poslednje devalvacije franka, bekstvo je uzelo tolike razmere da se nekoliko dana čvrsto verovalo da је devalvacija belge neizbežna. Od tada se je situacija popravila, i vratilo se oko pola odbeglih kapitala (blizu četiri milijarde belgijskih franaka). Nisu se vratili kapitali koji su pretstavljali potraživanje inostranstva, ali utoliko su banke u boljem položaju, jer ne moraju da drže velike gotovine, za slučaj povlačenja.

Posle pada funte i u Belgiji počelo je da preovlađuje ubeđenje da treba da se i belgijski franak odveže od zlata i veže za funtu. Ako bi došlo do devalvacije funte, o' kojoj se je mnogo govorilo, time bi i belgijski franak automatski pao. A pošto je i francuski franak vezan za funtu, ne bi promena njegovog kursa dolazila u suprotnost sa kursem belgijskog. lako još nije ništa učinjeno, ima verovatnoće za ovu novu orijentaciju, pre nego što bi kod francuskog franka došlo do promena, jer bi voljna preorijentacija izazvala manju paniku, nego kad bi bila izvedena pod pritiskom 51tuacije kod francuskog franka.

| ___ ____ __—___———_

RRA ri rar rio rrmry prrnrpymre gena nr Erna · И Ш Бнглеска јавност забавила

се у последње време поново проблемом ратних дугова Сједињеним Америчким Државама. Најпре у Горњем дому Лорд Семјуел заступао је мишљење да Енглеска треба да обнови плаћање, истина снижено, али за онолико колико пристану Американци. Затим се дискусија преко штампе пренела у ширу јавност, и карактеристично је да се са свих страна чује да треба обновити плаћање. |

Ратни дугови постају опет актуелни

O U < Gea zra--<orcoyac aaa eo"

Као што је познато, плаћање је и прекинуто привремено, због тешке ситуације у привреди, и тражена је ревизија дугова. Најјачи аргуменат у прилог ревизији био је тај што су савезници добили од САД. ратни материјал, а треба да вредност његову врате у злату. Прекид плаћања изазвао у С.А.Д. јаку реакцију. Оне су одбиле да преговарају о смањењу дуга, забраниле су одобравање зајмова земљама које не врше службу дуга, а за случај рата не би притекле у помоћ кредитима као за време светског. Ипак, од тог времена, расположење се доста променило, тако да ни у САД. не сматрају више да би требало платити цео номинални износ дуга.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 35

Ова два расположења, Енглеза да плаћају и Американаца да се задовоље с мањим дошла су до израза у току преговора о закључењу трговинског споразума, иако непосредно само питање није покретано. Са енглеске стране мора оно да се осећа јаче, јер већ сад треба припремити терен привредне сарадње за случај рата. Ако би се пита. ње покренуло у часу кад су потребни нови кредити, позиција Енглеске била би слаба и она би морала пристати на далеко већу своту.

Остаје најтеже питање колико да се плати. До 1934 Енглези су вршили само симболичко плаћање 3—5 мил. фунти штерлинга годишње. Тај износ је премален, јер сама главница износи око 500 мил. фунти. Енглези не би хтели да плате ни оволику суму, а ни ануитет од 25 мил. фунти стерлинга, колико Американци постављају као ми: нимум. Ануитет који би се имао плаћати лежао би између ове две своте. А на њену величину највише ће утицати, ако дође до неког споразума, како се реши питање трговине између ове две земље, === PĐ;jncip italijanskog žitnog režima je da se, po mogućstvu, što veći deo unutrašnje Dpotrebe pokrije domaćom рго:vodnjom. Na ovu meru ona: ič bila prinuđena prošlogodišnjom žetvom pšenice, koja ie podbacila pa je morala da uveze veće količine i da, u nedostatku deviza, propiše mere za mešanje pšeničnog brašna sa drugim brašnima, naročito kukuruznim. Ovogodišnja žetva iakođe nije zadovoljavajuća. Stručni krugovi cene uvVoznu DOtrebu Italije u 1938/39 godina na 200.000 vagona, ali se sumnja da bi Italija, s obzirom na stanje njenog trgovinskog bilansa, toliku količinu mogla da uveze. Ipak, bez 100.000 vagona uvoza neće moći da prođe, i to u slučaiu da rod kukuruza, čija je površina u Italiji poslednjih godina znatno proširena, bude dobar.

Italija izgrađuje autarkiju pšenice

===

U prošloj kampanji, u nedostatku pšenice, mešanje pšeničnog brašna sa drugim brašnima (od kukuruza, pasulja i pirinča) bilo ie predviđeno do 20% Za ovu ekonomsku godinu procenat mešanja utvrđen je na 10%, a mešanje se mora vršiti isključivo sa kukuruznim brašnom. Pored ovoga, umesto dosadašnje četiri vrste pšeničnog brašna ubuduće biće samo dve: A i B. Prvi tip, koji će služiti isključivo za proizvodnju peciva, specijalnih vrsta hleba i za testo, proizVvodiće se u vrlo ograničenoj količini, 10%. Sve ostalo pretstavljaće drugi tip, koji je namenjen proizvodnji hleba. Za sve vrste mlinarskih proizvoda upotrebljavaće se isključivo mekana pšenica, ti. domaća talijanska. Najzad, utvrđene su cene brašna i hleba, koje će važiti kroz celu ekonomsku 1938/39 godinu.

Paralelno s ovim Italija obnavlja »žitnu bitku« po istim principima na kojima je ova vođena ranije. Za ovu »žitnu bitku« stvorena je čitava organizacija, koja će se starati o njenom vođenju. Prvi zadatak biće povećanje prosečnog prinosa pšenice u zemlji putem veće upotrebe veštačkog đubriva, selekcioniranog semena i poboljšanja načina obrade. U cilju nacionalizacije proizvodnje predviđa se sprovođenje zajedničke obrade na velikim kompleksima, koji se sastoje iz većeg broja sitnih parcela. U cilju ekonomične upotrebe pšenice, naročitom odeljenju stavljeno je u dužnost da se stara za što veću i što racionalniju potrošnju kukuruza, pasulja i krompira da bi se mogla smanjiti upotreba pšenice i omogućilo da domaća proizvodnja u svakoj prilici bude dovoljna da pokrije unutrašnju potrebu. Istom cilju treba da služi i povećanje proizvodnje stočne hrane i povrtarskih proizvoda.