Народно благостање

27. август 1938,

Kao što se vidi, »žitna bitkae« vodiće se ovoga puta na dva fronta: za povećanie proizvodnje i za izmenu strukture potrošnje biljnih proizvoda, sa ciljem da se troši ono što se ima.

====c======== Y Teška situacija na poljskom selu ima osnovni uzrok u tome što nile provedena agrTaTna reforma, da seljak dobije zemliu. Ove godine ona je роstala ioš teža, zato što su pale cene, zbog bogate žefve i male tražnje iz inostranstva. Da bi zaustavila siromašenje i propadanje seljaka, koji su poslednjih godina izgubili više stotina miliona zloti, vlada je odlučila da zavede minimalnu cenu za žito. Povećavajući kupovnu snagu seljaka pomaže se posredno i industrija, a to je

Poliska zavodi minimalne cene i izvozne premije za žito

·s druge strane važno za selo, jer industrija treba da primi

suvišnu radnu snagu sa sela.

Sa toga stanovišta je polazila vlada, kada je podnela Sejimu zakon o zavođenju minimalnih cena žitu i ostalih mera koje su u vezi sa njenom intervencijom. Pošto stanje državnih finansiila ne dozvoljava-da se ta akcija finansira budžetskim sredstvima, teret je prebačen na domaćeg potrošača zavođenjem poreza ma brašno. Minimalna cena na pr. za raž je 20 zloti za 100 kg, a u slučaju da cena na tržištu padne ispod tog minimuma, 2а toliko će se naplaćivati porez.

Ta mera je nerazdvojna od druge — forsiranja izvoza pomoću izvoznih premija, jer samo tako moguće je osloboditi unutrašnje tržište od velikog suviška žita i zadržati pad cena. Ovogodišnja žetva je rekordna. Računa se sa viškom za izvoz od 800.—900.000 t. Na svakih 100 kg izvezenog žita i brašna plaćaće se izvoznicima od 1 avgusta o. g. + Мон. Porez na brašno treba da dada sredstva za finansiranje izvoza. Da li će ove mere imati uspeha, zavisi od stanja na svetskom tržištu, koje sada nije povoljno. Osim toga, porez koji je vlada zavela na brašno imaju da plaćaju mlinovi, kojih u Poliskoj ima 16—17.000. S obzirom na ovako veliki ·broi mlinova, izvršenje zakona o porezu na brašno i kontrolu njegovog provođenja biće skupo i zbog toga postoji opasnost da će najveći deo njegov progutati administracija. Vlada je svesna tih nedostataka, i zato je još u Sejmu prilikom disku-

sije nagovestila mogućnost izmene, čim se ukaže potreba za to.

GIK теииииии а.

Uobičajeno је da se razvoj Male industrijske zemlje — SVetske konjunkture prati preslaba karika u privrednom ma privrednim prilikama neko-

lancu liko velikih industrijskih zemalja. One se posmatraju kao motor svetske konjunkture, tako da je od njih zavisno kretanje privrede ostalih zemalja. Pritome se obično na te zavisne zemlje gleda kao na industrijski nerazvijene, obično liferante sirovina. Međutim, postepeno se razvio niz malih industrijskih zemalja, koje imaju specifičan položaj u· svetskim privrednim odnosima. Kao industrijske one imaju iste potrebe trgovinske ekspanzije poput velikih. U odnosu prema zemljama koje izvoze sirovine one su u istom položaju u Кот 1 velike. Od malih evropskih industrijskih zemalja zaslužuju posebnu pažnju Čehoslovačka, Norveška, Švedska, Belgija, Holandija i Švaicarska. One imaju 46 mil. stanovnika, nešto više nego Engleska, odnosno Francuska. Međutim, njihov uvoz (1929 god. 3963 mil. nedevalviranih dolara a 1937 god. 2024 mil.) za dvostruko je veći od francuskog, za 56% od nemačkog, iako Nemačka ima veći broj stanovnika, i za 14'/o od američkog uvoza. Samo Engleska uvozi. Više od njih zajedno. Odavno ove zemlje izvoze više od Ne-

oi —

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 553

mačke, а од 1935 čak više i od Engleske (1999 izvoz je izneo 3875 ти. а 1937 год. 1721 ти!. дојага).

Karakteristika kod ovih malih zemalja je brzi i istrajni tempo razvoja. On je bio usporen depresijom, ali zato se njegovi rezultati mogu jače zapaziti u relativnim promenama odnosa na svetskom tržištu. lako je kapacitet industrije ovih zemalja nesravnjivo manji nego velikih industrijskih, višak proizvodnje koji se mora izvesti toliki je, specijalno kod izvesnih grana, da se one pojavljuju kao ozbilini konkurenti velikima. Belgiia ima takav položaj i od ranije. Ali sve jače ispoljavaju taj karakter i ostale pobrojane zemlje.

Trgovinska ekspanzija ovih zemalja pokazuje zavisnost od inostranog tržišta. S druge strane ona se ogleda u tome što proizvodnja nije jednako porasla u svima. Švedska i Norveška premašile su daleko obim proizvodnje iz 1999, dok ostale nisu uspele ni u najboljim mesecima 1937 da dostignu raniji nivo.

Na ovakvo različito rizvijanje konjunkture delovali su devalvacija i uslovi izvoza. Švedska i Norveška devalvirale su najranije, za 45%, a odmah zatim koristile su englesku konjunkturu, izvozeći sirovine, drvo i železnu rudu. Holandija i Švajcarska devalvirale su tek 1936, tako da su vrlo kasno, pa zato i ograničeno imale od toga koristi. Belgija je devalvirala 1935 u februaru za 2890, а Сећочјоуаска и дуа navrata, 1934. i 1986, za ukupno 30%, Ove dve zemlje izvoze takve proizvode kod kojih im prave jaku konkurenciju ostale in« dustrijske zemlje. Belgija je, zbog blizine, mogla da iskoristi veliku investicionu delatnost u Engleskoj. Cehoslovačka, u nepovolijnom geografskom položaju, nalazeći se pored Nemačke kao konkurenta, morala je da rasplete trgovinske mreže po čitavom svetu, pa da jače zaposli svoju industriju.

Sa ovom trgovinskom ekspanzijom male zemlje moraju izazvati konkurenciju većih. A slabije su od njih u fom Dogledu što njihova nacionalna privreda nema tako široku podlogu da bi mogle da razviju dovoljno jaku unutrašnju. konjunkturu. Kod ovih zemalja konjunktura je isto tako jako zavisna od izvoza kao i kod onih koje izvoze sirovine. Najjače se to pokazalo kod Belgije. Izvoz je počeo da opada pod kraj 19937 i produžio je početkom 1938. Jedan od razloga je smanjenje engleskih porudžbina, drugi devalvacija francuskog franka. U aprilu industrijska proizvodnja je bila već za 1/4 manja nego godinu dana ranije, a železna je bila prepolovljena, a broj nezaposlenih za 50% veći. Izvoz iz Сеhoslovačke i Švajcarske bio je veći u prvoj polovini 1988 nego 1937, dok je u ostalim počeo da opada. Proizvodnja је, теđutim, popustila u svima, iako nejednako .

Opadanje izvoza nije se još jako odrazilo na proizZato što su naoružanje i povećana građevna delatnost delovali u suprotnom pravcu. Rezerve deviza su u svima ovim zemljama dosta velike, tako da i jača depresija u svetu ne bi morala odmah da izazove ograničavanje uvoza. Ali otpornost prema depresiji u svetu trajala bi vrlo kratko v me. Zavisnost ovih zemalja od spoljne trgovine isto je ft velika kao i kod zemalja koje izvoze sirovine. Žavisnos opšta i kod velikih industrijskih zemalja. Ali razlika j što kod velikih konjunkturni ciklus može i da započne i održi bar za izvesno vreme sopstvenim snagama nacio privrede. U tom pogledu male industrijske zemlje stoj bije. Njihov uvozni i izvozni kapacitet je Velik, kao što роkazuje upoređenje sa уе industrijskim zemljama. Ali podloga njihove nacionalne privrede je tako uska da one ne mogu da se pojave kao pokretači Većeg uvoza i izvoza. I tako ovaj tip zemalja pretstavlja naročito slabu kariku u lancu privrednih odnosa u svetu. Njihova privredna situacija zavisna je u prvom redu od spoljne trgovine, U toj trgovini

vodnji,

ta теako Lje e ta da se nalne e sla-