Народно благостање

Страла 588

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

се пре извесног времена променила ситуација, тражња за златом била је тако велика да није могла бити задовољсна иако је тезаурисање било олакшано. Ситни штедише тражили су углавном ковано злато, зато што су за њих полуге од 400 унци превелике. Зато је скочила премија кованом злату на 6%. То је навело фирме које тргују златом да кују мале полуге уз наплату трошкова од 6 п. по унци, али не веће од 16 унци. На континенту највише се траже полуге од 1 кг и од 5 унци, чија је вредност око 35 фунти стерлинга. Ове полуге нису за велико тржиште злата. Зато чим попусти тражња за златом од стране ситних штедиша, нема интересената за ове мале полуге, него само у сврху прекидања у стандардне полуге од 400 унци.

— После рата лондонско тржиште капитала дало је Чехословачкој 1922 зајам за стабилизацију валуте у две транше, 3,3 мил. и 2,06 мил. фунти стерлинга, уз 87, који ће се амортизирати 1952. Од тог зајма има у оптицају облигација у износу од 4%,16 мил. фунти. Осим тога постоје обавезе државе на подмирење трошкова око превоза ратних заробљеника из Сибира, до Чехословачке, за које држава плаћа годишње 53.000 фунти. Потраживање Енглеске отуд износи још 400 хиљ. фунти. Праг је закључио зајам у износу од 1,5 мил. од кога је 1937 било још 1,25 мил. неамортизирано. Задужења приватног капитала су највећа код фирме „Шкода“ и то зајам од 1 мил. фунти уз 9% из 1923, конвертован у 7920; други од 1,5 мил. фунти уз 71/-0/0 ga 1926 H трећи зајам који је дао енглеско-француски конзорциј у износу од 5 мил. од чега енглески део 2,5 мил. Шкодина задужења 1936 у Енглеској износила су још 3,31 мил. фунти.

— Za prvih 7 meseci ove godine uvezeno je u Nemačku zlata u vrednosti od 122 mil. maraka a izvezeno 27,5 mil. Ostalo je u zemlji 94,5 mil. kao privatna svojina velikih društava kao što su Simens, 1. G. Farben itd., koia su svoja devizna potraživanja iz izvoza pretvorila u zlato da bi izbegla gubitke zbog pada kurseva stranih valuta.

— Privilegovana agrarna banka izdala je do 1. avgusta o. g. novčanim zavodima koji su joj predali svoi zemljoradnički portfelj obveznica u vrednosti od 239,334.000 din i isplatila u gotovom na ime anuiteta 120,648.000 din. Od toga otpada na Beograd (21.496 novčanih ustanova) obveznica 102,453.000 din. i 56,798.000 anuiteta, Zagreb (636 ustanova) 61,442.000 din. obveznica i 25,559.000 din. anuiteta, Ljubliana (478 ustaпоуа) 50,336.000 din. obveznica i 24,514.000 din. anuiteta i Sarajevo (352 ustanove) 25,103.000 din. obveznica i 13,777.000 dim. anuiteta.

— Zaduženje nemačke industrije računato na bazi 1932—100 iznosilo je 1937 119,8 prema 110,9 1936, za 80 više. Od toga otpada na dugoročne dugove 73,9 (74,4), kratkoročne 145,1 (127,4), za 13,9%0 više nego 1936, na menične 67,83 (71,8), za 6,9%/0i manje nego pretprošle godine i ostale 288,1 (237,7), za 21,92%0 više.

JAVNE FINANSIJE

— Порез на капитал који се извози из Немачке, установљен још 1932 године, дао је у јулу о. г. рекордну суму од 23 мил. марака према 6 мил. у истом месецу прошле године. Од априла до јула о. г. тај порез је дао 61 мил марака а од 1934 до данас око 300 мил. што значи да је укупно извезено из Немачке за то време 1.200 мил. марака не рачунајући ту мање износе, који не подлежу плаћању истог, и прокријумчарени капитал.

~ Državni dug Engleske u toku ove budžetske. godine porastao je za 297,6 mil. funti (30.168 mil. din.). Tako veliki porast duga potiče u prvom redu od znatne emisije blagajničkih bonova i obligacija narodne odbrane. 31. marta o. g.

Бр, 37

celokupni državni dug iznosio je 8.144 mil. funti (1,938.272 mil. din.) prema 7.916 mil. istog: dana 1937. Unutrašnji dug је bio 7111] mil funti prema 6.899! mil 19837, a spolini 1.0323 mil. prema 1.032,5 mil. funti prošle godine.

— Doxspeli kuponi rumunskog monopolnog zaima iz 1929 isplaćivaće se u toku septembra o. g. do 65% svoje vrednosti, kao što je vlada objavila u julu o. g.

— Državna hipotekarna banka odobrila je opštini Banjaluka zajam od 15 mil. din. za izvođenje potrebnih javnih radova.

КОМЈОМКТОВА

— Незапосленост у Чехословачкој је стално мања. У августу 0. Tr. број незапослених износио је 164.998 према 184.118 крајем јула.

— Поводом догађаја на берлинској берзи говорило се да су порески терети такође проузрочили колебања кур-

сева акција. После говора министра привреде Функа до-

шло је до извесног смирења. Курсеви акција су се унеколико опоравили. О оптерећењу националног дохотка поpesHMa Deutscher Volkswirt пише да готово половина иде на финансијске потребе јавне руке, а ако се укључе привредна предузећа јавне руке, онда, посредно или непосредно, она управља са око Уз националног дохотка. Главна карактеристика ситуације на тржишту акција је у том да је престала понуда, али она тражња која је последњих година отерала курсеве у вис није се појавила. Роба углавном долази из јеврејских руку, али и то се врши преко извесних банака које су доживеле понуду, тако да се понуда равна према тражњи.

— Pri Ouzoru u Ljubljani broj osiguranih radnika povećao se u julu o. g. prema stanju u istom mesecu prošle godine za 3042 ili 3,02%. Naročito je porastao i u tekstilnoj za 9,8%0, pilanskoj 10,98%, hemijskoj 12,80%, odevnoj 4,92% industriji za preradu drva za 11,24% i kod gradnja železnica i cesta za 10,98%. Značajnije opadanje osiguranih zabeleženo je samo kod gradnja nad zemljom za 4,73%. Broj osiguranih prema junu O. g. povećao se svega za 318 ili 0,31% a opao za 828 iji 10,89%/.

— Prema izveštaju Trgovinsko-industrijske komore u Zagrebu krajem 1937 bilo ie na njenom родгисји 5.386 #геоvačkih radnji prema 5.241 krajem 1936, 850 industrijskih preduzeća prema 916, 202 banke i štedionice prema 200, osiguravajućih društava 27 prema 98 i zadruga 2.298 (1.071 kreditnih, 483 nabavljačkih, 91 potrošačka i 653 razne) prema 2.168. U toku 1937 otvoren je stečaj nad 4 trgovačke radnje, l industrijskim preduzećem i lI zadrugom. Dignut je stečaj nad 4 trgovačke radnje, 1 industrijskim preduzećem i 1 bankom. Likvidirano je 43 radnje, od toga otpada 12 na trgovačke, 9 na industrijske, 1 osiguravajuće društvo i 20 zadruge. Prinudnih poravnanja je bilo otvoreno 19 a do kraja godine хаугšeno 12.

SAOBRAĆAJ

— Чехословачка намерава да изгради канал ОдраДунав за који ће бити потребно неколико милијарди. Тиме би извор Чехословачке био у јачој мери упућен на југ Дунавом. Зато је важно хоће ли Мађарска остати верна интернационалној пловидби на Дунаву. После иступања Немачке из међународне комисије последња слободна лука на Дунаву је Будим-Пешта.

— Генерална дирекција југословенских државних железница расписала је лицитацију за набавку 1,814.463 прага. Понуда је била тако велика да је надмашила тражену количину за 971.187 прагова. Цене су биле за 5—10%/, ниже од. прошлогодишњих, |