Народно благостање

10. септембар 1938.

Обрачунски курс долара са примом био је: 2-1%Х:

43,5790; 5-1Х: 43,6665; 7-1Х: 43,8915; 8-1Х: 43,8541. Наши папири на страним берзама

На париској берзи су наши папири врло лабави. Курс је према претходној недељи јаче попустио. У току извештајне недеље кретање курсева није било једнообразно. Већина курсева је у попуштању, док су се неки, као 49/б зајам од 1895 год. 5%/о од 1902 год. и послератни зајмови нешто опоравили.

Курсеви су били следећи:

31-VIII 1-IX 2-IX БХ 49. 1895 270.50 293 296 293.59 5). 1902 — 346 350 350 41/29/, 1906 340 331 327 322 41/20/1909 327 327 324 325 41/50/1910 324 328 326 320 41/59/0 1911 330 330 327 328 596 1918 346 313.50 322.50 325 75 1931 326.50 328 332 330 5%/% Фундинг 115.50 117 118.50 117

Блерове обвезнице у Њујорку осетно су пале, док је Селигман само нешто попустио. Курсеви су били: 7%/2 Блер 89 Блер 7%о Селиг.

7 септембра 92.125——24.125 25.625—28 40—41.50

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Клириншка марка била је целе недеље лабава. Понуда је постала из дана у дан јача. Она је достигла кул: минацију последњег дана извештајне недеље, тако да је претила опасност да ће курс марке пасти на 1400. Народна банка је, међутим, интервенисала и преузела понуђене износе. На то су почели и увозници да се покривају и курс се опоравио. После звона је ситуација била чврста. Фунта је непромењена. Народна банка и даље даје робу по 238. У грчким боновима је велика оскудица. Курс је чврст.

[рака

Ленон Берлин Малрид Малано бонори 2-IX 238 1439.83 — — 30.75 Ga пр 212.88 1758.08 — 230.73 = Без пр. 165.67 1367.29 — 179.56 5-IX 238 1427.15 — — 31 7-IX 238 1420 — — 8-IX 238 1420 —: — 31

Обрт је износио 23,2 мил. дин. према 18.7 мил. у претходној недељи. Највише је рађен Берлин за 12,1 мил. преMa 12.2 мил. Лондон 9 мил. према 4.6 мил. грчки бонови 441.000 према 304.000 итд.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-Х1-36 31-ХП-37 31-III 1-IX 841Х Лондон 27.37 21.62 21.653/6 21.30 21.39 Амстердам 938.30. 240.60 241.40 238.75 238.60 Њујорк 435.14 439.50 4360, 43878 44158 Берлин 175.10: 17425 17492. 17490 176.95 Париз 20.324 14.68/»; 13,51: 11.94 11.95 Праг 12.221/> 15.19 15.21 15.J2 15.94 Брисел — 73.69 73.22 74.425: Београд 10.— 10.— 10.— 10.— 10.---

Средиште бурних валутних догађаја није више на континенту него у Енглеској. Фунта пада према долару. Као што изгледа Егализациони фонд не намерава да спречи пад, иако га успорава. Валуте западноевропских земаља фактично су везане за фунту стерлинга, тако да су на великим европским берзама и валуте западноевропских земаља према фунти сразмерно стабилне, док долар скаче. То je случај и на Циришкој девизној берзи. Изузетак је белгијски франак, чији је курс скочио.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 591

Тржиште злата

Цена злату утврђена је у уторак 6 о. м. са 144 ш. 292 п. То је учињено на основу курса долара у Лондону од 4,82:/8 за 1 фунту. Како је долар у току дана пао на 4.833/8 и понуда злата је постала са стране арбитраже јача. Егализациони фонд подмирио је 60%, тражње, док је остатак дошао од приватника. Према поузданим вестима само из Немачке је послато у Енглеску у току извештајне недеље за 836.000 фунти стерлинга злата, да би се искористила висока цена злата. Тражња је још увек јака. Главни мотив куповине је тезаурација.

шилинг пенса Дин. (по унци) (по кг.) 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 30-VIII-1938 142 11 55.050 6-IX-1938 144 21/a 55.584

Робно тржиште

Пшеница. — На светском тржишту пшенице ситуација је постала десператна. Борба за уновчење вишкова даје основни тон тржишту, које улази у све дубљу кризу. Боре се углавном три партнера: Сједињене Америчке Државе и Канада на једној, Понудавље на другој и Русија на трећој страни. У С. А. Д. основано је Савезно друштво за куповину вишкова робе, које ће првенствено купити и извести 100 мил. бушели пшенице (272.000 ваг.). Губитак на извозу покриће се из средстава државног буџета. Услед овога н давања предујмова ниво цене пшенице у САД. нешто је виши у поређењу са паритетним ценама осталих извозних земаља. Канада је гарантовала минималну цену од 80 центи за бушел, док су слободно формиране цене на терминској пијаци за читавих 25%/) ниже. Услед овако великог диспаритета влада је наговестила могућност снижења гарантоване цене на 70 центи за бушел. А није искључено да би се са снижењем ишло и даље пошто влада не намсрава да за разлику цена доплати више од 8—10 мил, долара (око 450 мил. динара). Иначе, влада не мисли да стокирањем утиче на одржавање цене. То је потврдио и министар трговине и индустрије изјавивши, да ће Канада, упркос вишој гарантованој цени продавати своју пшеницу на светској пијаци по конкурентским ценама. Између САД. и Канаде није још дошло ни до каквог споразума у погледу извозне политике пшенице.

Русија је све до последњих дана нудила робу кала се повукла услед ниских цена.

Велики пад курсева у Ротердаму (извозни паритет за нашу земљу 55 дин. према 49 дин. колико је био најнижи у време најдубље тачке кризе), који се тиме потпуно елиминисао из светског тржишта, уследио је због великог повећања монополске таксе на увоз пшенице у Холандију ради одржавања минималне цене. На ово повећање таксе житарски трговци одговорили су штрајком и натерали владу да пристане да им покрије губитке претрпљене услед ове изненадне промене и да изјави, да више неће повећавати таксу.

У Мађарској је, услед велике понуде и насталих тешкоћа у житном режиму, наређено млиновима да пшеницу, потребну за уговорима обезбеђени извоз брашна, набаве још у септембру месецу без обзира када ће извоз брашна бити извршен. Иначе Мађарска је на контингент од 15.000 ваг. продала Немачкој још 10.000 ваг. пшенице,