Народно благостање

10. септембар 1938.

Др. Александар Билимовић професор универзитета у Љубљани

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Страна 579.

Привремено опадање коњунктуре или нова криза г

5 У КОЈОЈ ЈЕ ФАЗИ СВЕТСКИ ПРИВРЕДНИ ЦИКЛУС»

Последња светска привредна криза избила је у оштром облику 1929 г., али понеки знаци поре мећене привредне равнотеже били су запажени у многим земљама и пре тога. Године 1929—1934 биле су године кризе и депресије, „велике депресије" како је зове проф. Попе! Коббшив (в. франц. издање његове књиге „Ра сапде аергез5јоп. 1929-1934". Ра15. 1935). Од 1988 године, понегде мало раније, понегде касније, коњунктура се у почетку споро, а зетим брже поправљала. С једне стране криза се сама: од себе, аутсматски, изживљавала као једна фаза коњунктурног круга, а с друге на њу су утицале хероичке, па чак и херостратске мере (на пр. девглвација валуте) које су предузимале поједине државе. Ако прегледамо статистичке податке симптоматичне за стање привредне коњунктуре које је сакупио на пр. Вептапа Мосаго у својој књизи „Га crise ćconomique dans le monde et en France” (Paris 1936), онда добијамо овакву слику кретања светске коњунктуре:

Цене на. велико су лагано падале још пре 1929 г., али почеле су брзо опадати од почетка ове године. Достигле су најнижи ниво у земљама са девалвираном валутом (С.А:Д. Енглеска, Немачка, Јапан, Канада, Аустрслија и др.), 19833 г., а у земљама златног блока само 1985 г, После тога оне су почеле да расту.

Светска ндустриска производња расла је до 1929 г., затим опадала до 1983, а после је почела да се опоравља (осим неких држава, на пр., Француске). Ово опорављање у почетку је било везгно са појачаним наоружсњем које је изазивало велику тражњу метала и других сировина и многобројне нове поруџбине код предузећа која раде за земаљску одбрану. Лагсно се ово поправљање проширује на остала предузећа и на веће територије.

Незапосленост добила је после рата у низу држава хронички, структурелни кграктер. Али се јако заоштрила од краја 1929 г. Тако су у Енглеској незазослени сгчињавали 1923—29 г. око 10% свих организованих радника. 1980 г. ова! број се поneo Ha 16% 1981 и 1982 г. на 21 и 22%. У Немачкој незапосленост је имала хроничан карсктер од 1924 г., али се сштро повећала од краја 1929 г. 198031 г. број незапослених попео се на 5 мил. а 1982 г. превалио је и ову висину. Тек од 1988 г. почела је опадати, у вези са мерама за сузбијање незапослености које је предузео трећи Рајх, у почетку слабије, а после јаче. У САД. број незапослених већ 1927 г. достигао је 2 мил., у пролеће 1930 г. попео се на 3'ј2 мил., а у пролеће 1933 г. достигао је катастрофалну висину од 15:/2 мил. После тога почео је опадати у вези са мерама Рузвелтове коњунктурне политике, али још 1984 и 1985 г. држао се на висини од 15 мил. Према општем индек-

су који обухвата главне државе (в. Мобаго, стр. 57) незапосленост се брзо повећава од краја 1929Гг. и достиже максимум крајем 1982 г., односно почетком 1983 г., после чега се смањује, али се још 1985 г. држи на нивоу који је 2 пута виши од нивоа 1929 год.

Најзад спољна трговина расте до 1929 г., затим брзо опада и лагано се опсравља у САД од 1983 г., у Енглеској и Немсчкој од 1934 г., а у понеким земљама и даље опада (на пр. Француска).

Таква је у кратким цртама слика „велике депресије". Ксо што видимо, први знаци опорављања псказали су се 1933 г. Године 1934 и 1935 већ сасвим јасно опртао се полет коњунктуре на читавом фронту, 1986 година била је већ година нове високе коњунктуре, а почетак 1937 г. чак и доба новог „роот-а7.

Врло је интересантно да белгијски професор РЕетпапа Вацаћшп у чланку „Спзе тасеште оп сте пипецте»" (Вшјенп репоффаие који издаје Socičtć Вејге- 4'Е!цдез е 4 Ехрапзјоп, М 111, јшп 1938) као типичан барометар за ову нову високу коњунктуру узима цену негвеоздених метсгла. Према подацима овог писца износила је просечна цена бакра 1936 г. 38'/г фунти за тону, а марта 1937 г. подигла се на 77 фунти. Цена калаја попела се. за исто време са 205 на.308 фунти за тону. Потрошачи сировина уплашили су се тешкоћа око снабдевања и зато су повећали своје стокове. Индустриска делатност била је свуда врло интензивна и у многим земљама осећа се мањак квалификованих радника.

Под утицајем брзог пораста цена, претседник Рузвелт предузео је да смањи јочину новог „боота и отстрани опасност нове кредитне инфлације.

Али с коњунктуром је овако: кад бесни криза, треба очекивати спорављење и успон, а кад све иде добро, треба се припремати за повратак новог попуштања и кризе.

Тако је било и овог пута. Још није успео Рузвелт да проведе све мере за кочење „боот-а", а у САД. је већ наступило јасно изражено попуштање коњунктуре и опадање цена. Пре једне године бојсли су се изобиља злата и предлагали ревалоризацију новчане јединице, а сада су ослободили чак и стерилизовано злато. Индустриска делатност опала је, иу САД. производња снизила се од априла до новембра 1937 г. са 90 на 31% капацитета предузећа тешке железне индустрије. (Веглага Lavergne. Essor et dćcadance du capitalisme. Paris 1988, стр. 135).

Упркос свему томе проф. Ваџаћшп у горе поменутом чланку изражсва мишљење да је нсво попуштање коњунктуре само један степен на степенициама („шп раНег") даљег пораста коњунктуре, а не права нова криза, да је то само једна „мала",