Народно благостање

10. септембар 1938.

те стерлинга. Поред тога преко њега извршене су све тран-

сакције у вези са кретањем капитала у границама групе фунте стерлинга, као и једног дела капитала бившег златног блока.

Банке из групе стерлинга држе велике износе своје готовине у фунтама у Лондону. Под крај 1937 укупан износ њиховог потраживања износио је око 850 фунти, прибројивши ту Канаду и СЈА.Д, које не спадају у ту групу. То је чист износ потраживања по одбитку гнгажмана ових банака у фунтама. Сама Ирска има око 75 мил, фунти и тај износ варира врло слабо. Потраживања аустралских банака варирају, зависно од кретња трговине. Са Индијом, која такође има потраживања око 75 мил. на све три земље отпада око 200 мил. Финска, Норвешка и Шведска

„држе један део покрића новчаница у фунтама. Укупно <

тим њихове резерве износе око 75 мил. фунти. Остатак отпада на Јужну Африку, Сиам, Египат, Нови Зеланд, Сједињене Државе и Канаду. Посебне четири Управе постоје за новац Западне Африке, Зган5 Зе етеп«,, Палестине и

Ирака, који држе око 50 мил. фунти, тако да укупна по-

траживања групе фунте стерлинга износе зко 400 мил.

Ови капитали су резерва земаља које извозе сирсовине. Зато је интересантнија флуктуација тих резерви од апсолутног износа. Од половине 1936 до половине 1937 ре: зерве Индије нарасле су за 15 милиона, Аустралије за 20, а Шведске, Норвешке и Финске за 20 мил. Међутим, у другој половини 1937, опет су се смањиле у вези с већим поруџбинама из ових земаља, или због смањења њиховог извоза. За Енглеску ове флуктуације имају нарочит значај. Њен биланс плаћања је пасиван кад расте увоз сировинг. Али новац стварно не одлази, него остаје као потраживање извозника, а кад се тако промени ситуација, опет се резерве смањују, тако да се промене збивају само у књиговодству. Извоз капитала из Француске био је у највећој мери израз неповерења и тражио је сигурност пре свега. То бекство капитала поновило се више пута у току године, у јануару, мају и јуну и септембру, а сваки пуг после бекства један део капитала се вратио. Француска банка изгубила је око 430 мил. долара, али један део привукао је Девизни фонд, тако да чист одлив монетарног злата износи око 350 мил, Узевши у обзир закљученг зајмове у иностранству биланс плаћања је пасиван око 259 мил. долара.

У Швајцарској била је супротна ситуација. Многим капитали који су одбегли раније почели су да се враћају. Прва половина 1937 била је доста мирна. Један део капитала отишао је у Немачку за откупљене хартије од вредности, и у Француску приликом уписа зајма, а једно време, у другом тромесечју, бежао је у Енглеску и САД. У другој половини дошао је јак прилив капитала, 115 мил. долара. Овај капитал, због своје непостојаности нема оно позитивно дејство на привреду које страни капитал има под нормалним приликама. Зато је Швајцарска банка, споразумно са осталим банкама предвидела неколико мера опрезности у погледу страног капитала који је долазио У земљу.

Ови капитали не морају да буду страни, Довољно је да имају луталачки карактер, па да изгубе онај значај пе привреду иначе имају. У Холандији и Шведској н. пр. нагли повратак сопствених капитала, луталачког карактера, изазвао је исте последице као и у Швајцарској. Приливом овог капитала отежава се контрола новчаничне банке на тржишту капитала, врши се притисак на каматну стопу, а с друге стране морају да се држе веће резерве готовиџг, ако би опет дошло до повлачења. Колики је прилив капитала био у Холандији види се по том што је новчанична банка удвостручила резерве злата. Велик део тог капита-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 585

ла потиче и од прихода од капитала запосленог у колонијама, али и спекулација је много допринела, јер је холандска валута показала тенденцију да скочи, Исти разлог деловао је на јак прилив капитала у Шведску. Карктеристично је и то да су околне земље, које стоје у тешњим тргсвинским односима са Шведском, настојале да држе што веће износе шведских круна.

Од европских земаља интересантна је још Белгија. После девалвације, 1935, дошло је доста страног капитала. Од 4 милијарде франака (185 мил. долара) страних депозита три четвртине сматране су луталачким капиталом. Један део тог капитала враћао се и опет долазио у Белгију, али после девалвације златног блока повукао се швајцарски и холандски капитал, а после октобра 1987 и француски. Од јануара до марта 1938 одлив страних капитала био је тако јак да је покриће код банке пало на најнижу тачку од 1985.

Од прекоморских земаља луталачки капитал показује интерес највише за Аустралију и Аргентину. Он се сријентира према извозу. Кад извоз расте он долази и обрнуто. Прилив овога капитала проузроковао је скок курса пезоса, иако је централна банка за кратко време купила девиза за 215 мил. пезоса. У другој половини 1937 банка је продала 193 мил. пезоса девиза само да би спречила пад курса, кад су капитали почели да се повлаче. У јануару 1988 продала је за 57 мил. и после тога морала обуставити интервенцију.

Тражење сигурности било је најважнији разлог великом кретању капитала. Поред економске сигурности тражила се и политичка. Највећи део капитала отишао је у С.А.Д. или се држи оних земаља које имају најсигурнију привреду и монетарну ситуацију. У првој половини 1988 могло се сматрати да је највећи део капитала нашао уточиште које је тражио. Међутим, промене у привреди и политичке напетости које се с времена на време обнављају буде луталачку страст после краћег смирења.

Више од месец дана фунта стерлинга је трајно под притиском. Њен курс према долару падао је, заустављајући се на моменте. Кад се приближио паритету ових валута из времена пре девалвације говорило се да ће енглеске монетарне власти с више енергије чувати курс. Међутим, кад је прошле недеље он пао испод старог паритета и једно време нотирао 4,84'/, држање Егализационог фонда било је пасивно, као и у неколико ранијих случајева код падања курса.

Фунта стерлинга испод паритета

Па иако се може да говори да фунта пада, није то толико знак њене слабости, колико снаге долара. Тражња за доларом велика је због врло активног трговинског биланса. у првој половини 1938. Актива износи 632 мил. дол, док је прошле године у том периоду била пасива од 146 милиона. Држи се да се ове године трговина унапред снабдела доларом, кад је његов курс био 5, јер је тад било јасно да не може куповање у термину по том курсу ла буде скопчано са ризиком. На тај начин тражња за. доларом распоређена је на дужи период, што моментано добро долази фунти, јер би иначе њен курс морао да падне још јаче.

Али и други један моменат треба узети у обзир код објашњења слабости фунте. Наиме, обично се каже да је она погођена тражњом долара зато што је Лондон међународно валутно тржиште, тако да читава тражња континента иде преко фунте. То је тачно, али тим није све ргчено. Ако континенталне валуте преко фунте иду у долар,