Народно благостање

17. септембар 1938.

више него у августу 1937. Број осигураних у августу се повећао за 31.000 на 11,402.000. |

—- Америчка производња показала је у јулу знаке опорављања, и продужила је у августу, нарочито индустрија, чији је индекс производње скочио са 74 на 81 (1923-25 = 100) према 114 у јулу 1937, а код грађевинар: ства са 74 на 81. Код рударства промена је мања, са 92 па 93. За последњих 8 месеци ситуација у привреди била је стабилна, иако на ниском нивоу, тако да садашње опорављање узимају као предзнак једног новог циклуса. Од ја. нуара грађевинска делатност коју финансира влада повећала се од 25 на 47. Увоз је још увек незнатан, мањи за половину, него у месецима полета 1937, што значи да још увек покрет на више није ухватио јачи замах. Незапосленост се није смањила. Рентабилност није ништа већа. Индустрија челика оборила је цене, али засада још није рентабилност изравната нешто повећаном производњом. До малог оживљења није довео програм јавних радова, иако је посредно, изазивајући оптимизам деловао у том правцу.

— Полет који је прошле године захватио целокупну привреду одразио се и на смањењу броја стечајева којих је било у целој држави 125 према 136 1936 и 143 1935. По бановинама највише је било стечајева у Дравској 12, затим Дунавској 20, Дринској 16, Савској 14, Приморској 12, Моравској 7, Зетској 6, Београду 6 и по 1 у Врбаској и Вардарској. Принудних поравнања ван стечаја било је 178 према 197 и то у Дравској 54, Савској 50, Дунавској 31, Београду 13, Приморској 10, Дринској 9, Врбаској 6, Зетској 4 и Моравској 1.

— Према подацима Загребачке трговинско-индустри;ске коморе на њеном подручју 1937 основано је 7 акционарских трговачких друштава са 7,3 мил. дин. и 7 индустријских са 37,975.000 дин. главнице. Од тога отпада на шумска 3 са 1,975.000 дин. за производњу алкохола 1 са 20 мил. металска 1 са 10 мил. и текстилна 2 са 6 мил. дин. главнице.

SAOBRAĆAJ

— Železnički saobraćaj u Engleskoj je u toku ove godine znatno opao u vezi sa depresijom u industriji. Putnički заођтасај ћ1о је тапи и таји о. 2. ха 32,6% ргтета опот ргоЧе godine. Prihodi od njega su se ха 28,4%. Teretni saobraćai polovinom juna bio je za 16,2%/" manji nego u 1510 vreme 1937, a prihodi za 11,1%.

— Polovinom ove godine ležalo je van prometa u lukama 4,890 trgovačke fiote svih zemalja, čija je ukupna tonaža iznosila 9,221.000 brutoregistarskih tona. Od toga najveći deo otpada na SAD (11,8%), Veliku Britaniju (2,50), Japan (7%), Grčku (24,3%)), Francusku (7,7%), Švedsku (9,2%), Norvešku (7%), Italiju (2,9) i Nemačku (1%).

— Za osam meseci 1938 prihodi društva Sueckog kanala iznosili su 6,44 mil. funti prema 7,40 mil. prošle godine. Smanjenje prihoda nastalo je u prvom redu zbog opadanja talijanskog prometa sa Abisinijom. Da bi pojačala promet kanalom uprava društva je rešila da snizi tarifu za prolaz brodova i to za teretne za 5 šilinga i 9 pensa, za prazne 2 šilinga i 10t/ pensa i za putničke 5 šilinga i 9 pensa. Računa se da će prihodi društva opasti za 10%.

— Turistički promet na Jadranu ove godine sve do jula bio je dosta slab. Od tada dolazak turista kako stranih tako i domaćih bio ie sve veći. U julu i avgustu posetilo je plaže u Primorju oko 50.000 lica, od čega otpada 22.000 na strance. Najviše su bila posvećena ona mesta koja imaju naimodernije uređene hotele kao Crikvenica i Dubrovnik.

— Године кризе од 1930 до 1936 тешко су погодиле швајцарски туризам, Број посетилаца је јако опао, што се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 603

одразило на опадању прихода железница, нарочито брдских, које служе скоро искључиво за туристички саобраћај и претежно су приватна својина. Сада се намеће пита-· ње санирања тих железница које су запале у дугове због сталних доплата. Једна комисија савезног већа изградила је план по коме би за санацију приватних железница тргбало утрошити око 300 мил. франака. Половина те суме дала би савезна влада а остало кантони.

POLOŽAJ RADNIKA

— Fondovi engleskih sindikata (tredjuniona) iznosili su krajem 1937 18 mil. funti (4284 mil. din.): Ukupno je bilo registrovano 435 sindikata sa 4,695.000 članova. Najviše ima saobraćainih radnika (1,077 miliona organizovanih u 27 saVeza), čijH su prihodi prošle godine bili 523,6 mil. din., zatim dolaze metalci 1 mašinci (790.771) organizovani u 66 saveza sa godišnjim prihodima od 476 mil. din. Na trećem mestu su rudari sa 87 saveza (639.552 člana) i godišnjim prihodima od 197,5 mil. din. Najbogatiji su savezi saobraćajnih radnika čiji su fondovi iznosili 1937 1.356 mil. din. Svi savezi izdali su prošle godine na ime raznih pomoći nezaposlenim, za putovanja i iseljavanje 404,6 mil. din. prema 428,4 mil. din. 1936 godine.

— Belzgiiska vlada rešila je da zavede od 1 oktobra taksu na uvezeni kameni ugalj iz inostranstva. Prihod od nje upotrebiće se za isplatu vanrednog dodatka na platu od 10% rudarima, koji su poslodavci odlučili da ukinu. Na intervenciju vlade oni su odluku povukli, pošto je osigurala izvor za isplatu tog dodatka.

— Између бријачких радника и њихових послода. ваца у Сарајеву воде се преговори у погледу уређења радних односа на бази колективног уговора. Недељна зарала 75%•' радника креће се између 45 и 60 дин. 159, има зараду од 60—125 дин. а 109 125—150 дин. Како послодавци одбијају захтеве радника за повишицом плате, ови су се обратили Инспекцији рада за интервенцију и спремају се за штрајк.

— Ових дана одржана је у Београду седница претставника 4 савеза рударских радника у саставу Урса из Дравске, Савске, Моравске и Дунавске бановине. Донесена је резолуција којом се тражи побољшање положаја рудара и подизање наднице у сразмери са порастом цена, доношење новог рударског закона за целу земљу и ревизија правила Братинских благајни. Одлучено је да се сва. четири савеза споје у једну Унију рударских организација.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Трговачки регистар

„Кристалум“ д. д. велепродаја стакла и парцулана, Загреб, упис члана управног одбора г. Романића Димитрија. — „Мирна' угљенокопно д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Иве Александра и промена чл. 3 друштвених правила. — Вунатекстил д. д. за производњу и трговину текстилне робе и кемијских производа у Вараждину, упис чланова управног одбора г. г.: Роберта Кронаста и Људевита Шомаши. — Сједињени паромлини д. д. у Бјеловару, упис члана управног одбора г. Антолића Паје. Вуковарска кудељара и предиона д. д. у Вуковару, упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Пливерића Бранка и Кенфељиа Степана. — Ланена индустрија д. д. у Осијеку, упис чланова управног одбора г. г.: д-ра Костренчића Николе, д-ра Пинтеровића Милована, Кода Николе и Крато-

хвиа Рудолфа. — „Фореста“ д. д. за индустрију и трговину дрва у Загребу упис промене фирме у „Ђурђевик' а. д. и чл. 2, 9, 12 и 30 друштвених правила. — „Фако" југ.

творница чарапа и трикотаже д д. у Суботици (ред.). Српска штедионица д. д. у Петровграду, упис чланова