Народно благостање

Страна 606

isto tako bivala često panika među investorima zbog produženoga pada kurseva. Drugim rečima nekoliko nervoznih naloga u momentu kad tražnja apstinira, prouzrokuju pad kurseva i čine nervoznim široke mase investora i često izazivaju nove ponude kod onih koji imaju najslabije nerve. U drugim zemljama ije takva pojava dovodila često i do suspendovanja rada na berzi za izvesno vreme, dok se ne likvidira događaji koji je to izazvao. Naš ekonomski život teče i dalje punom parom, kao i do sada. Samo je berza postala nevernica, ona ie postala rđavo ogledalo privredne situacije kod nas.

Politički događaji u svetu počeli su da utiču dakle na našu berzu. Nije za očekivati da će se berza osloboditi toga uticala. Prema tome ako bi se političke prilike pogoršale, ne bi se mogao očekivati ni popravak kurseva. Međutim to je velika šteta; berza kvari celokupan naš štimung i ako ne bi političke prilike uzele drugi obrt, onda bi trebalo na drugi način onemogućiti berzi da vrši ovakav uticaji na našu ekonomsku atmosferu. Kakvi bi morali biti kursevi hartija od vrednosti u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoi, i u opšte zemljama, koje su vezane za političke događaje koji ugrožavaju mir, kad bi se na njihovim berzama ovako formirali kursevi, како је Код паз bio slučaj. Ovonedelina naša berza potseća nas na poznatu Pjerovu karikaturu »Može li biti bez njih«?

Akcije naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća nisu rađeni u toku izveštaine nedelje.

Obračunski kurs dolara sa primom 610 је: 9-1%Х:: 43.8666; 12-IX.: 43,9916; 13-IX.: 43,9916; 14-IX.: 44,0416; 15-IX.: 48.9415.

Naši papiri na stranim berzama

Na svima berzama na kojima se trguje našim držav-

Tim harti{ama od vrednosti došlo je do jakog pada kurseva.

Kao što pokazuje donia tablica, na pariskoj berzi zabeleženi su najniži kursevi.

6-IX 71Х 81% 9-IX 12-IX

4. 1895 290 286 282.50 281 '266 5% 1902 348 330 312 299 294.50 410] 1906. 329 328 312 300 285 41/-% 1909 395 323 320 306 291 4159/0 1910 325 323 315 301 286 4i/ % 1911. 329 330 320 310 300 59 1913 326 325 315 299 287 7% 1931 325 326.50 308.50 292.50 300 5%0 Funding 115 108 108 102 96

Na Njujorškoj berzi naše dolarske obveznice notirale su: 7% Bler &V/o Bler 7% Seligman 13. septembra 19—22 23 40

DEVIZNO TRŽIŠTE

Narodna banka je cele nedelie podržavala kurs klirinške marke. Prošle nedelie je vladalo uverenje da kurs marke neće dalje pasti zbog intervencije Narodne banke. Ponuđa je, međutim, u ovoj nedelji bila toliko Jaka, da bi održavanje kursa iziskivalo nesrazmerno velike žrtve. Postepenim spuštaniem kursa pojavila se u većoj meri i privatna tražnja pored stalnog interesovanja Narodne banke. Od kakve je važnosti intervencija Narodne banke najbolie se vidi po tome, da je ona morala da kupuje i pri najnižem kursu od 14, Moji već davno nije zabeležen. Od celokupnog rekordnog obrta и оуој nedelji (28,7 mil. din.) više od polovine preuzela је Narodna banka. Imaoci robe su vrlo nervozni. Više im је cilj da prodaju, a za cenu ne pitaju mnogo. Situaciju ublažuje to, da je i tražnja uvoznika dosta velika.

Funte je i dalje davala Narodna banka. Od 15 o. m. povećala im je nešto cenu, na taj način što će kupcima zaračunati manipulacionu proviziju od 2,5%. Grčki bonovi se rade

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

po 30,75. Kod ove cene ima robe dovoljno za pokriće ротгеђе. Kursevi su bili sledeći:

; Grčki

London Berlin Madrid Milano bonovi

9-IX 238.— 1426.52 — 31Sa pr. 213.14 1769.97 — 232.39 Bez pr. 165.87 1377.41 –— 180.85 == 12-1Х 238— 1415. — — — о 13-IX 238.— 1410— + — 30.75 14-IX 238.— 1400.— == — 30.75 15-IX 238— 1400.— — — 30.75

Obrt je zbog velikih poslova u Berlinu rekordan i iznosi 44,4 mil. din. prema 283,92 mil. u prethodnoi nedelji. Na Berlin otpada 28,7 mil. prema 12,1 mil., zatim na London 10 mil. prem 9 mil., Grčke bonove 545.000 prema 441.000 din. itd. Neobično visok je bio obrt u Parizu 3,2 mil. din. -

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći: 31-XII-36 31-XII-37 31-IHI 8-IX 15-IX

London 2737 21.09 21.0%|6 2132 2031 Amsterdam 288.30 240.60 941.40 238.60 288.60 Njujork. 485.14. 432.50 43GVa 44138: 449.91 Berlin 175.10 174.25 174.92 176.95 177.70 Pariz 20.321/a 14.68» 13585 11.95 11.95 Prag 12.221/5) | 1519. 1521 | 1528 18:30 Brisel — 73.69 74.49» 75.Beograd 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Kursevi naivažnijih deviza imaju istu tendenciju kao i prethodne nedelje. Dolar je i dalje čvrst prema svima devizama. Njega sledi belgijski franak. Odnos funte prema francuskom i švajcarskom franku je nepromenjen. To isto važi i za odnos francuskog franka prema švaicarskom franku.

,

Tržište zlata | Pad funte prema zlatu iskorišćava se obilno Za afbitražu. U njenom toku došlo je do većeg odliva zlata iz Londona u SAD. Američke federalne banke se dave u zlatu. Na osnovu njihovog nedelinog iskaza se ceni da se stok zlata u SAD povećao od 1—8 septembra za 50 mil. dolara. To ie samo malo manje nego u početku 1937 god., u vremenu najjačeg priliva zlata, kada je prosečni nedeljni porast iznosio 60 mil. dolara. 13 o. m. cena zlatu bila je 144 š 7 p. Premija prema ceni zlata u SAD iznosila je 1 p. Obrt ie u Londonu posledпјег dana izveštaine nedelie iznosio 601.000 funti šterlinga, manje nego prethodnih dana.

šiling pensa Din. (po unci) (po kg) 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.569 1987 140 11 54.312 G-IX-1938 144 21/љ 55.584 13-1Х -1938 144 7 55.725

У Robno tržište

ROBNO TRŽIŠTE Pšenica. — Nedelia velikih političkih uzbuđenia niie ostala bez uticaja na svetsko tržište pšenice. Već ргед. Кгај prošle nedelie kursevi su počeli da pokazuju izvesnu stabilnost što se moglo smatrati znakom zaustavljanja daljeg padanja. U ovoj nedelji, pak, kursevi su pokazali i tendenciju porasta, ali je njihov razvitak bio praćen vrlo velikm fluktuacijama. Tržište je reagiralo na splet vesti i događaja, ali se, prvih dana nedelje, nikako nije moglo orijentisati da bi preovladala jedna tendencija. Špekulacija ovoga puta bila je vrlo obazriva. Ovakav razvitak bio је uslovljen čisto psihološkim