Народно благостање

ЈДевизе које. не улазе у

подлогу — — — — — || 331,6) 552,3! 453,2| 390,9| 394,4 |Кован новац:

"у никлу и сребру — — || 329,9] 334,9) 360.0| 401,4! 395,6 Зајмови:

на менице — — — — |1,523,0)1.458 6.1,400,5|1,493,4|1,520,1

"17. септембар 1938.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

(E rar nr un ra rar ar IE nm)

31-X !- 31. 15- У | 81Х АКТИВА 1505) а 15 1058! 1078 Поддога злато у касама — — ||1,336.9|1.588,3|1.706,2|1.827,41.828,3 злато на страни — — 946) 37,71 15 1701. 17,0 девизе — = = ~ | ___32,7| = = __ ei

Укупно — |1,464.3|1.626,0|1.713,7|1.844,4|1.845,3

на хартије од вреди, — || 258,3! 258,8! 262,0| 99,6| 98,1 Укупно — ||| ,781.3|1,717,4)1.662,5|1.593,0|1.618,2

Хартије од вредности — | 49,4! 116,8! 198,1! 210,5! 209,8 Ранији аванси држави — ||1,670,6)1,647,811.638,2)1.642,51,642,5 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — || 600,0) 600,0) 600,0| 600,0) 600.0 Вредности рез, фонда — || 1190) 137,6) 165,8| 185,6! 186,2 Вредности ост. фондова 19,8 28,3 29,51 250! 13,9 Непокретности, завод за

израду ковч, и намештај|| 1540] 155,1! 160,4! 192,6| 195

Разна актива — — — — || 4644) 819,3)2,037,2)2,155,0|2,162,2 ПАСИВА

Капитал — — — — — 180,0! 180,0! 180,0! 180,0! 180,0

Резервни фонда — — — | 133,3 153,5! 200,0! 220,4! 220,4

Остали фондови — — — | 27,4 299) 341 36,4 36,4

Новчанице у оптицају — |4.890,0|5,408,5/5.358.7|6,246,26,282,1 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7,4! 59,4) 17,8 261 27,3 жиро-рачуни — — — | 689,7| 651,2/1.433,0)1,021 211.047,0 разни рачуни — — — || 688,6) 918,6/1,043,9)1,167,7|1.128,3 Укупно — ||1,385,7|1,629,2:2,494,7|2.215,0|2.202,6

Обавезе са роком — — | 1934! 50,0) 50,0) 50,0) 50,0 Разна пасива — — — — | 166,6] 2846) 363,3| 292,9! 2917

Оптицај и обав. по виђ, |6.275,7|7.037,8/8.291.3/8.461,3|8,484,7 Укупна подлога:

28,5% прим, — — — ||1,881.0,2.089,5)2.202,1/2.370,1 2.311,2 зл. у кас, 28.59/; прим. 1,717,9)2,041,0|2,192,52.348,22,349,3 укупно покриће — — 29987, |2968 #|2655%/7|2801%|27949, покриће у злату — — |2737%12729' |26449/92775%,12768

Kursevi u ovoj nedelji nisu više ono što su uopšte kursevi, Oni nisu Veran iZraz Stanla na ђег2), јег procene u ovakovim situacijama sa velikim promenama istog dana ne znače ništa, Može se reći, da je na celoj liniji, sem kod dva tri papira, tendencija bila jače ala bes, no što se to vidi iz samih kurseva, i da su se izvesni papiri mogli dobiti jevtinije no što su srednji kursevi.

9—15 IX 2—8 1Х u hilj. din.

Ratna šteta 1.998 2.066 Ratna šteta, termin 95 718 4 Agrarci 1921 321 125 4% Артагсј 1934 1221 | 30 7" Investicioni 504 583 6% Вегис 1.468 3.050 6%5 Begluci, termin — 925 6% Dalmatinci 1.015 2.038 7 Stabilizacioni 251 7% Bler 154 324 89/0: ВЛет 43 196 7% Seligman 87. | Narodna banka 50 51 Рађ ; 57 244 Ukupno 5.165 10.350

A kad pogledamo na tablicu obrta onda tek nastaje pravo iznenađenje. Prema obrtu od 10,35 mil. din. u prošloj

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 605

nedelji u ovoj iznosio je on samo 5,16 mil. din. dakle manje od polovine!

Dakle, stropoštavanje kurseva uz stropoštavanje obrta! To je apsurd! Ako treba da ie stropoštavanje kurseva posledica naglo povećanog straha od rata, onda treba to da se ogleda isto tako u znatno povećanom obrtu, jer je povećani obrt pravi izraz nervozne ponude.

Kako da se objasni ova pojava kod nas? Da počnemo prvo sa konstataciiom činjenice, koja stoji u suštoj suprotnosti sa slikom, koju nam pružaju kursevi ove nedelje, naime da među imaocima naših državnih hartija od vrednosti vlada u poslednje vreme i dan danji savršeno spokojstvo. Nikakve navale robe nema na berzi. Jer da je bilo uzbuđenja usled straha od rata, onda bi se brda od paketa pojedinih papira pojavila na berzi I obarali kurseve sve dotle dok ne bi našli kupca, pošto se u tom slučaju želi da isturi roba i dođe do novca. Tu se ne gleda na kurs. Toga na berzi ove nedelje niije bilo. Pa kako su onda kursevi mogli tako iako da padnu? Pali su zbog toga, — a to se može u napred znati — što se poremetio odnos između ponude i tražnje na štetu tražnje. Tražnja je iščezla ili upravo svedena na najmanju meru pošto ona postoji — o čemu je najbolji dokaz činjenica, da je i u ovoj nedelji bilo obrta, — prodavano i kupovano. Ali je tražnja pala mnogo više u odnosu na ponudu, (koja je takođe . pala). Što je tražnja pala nije nikakvo čudo. Sasvim је prirodna stvar, da se u ovakvim momentima imalac kapitala, određenog za plasiranie u hartiie od vrednosti, lišava prihoda za izvesno vreme, (kad već ranije nije plasirao kapital), dok ne vidi šta će biti sa međunarodnom situacijom. Drugo se nije moglo očekivati. Na svima svetskim berzama je tako i na tržištu svake robe je tako kad se očekuju eventualni burni politički događaji.

Za razliku na tržištu ostalih roba, tržište hartija od vrednosti ima svoju Ahilovu petu u terminskom poslu. Svi oni koji su prodali u terminu a nisu pokriveni, moraju da kupe kasnije i sami i zato imaju interesa da kursevi padnu. Jer utoliko će oni jevtinije da kupe i utoliko je veća njihova dobit. A politička situacija kao što je ova ide na ruku spekulantima a la bes, tako da je zbog njih već morao da se pomeri odnos ponude i tražnje na štetu poslednje.

Prema tome mi smo u ovoj izveštajnoj nedelji imali pri smanjenoj ponudi još mnogo jače smanjenu tražnju. Rezultat te poremećene relacije bili su niski kursevi.

Nije se na našoj berzi izgubila hajdučka krv, upravo nije se izgubila hajdučka krv kod imalaca hartije od vrednosti. Međutim jedan mali broj imalaca, sa malim paketima, — što se vidi iz veličine pojedinih zakliučaka, — izgubio je hladnokrvnost, uplašio se i dao naloge da mu se prodaju papiri. I to je razumljivo. Ljudi su svakojakog karaktera i temperamenta i sasvim je prirodno da se našao po koji imalac hartija od vrednosti, koji će prodati papire u ovim događajima jevtinije — i sa gubitkom.

Ali to ima svojih nezgodnih strana. Plasman u hartije od vrednosti i u berzanske artikle uopšte ima svojih dobrih strana, ali i nezgodnih. Jedna od najnezgodnijih je velika promenjlivost kapitala tako plasiranog, naravno na hartiji. Kursevi fluktuiraju, sledstveno fluktuira i ukupna vrednost kapitala. Investor ima danas jedan milion, sutra milion i sto hiljada, prekosutra devet stotina hiljada itd. I ako je to samo na hartiji, ipak ga to čini nervoznim, kad kursevi idu na niže i radosnim kad idu na više. Taj mpsihički refleks investora na promenu kurseva često je bio od vrlo velikog uticaja na kurseve. Poznata je stvar da su amerikanski investori pre DOslednje svetske privredne depresije izgubili bili svaku meru za hosu usled neprekidne hose. Kupovani su papiri bez obzira na fo koliko je visok kurs s obzirom na rentabilitet; ali ie