Народно благостање

Страча 620

а код највећег броја потпуно је компензиран губитак прва три састанка, а негде је чак хоса претекла претходну бесу. Нагли Чемберленов повратак из Немачке и напетост на немачко-чехословачкој граници учинили су да је у петак овладала понова депресија, тако да се понуда почела опет да повлачи. Али је ипак један знатан део хосе од четвртка остао конзервиран и на том састанку песимизма. Нарочито су државни папири показали колосалну отпорну снагу; 39 рента је чак отишла над претходним курсем, док су остале ренте попустиле само у деловима једнога процента. У свима компартиманима недеља се завршила бесом, која износи једва три процента. При томе треба имати у виду чињеницу да је моментано техничка позиција париског тржишта веома повољна. Релативно је врло велики број ангажмана а декувер, продаја ала бес без покрића. Ђесисте су притискали на курс колико су год могли, али су при крају састанка приступили куповању и може се рећи да се њима има да захвали што је берза показала толику отпорну снагу. Али главни узрок томе лежи у чињеници, да сериозни имаоци папира нису продавали своје стокове, јер нису имали потребе за стварањем ликвидних средстава. Берза се дакле држала у овој тешкој недељи врло добро показујући хладнокрвност, која је достојна сваког признања". Лондонска берза

Пошто смо за париску берзу цитирали извештај из е Тетр5з", сматрамо да ће најбоље бити, да за Лондонску берзу цитирамо извештај „Тајмса“. У броју 19 септембра он гласи:

„Може се рећи да је прошла недеља, која се завршила у петак 16 т. м. једна од најгорих у овој години. Мртвило и дезорганизација машине пласмана узели су маха, а нерви чланова берзе били су затегнути тако, да нису били у стању да даду никаква савета капиталистима. Пад курсева био је велики. Међутим не може се рећи, да је било у тој страшној недељи великих губитака. У ранијим политичким кризама било их је много више. Разлог томе лежи. у отсуству шпекулативних ангажмана на почетку кризе. Због тога је била врло мала понуда од стране шпекуланата, који у оваквим приликама морају да продају. Сериозни имаоци су примили ризик, који је донела ситуација, знајући да је унутрашња вредност папира остала непромењена у периоди страха и неизвесности... Флуктуације цена биле су велике. То се види из доње таблице на којој су означене цене у почетку недеље, најкритичнијега дана у среду и крајем недеље".

Кретање курсева у Лондону од 12—17-1%:

Почетком Средином Крајем

недеље недеље недеље Ратни зајам 102: |16 97:/љ 995/4 49) Фундинг 1134 108 11074

„Много се критикује берза због овако велике флуктуације при врло малом волумену посла. Заборавља се, да то не зависи само од мешетара на берзи, већ и од односа понуде и тражње“".

На Београдској берзи

На Београдској берзи кретање курсева било је друкчије него на париској и лондонској. Курсеви су се на последњим у међувремену опоравили, но опет почели да падају, док у Београду то није био случај. Да би се пад курсева у Београду могао упоредити са оним у Паризу и Лондону потребно је узети за полазну тачку курс оног дана када је почело падање курсева. Доња таблица показује кретање курсева за неколико репрезентативних папира од 26-УШ до 16-1Х о. г.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

26-УШ 241 121Х 14-X 16-IX Ратна штета 483.50 482 476 468. 462 69/ Беглуци 92.25 92.25 90.75 88.75 6% Далматинци 91.25 91.75 90.385... 88.25 7 Baep — 93.85 91.25 8850 +—

Као што видимо док су у Паризу губици износили највише 3у«, у Лондону просечно 3%/•, код домаћих зајмова у Београду су износили просечно 4,29%.

" То је свакако рђаво сведочанство за Београдску берзу. .

Како да се то објасни; Једном околношћу која претставља специјатет Београдске берзе. Београдска берза може се назвати полуберзом, јер је она једина берза на којој могу да тргују међу собом непосредно сви чланови берзе. Берза је установа на којој се може трговати само преко овлашћених и реглементираних мешетара, другим речима преко службених лица. Мешетарима је забрањено да тргују за свој рачун и да имају уопште ма какав лични интерес у послу који обављају. Код нас је сасвим обрнуто: од дневног обрта највећи део пада на интересе оних који тргују, а мањи део на налоге трећих лица ван берзе, Сасвим другојачије изгледа берза на којој тргују неутрал на лица од оне на којој тргују интересенти. На осталим берзама проводи се извесна политика у општем интересу. Мешетари одржавају седнице на којима се разговара о политици која се тога дана има извести при чему и претставници државе имају највећи уплив — и ако то по слову ор“ ганизације берзе не би смело да буде. Кад наступе критични дани, при чему се обично појављује само понуда, а тражња губи са тржишта, мешетари спречавају да дође до оне ситуације до које долази редовно на београдској берзи: они уздржавају и понуду, пошто понуда без тражње може да сјури курсеве у бездан, а да се не обави ниједна трансакција. Код нас међутим утркују се чланови берзе у обарању цене понуде, тако да се стропоштавају курсеви, премда се ниједан посао не може да обави. Код нас влада један либерализам на берзи који је противан појму берзе. Тако је морало да буде: наша је берза и сувише слаба да би могла да издржи неколико мешетара; а чланови барзе су толико љубоморни на своја права непосредног трговања да би тешко било извести реформу. Али то се свети у овим моментима. Само се код нас допушта да последњи поплашени берзијанац или његов налогодавац одређује курс једном папиру, који је растурен у стотинама милиона и милијардама међу народ. Таква берза врши рђаву функцију, она ствара панику и због тога се таква берза не допушта за време кризе: или се забрањују седнице или се интервенише.

У Француској и Енглеској нарочито у Чехословачкој интервенисано је за све време кризе. Само код нас је изостављена интервенција у прошлој недељи. Међутим интервенција се могла лако извести, кад би се другојаче подесила политика и пласман јавне руке. Јавна рука је обично парилизирана на берзи у тешким моментима, само зато што неограничено купује кад је највећи оптимизам. Кад би приватни тако радили морали би банкротирати. Јавна рука би морала да подеси своје куповине тако да појачава кад је криза, а успорава кад цео свет купује. То је у интересу и ефектногт тржишта H јавне руке као инвестора.

Последња недеља Тржиште се у последњој недељи развијало једним делом под околностима -које су непознате у историји београдске берзе. Првог састанка извештајне недеље, у петак прошле недеље, један члан берзе упозорио је своје колеге на то, да отсуствује свака тражња и да према томе треба

да наметну сами себи извесну дисциплину, да коче понуду |