Народно благостање

24. септембар 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Сграна 611

В. Бајкић

РАТ И ПРИВРЕДА

1 ЈЕДНА УСПОМЕНА КАО ИСТОРИСКИ ПОДАТАК

Априла 1913 год. стигло ми је у село Кадикеј у. Тракији, у коме се налазио Штаб Дунавске дивизије П позива (у којој сам служио у Балканском рату) писмо из Женеве, у коме се позивам да дођем на једну конференцију шесторице европских и америчких економиста, ради проучавања питања о организовању студија о економским, социјалним и финансијским последицама Балканског рата по државе које су учествовале у њему. Овом сам позиву могао дати следства после свршене демобилизације, у јулу исте године. Тамо сам нашао само двојицу од учесника у априлској конференцији: Брентана и Форда, (професора на женевском универзитету). Они су ми саопштили, да је Карнеџијева задужбина за светски мир, са седиштем у Вашингтону, одлучила да стави потребна средства на расположење једном одбору најугледнијих езропских и американских економиста ради организовања студија горе поменутог питања. Одбор је био већ организован. Ту су били копенхашки професор Вестегард, париски Шарл Жид, њујоршки Џон Бетс Кларк и Брентано. Они су већ чинили кораке ради ангажовања сарадника у разним балканским земљама, али без успеха. Није им успело да пронађу у седам држава које су учествовале сукцесивно у Балканским Ратовима, економисте, који би били у стању да се приме тога задатка сваки за своју отаџбину. Уочи мог доласка Брентано им је био предложио да се понуди мени целокупна. студија — за свих седам држава. У први мах је предлог био наишао на устезање са'мотивацијом, да је тешко претпоставити, да ће предложена личност бити довољно објективна према земљама са којима је његова отаџбина била у непријатељству. Брентано је одговорио, да он гарантује да. ће моја маленкост бити довољно објективна. И тако је мени предложено да израдим економско-социјалну и финансијску историју балканских ратова за свих седам држава. После краћег размишљања одлучио сам да се примим тог задатка који је обећавао

да буде веома интересантан и'— потписао уговор,

на чијем сам извршењу радио интензивно пуну годину дана — све до Светскога рата. | Већ првих месеца Светскога рата било ми је јасно да је целокупан мој труд и резултат његов изгубио вредност, јер ће Светски рат, с обзиром на његово пространство, економско стање зараћених држава и начин ратовања пружити материјал који ће бити несразмерно богатији и интересантнији од

материјала који је пружао Балкански рат, вођен највећим делом примитивним сретствима и у земљама економски слабије развијеним.

Одбор Карнеџијеве задужбине сложио се са мном, да материјал који сам ја скупио треба оставити у архиву и припремати организацију за проучавање економских, социјалних и финансијских последица Светскога рата. После рата приступило се раду. То је била једна од највећих научних анкета у историји човечанства. Трајала је више од десет година. Она сачињава читаву библиотеку.

"Карнеџијева задужбина за светски мир сма-

трала је да ће тај материјал бити једно од моћних сретстава пропаганде против рата. То међутим није наступило. Истина, одмах после рата напунила се светска атмосфера пацифистичким расположењем, каквога није било можда никада дотле. У појединим немачким градовима приређиване су изложбе са паролом „никад више рата“. У другим земљама су осниване организације бивших ратника са пацифистичким циљевима. То је било под утиском страхоте Светског рата, а не под оним публикација Карнеџијеве задужбине. То не значи да је тај материјал остао незапажен и неискоришћен. Он је читан нарочито од војних кругова. И као резултат лектире имамо појаву проблема, који је објављиван после рата у обиму, који такође претставља једну библиотеку, а који гласи: како да се што боље спремимо за рат у економском, социјалном и финансијском погледу. Може се рећи да је из проучавања изникла нова наука у Немачкој под насловом Wehrмтасћан или Ратна привреда. Балкански рат је био повод за формирање науке у ратној привреди из пера веома оштроумног бечког економиста д-р Ото Нојрата. Све је то било далеко од неке нове науке, није било ништа друго него привредна страна рата. Балкански рат је искоришћен за те циљеве од стране аустроугарских економиста и извесних немачких генералштабних официра у највећој мери. Револуцију је начинила у Немачкој Мећгуи5сћан. Она има мање претензије да буде самостална наука, али у толико је већа њезина жеља да предвиди све у економском и финансијском погледу за случај рата. Њезин задатак је да се уклони све оно. што се показало у Светском рату као сметња и тешкоћа у економском и финансијском погледу.,

П. МОЖЕ ЛИ СЕ РАТ СКРАТИТИ

И ако је „људски материјал“ главни елеменат

рата, ипак је снабдевање исто толико важно. Оно.

је у последње време постало чак и важније, о чему служи као доказ чињеница да су централне силе побеђене у Светском рату услед немогућности снабдевања. Из тог сазнања изникла је идеја огаутаркији, чије су највеће присталице војни кругови.

Пре сто и више година питање снабдевања било је решено врло просто. То је решење добило израза у познатој реченици да су за рат потребне

три ствари: новац, новац и новац. Мако лаицима изгледа да та мудрост важи и за модеран рат, мо: же се рећи да је она потпуно напуштена. Кад се каже новац мисли се на зајам који се за време рата може добити искључиво у иностранству. Међу-

_ тим, баш у најновије време два су рата вођена без

позајмљивања у иностранству: абисински и јапанско-кинески. Данас се место тога препоручује проширење и организовање домаће производње. То је аутаркија. Она је данас још неостварљива. Ако