Народно благостање

Страва 638

Obrt je iznosio 28,8 mil. din. prema 30 mil. u prethodnoi nedelji. Njegov pretežni deo otpada na Berlin i to 21,4 mil. prema 15 mil. din. London je rađen za 5 mil. prema 11.6 mil. din., Grčki bonovi za 526.000 prema 587.000 itd. Neobično velik obrt je bio u švajcarskim francima za 1 mil. din.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 31-IHI 22-IX 29-IX London 97.37 21.62 21.659, 21.281 21.05 Amsterdam 238.30 240.60 241.40 228.17 289.Njujork 435.14. 432.50 43694 ·441.75 | 444.Berlin (075.10, 174.95, 17492. 170.40 —.Pariz 20.391/4 14.681/» 13.511/» 11.931i/» 11,77: Prag 22.221/» 15.19 15.21 19.75 —.Brisel —.— —.— 73.69 74.35 75.Beograd · 10—— 10— 10.— 10.— —.—

Devize srednjoevropskih i balkanskih zemalja u četvItak nisu imale noticu. Funta je dalje padala, a i kurs francuskog franka je popustio prema švaicarskom. Čvršći su u Cirihu belgijski franak i holandska forinta.

Tržište zlata

Londonsko tržište zlata, pod uticajem vesti da će vlada da naredi prinudnu ponudu zlata državi za slučaj rata, bilo je u slabom raspoloženju. Tezaurateri počeli su da beže iz zlata u dolar. Egalizacioni fond preuzeo je ponuđeno zlato, a velika ponuda omogućila mu je da nešto snizi cenu, sa 145 š. 7 p na 145 š. 6 p. Obrt je i uprkos sniženja porastao sa 1.06 mil. funti u ponedeljak na 2.33 mil. u utorak. Cena zlata u Londonu je sada za 8—9 p. veća nego u Njujorku. Prema tome bi pod normalnim. okolnostima došlo do odliva zlata iz Njuiorka u London. Ali pošto kapitali beže zbog opasnosti od rata, do toga ne može doći. Priliv zlata u S. A. DD. bio. ie ogroman. Od 1—22 septembra S. A. D. dobile su 740 mil. dol. zlata. Njihov stok zlata povećao se na 13,6 milijardi. Zbog toga se pristupilo ponovo sterilizaciji zlata. Od aprila o. g. sterilizovano је zlata u vrednosti od 815 mil. dol.

(po unci) (po kg).

šiling pensa Din.

1933 126 6 40.405

1934 | 141 40.345

1935 141. 12 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 20-IX-1938 144 55.500 27-IX-1938 145 6 56.111

Robno tržište

Pšenica. — Od prošle nedelje svetsko tržište pšenice potpalo je potpuno pod uticaj političkih faktora. Od tada kursevi su se razvijali u skladu sa tokom evropske krize: popuštali su kada su preovlađivali izgledi za mirno rešemje spora i obrnuto, skakali čim bi se odnosi počeli zaoštravati. U ovakvoj situaciji tehnička pozicija tržišta (odnos ponude i tražnje) igra sasvim sporednu ulogu u formiranju tendencije cena. Makar da ponuda premašuje tražnju psihološki uticaj straha od rata, od oskudice i teškoća snabdevanja postaje, u takvim prilikama, dominantan faktor, koji utiče na povećavanje cena. Što se tiče prometa pšenice on je, poslednjih dana, bio nešto življi, ali prodate količine nisu ni iz daleka bile tako velike da bi njima opravdali sadanje skakanje cena, jer su raspoložive zalihe u svetu vrlo malo umanjene.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бв, 40

Terminski kursevi sredinom nedelje na svetskim berzama izgledali su ovako:

Х ХИ II V Liverpul šil. mtc. 12/8 11/7 11/8 _Когегдат 1. mtc. 5,02 5,05 5,10 В. Ајте5 рех тес. 7,18 7,28 — Vinipeg centi buš. G5.—— 63.— = 64 Čikago centi buš. — 66.—m 66— 66.—

Domaće tržište nije takođe ostalo izolovano od uticaja zaoštrene političke situacije u svetu. Proizvođači su postali još više uzdržljivi i prestali da nude pšenicu. Međutim, do porasta cena nije došlo, ier su se mlinovi povukli-sa tržišta pošto su se prethodnih nedelja snabdeli dovoljnom količinom. Prodaje u inostranstvu od strane Prizada prestale su, a izvesna već prođata količina, usled nesigurnosti transporta, zadržana je u zemlji dok se situacija ne razbistri. Prizad u ovoj nedelji nije dobio nikakvu ponudu. Cene su ostale nepromenjene, uglavnom preko intervencionih.

Izvozni paritet prema oktobarskom terminu u Liverpulu bio je 77, a prema novembarskom u Roterdamu 89, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 86.— din.

Кикштиг. — I svetsko tržište kukuruza u ovoj nedelji bilo je veoma čvrsto. Ali čvrstinu kukuruza nisu izazvali toliko politički faktori koliko smanjeni utovari iz prekomorskih zemalja. I S.A.D., i Argentina tovarile su mnogo manje; prva zbog odocnjenia ovogodišnje berbe i bojazni da preveliki broj transporata uputi na slobodno more u ovako nesigurno vTreme, a druga zbog toga, jer se nada da će do dolaska nove američke robe biti kadra da ostatak svog izvoznoz viška plasira po sadanjm cenama pošto nema nikakvog izgleda da bi se u oktobru —novembru mogle pojaviti veće količine podunavske robe. Iz Južne Afrike ponude su vrlo male i do nove berbe s ovu stranu ne preti nikakav pritisak. Roterdam je notirao za septembar 5,421/» hfl. za mic., a Čikago 50% centi za bušel.

Relativno visoke cene na domaćem tržištu kukuruza i to kako za staru tako i za novu robu mi smo fumačili procenom trgovačkih krugova da će ovogodišnja berba biti znatno manja od prošlogodišnje i da, verovatno, neće dati nikakav izvozni višak. Ovo naše tumačenje bilo je ispravno, jer аргокsimativna procena berbe taksira prinos sa oko 400.000 Vagona prema zvaničnoj proceni od 530.000 vagona u prošloj gzodini. Usled toga nije isključeno da se na našem tržištu u ceјој kampanji cene kukuruza održe iznad svetskog pariteta. Ove nedelje trgovci su za staru robu plaćali 1492—145 din., a za novu promptnu 118 din. Novembarski termin rađen je po 110 din. za šlepovsku i 118 din. za vagonsku robu.

Izvozni paritet prema oktobarskom kursu u Roterdamu bio je 100, a prema ceni za promptnu robu 105.— din.

Uljarice. — Suncokret je ove godine dao odličan prinos oko 4.000 vagona. Uprkos tome cene su se formirale znatno iznad one uredbom propisane. Fabrike su plaćale 180 din., dok je uredbom propisana cena od 144, a sporazumom između fabrika i Prizada popeta na 148.50 din. Ovako visoka cena tumači se nastojanjem fabrika da se sirovinom snabdu do nove berbe suncokreta, jer pretpostavljaju da će repice biti znatno manje Zasejano no ove godine. Sem toga, kvalitet ovogodišnjeg suncokreta znatno je bolji od prošlogodišnjeg. Sredinom nedelje nastupile su teškoće u otkupu od strane fabrika kojima su banke uskratile davanje kredita. Usled toga nije isključeno da bi cena mogla pasti.

Voće. — Na tržište su otpočeli dovozi suvih šljiva, ali za sada vrlo slabi. Izgleda da su proizvođači jedan deo Šljiva bacili u kade, jer su trgovci, usled neizvesne političke situacije, nudili proizvođačima relativno niske cene. Cene su sledeće: velika garnitura 500, obična garnitura 450 din. Ovim ce-