Народно благостање

Страна 632

онолико редовит ни брз као у миру. А с друге стране, тр-. говци ће бити отсечени од извесних својих лифераната, а место ових лифероваће им робу складишта. Како ће имати да функционише читава контрола, зависи од самог рата, а засада може се учинити само оно што се предвиђа да би могло с њим доћи. Али да се та контрола ограничава само на субзидијарно, излази из апела које је упутио трговцима. Они за случај рата не смеју да сматрају да не треба да

одржавају везу са својим досадашњим лиферантима, негода

је појачају. Они ће тако вршити своју функцију неокрњено, и поступиће према упутствима контролних власти кад оне у том ногледу донесу одлуку.

_ Најважнији артикли под контролом су свеже месо, бекон, бутер, маргарин, маст и шећер. Енглеска је раздељена на 18 подручја, којим на челу стоји чиновник, а посебно. по један за Шкотску и за Лондон. Локалних чиновника има око 1500. којима су подељене инструкције. Они ће радити заједно са локалним комитетима за контролу исхране, а прва задаћа се им бити да попишу све залихе које се налазе код трговаца. не. Posle železa, bakar ima najveći značai u proizvodnji od svih ostalih metala. On je osnovna sirovina za sve grane električne industrije, a u ratnoj dolazi takođe već na drugo mesto. Proizvodnja i potrošnja razvile su se sa električnom industrijom, a koliki je progres vidi se DO tom što je od 1900 do 1937 potrošnja porasla sa 500 na 2 miliona tona. Kod proizvodnje bakra karakteristična ie ova podela sveta. S.A.D., proizvode relativno najviše, ali gotovo sva proizvodnja troši se u zemlji, iako је njen kapacitet veći од domaće potrošnje. Na drugom su mestu zemlje koje proizvođe bakar ili bakrenu rudđu, ali troše vrlo malo, nego izVvOZe. To su Čile, Kanada, Severna Rodezija, Belgijski Kongo, Jugoslavija i Španija. Napokon dolaze industrijske zemlje koje same ne poseduju nalazišta, ali zato uvoze robu i najviše troše. Posle 1999 izvršene su znatne promene odnosa između ovih grupa zemalja. Američki udeo u svetskoj proizvodnji pao je sa 53 na 36%, a u potrošnji sa 49 na 32%. Potrošnja je smanjena zbog krize u onim granama industrije koja troši bakar, a izvoz је орао zbog konkurencije proizvodnje u bogatijim rudnicima i sa jevtinijom radnom snagom, kao u Rodeziji i Kanađi.

Sve druge zemlje, osim Francuske, povećale su DpOotro: šnju · bakra između 1999 i 1937. U Engieskoj potrošnja je za to vreme udvostručena, sa 159,8. hilj. tona na 308,8, a u Sovjetskoj, Uniji utrostručena, sa 55,1 na 157,8 i u Japanu sa 70,4. na, 190: Ali u Nemačkoj, uprkos poletu, potrošnja nije fako porasla, sa 216,4 hilj. na 228,2 hilj. tona, stoga što je bakar zamenjen drugim metalima, specijalno aluminiumom. Po glavi najveća je potrošnja u Engleskoj 14,29 libri (1929. г. 7,18 1b.), dok je u SAD 13,59 (18,42). u Nemačkoj 7,43. (7,99) i 6,29 (7,32). и Francuskoj.

Veliku tražnju posle 1999 zadovoljile su uglavnom Severna Rodezija, Kanada i Čile. Proizvodnja je u ovim zemljama. toliko. pojevtinila. da su onć mogle da podmire tražnju iako. je prosečna cena i 1937 bila za 30% ispod one 1929, uprkos tome, da je jedno vreme stajala na 78 funti za tonu. Dalja situacija bakra. zavisi u prvom redu. od: mogućnosti jevtine proizvodnje. Bakar sve više nailazi na konkurenciju drugih metala, koji ga mogu zameniti, tako da se može. održati samo jevtinoćom. Otud težnja za usavršavanjem ргоizvodnje. Čitavu godinu dana glavni problem proizvodnje bakra je hiperprodukcija koja, vlada u svetu, a pojavila se sa opa-

Situacija na svetskom tržištu. bakra

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 40

дЧапјет tražnje. To je dovelo do jakog pada cene za 78 u martu 19937 na 32 funte u maju 1938. Međunarodni sporazum

. proizvođača o ograničenju proizvodnje nije pomogao. Tom

sporazumu nisu pristupile SAD., ali neka veća preduzeća obavezala su se da neće mesečno izvoziti više od 8 hilj. tona. Kanađski proizvođači iako. su pristupili sporazumu ne doZVOljavaju smanjenje kvote proizvodnje. Ipak, ograničavanje od strane onih članova koji se drže sporazuma, a koji pretstavljaји б0%о syetske proizvodnje, učinilo je da zalihe nisu porasle preterano. S druge strane potrošnja, podržavana naoružanjem ublažavala je najteže posledice koje bi morala imati hiperprodukcija. Ali situacija je ostala kritična zbog stanja američke proizvodnje, koja je zbog ograničenosti domaćeg tržišta tražila izlaz u lizvozu. Koliko je svetska situacija bakra zavisna od američkih prilika vidi se najbolie po tom što je izvesno oporavljanje američke privrede posle juna izazvalo povišenje cene na 42 f. 10 š. do 21 septembra o. g. Američka proizvodnja pala je 1938 od januara do avgusta, prema istom periodu 19937 за 670,4 па 379,7 а ostalog sveta sa 888, na 837,5. Međutim američka potrošnia pala je sa 645,4 na 267,6 a ostalog sveta porasla je sa 886,2, na 956,6 hili. Zalihe su porasle u SAD sa 1284 hili. na 215,1 hilj. a kod ostalog sveta pale sa 205,1 na 179,3. To jasno govori o tom koliki je pritisak američke proizvodnje na svetsko tržište bakra. Ali ni potrošnja ostalog: sveta nije efektivna, jer se tu dobrim delom. radi o obrazovanju zaliha za slučaj rata.

Kao. sredstvo protiv hiperprodukcije glavni proizvođači hoće da se cena zadrži na gornjoj granici od 40 funti za tonu. Ali po mišljenju nekih i cena od 45 funti ne dopušta autsajderima :da povećaju proizvodnju. == IJ svetskoj utakmici oko. usavršavanja tehnike, Engleska je do kraja 19 veka već bila izgubila igru, ustupajući „prva mesta Nemačkoj i SAD. Dosledno. razvitku iz epohe liberalizma, karakterističnoj po podeli rada, u svetu, ona je svoju privrednu snagu zasnivala na ne-

Povećanje produktivnosti rada u Engleskoj

koliko grana industrije. Iz te epohe nasledena је розгед-

nička uloga u međunarodnim. privrednim odnosima, i, ukoliko je više opadalo tehničko prvenstvo nekadašnje »radionice sveta« utoliko se jače ispoljavala težnja da se zadrži i ojača posrednička uloga. Posle rata izgledalo je da engleska industrija uopšte nema interesa za povećanjem produktivnosti rada. Dok se u celom. svetu, naročito u Nemačkoi i SAD izvršila ogromna racionalizacija, engleska tehnika ostala ie na istom mestu. Produžen, ovakav razvoj vodio bi neminovno potpunoj kapitulaciji engleske industriie pred nemačkom i američkom. Tražeći uzrok ovoj pojavi došlo se do shvatanja da je put engleske industrije tipičan, i da pretstoji i drugim industriiskim zemljama.

Međutim, sam razvoi demantovao je ovakvo shvatanje. Ovih dana objavljeni su podatci o »Proizvodnji, zaposlenosti i nadnicama u Engleskoj 1924, 1930 i 1935«. Tih, godina izvršen je službeni popis o povećanju produktivnosti rada, i to po vrednosti i po volumenu, Između 1924 ı 1930 vrednost industriske proizvodnje smanjila se godišnje za 1%0, a između 1930 i 1935 povećala se za 7%0, dok je broj zaposlenih u prvom periodu ostao nepromenjenm, a u drugom рогазјао га 390. Produktivnost rada povećavala se u prvom periodu za nepun 19, а сепе su opadale gotovo za isti procenat. Za šest godina produktivnost je porasla za 5%'o, a cene su pale za G%. Posle 1930 situacija je sasvim drukčija. Kroz pet godina do 1935 produktivnost rada povećala se godišnje za 4%0, ukupno za 20%, dakle gotovo za godinu dana postizavani su rezultati kao u čitavom prvom periodu. Smatra se da je ovaj porast