Народно благостање

1: октобар 1938,

produktivnosti po pojedmom produktu u fabrici i veći, samo :se nije mogao računski dobiti zato što se uzimaju u obzir i nameštenici. Kod izvesnih grana industrije promene su daleko veće nego što. pokazuje prosečni procenat. Tako se kod preduzeća kcja rade za vitalne potrebe (public utilities) povećala produktivnost za 27%5, u rudnicima i kamenolomima za 17% između 1924 i 1930 a za 31% od 1930 do 1935. Najveći progres učinila ie polioprivreda kod koje je produktivnost porasla za 40% od 1924 do 1935, ali uglavnom on je postignut sav posle 1930,

Engleska je, dakle, sa zakašnjenjem izvršila racionalizaciju, i to veoma neravnomernu. Ova neravnomernost i vreme u kome ie izvršena, potakli su Kenza da objavi svoje mišljenje o specijalnim problemima pred kojima se Engleska nalazi. (Times od 13 IX i. g.). Zato što se ove grane privrede nisu jednako razvijale, specijalno trgovina, moralo je doći do pojave da izvesne grane imaju previše radne snage, koja ostaje nezaposlena, a druge premalo. Ako se nastavi ovaj nesrazmerni razvoj, onda će se vrlo brzo pokazati hiperprodukcija robe kod onih grana industrije koje su se brže razvijale. Ova primedba proizlazi iz Kenzovog svatanja o uzrocima krize. Izišavši iz škole Tugana Baranovskog, koji je krizu svodio na disproporiconalnost proizvodnje između pojedinih

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Серана 633

grana industrije, Kenz je kasnije izgradio svoju teoriju o di-

Tigovanju nad proizvodnjom pomoću specijalno vođene kre-

ditne mpolitike.

Rezultati ovog razvoja najpozitivniji su po radnike. Od vrednosti ukupne proizvodnje oni su u periodu 1924 do 1930 dobijali 46% a posle 1930 god. 441/:-. Ali zato su troškovi života u tom ремоди раћ ха 18759, док зи падтсе раје зато та 5%o od 1924 do 1935, tako da se u tom periodu silno povećala realna nadnica. Međutim, ostao je nedirnut, a kamo li rešen problem zaostajanja kupovne snage za obimom proizvodnje, a to je opet drugi faktor krize.

Šta bismo mi mogli da kažemo za skupljanje podataka kod nas, kad Kenz prigovara što su ovi podatci objavljeni tek nakon tri godine. Ali najinteresantniji je ovaj problem, kojeg se Kenz dotiče na kraju članka. Šta vredi ogroman i savršen produkticoni aparat, kad nije zaposlen, dok je s druge strane u Nemačkoj zaposlen i poslednji radnik. Problem je u tome kako. da se i u Engleskoj postigne isti stepen zaposlenosti. Kenz ne daje nikakve sugestije, kako da se to postigne, nego samo upozorava da Engleska ne može održati korak s drug:m zemljama, ako ostane pri ovom stepenu iskorišćenia produkcionog aparata.

BRE BB

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Принос од бербе кукуруза ове године у Мађарској процењен је од надлежних власти на 26,7 мил. квинтала према 27,5 мил. прошле године.

— Овогодишња кампања шећерне репе у Срему је почела. Принос је слаб, просечно нешто више од једног вагона по фунти а такође и проценат шећера је мали. Цена је 20 дин. по метричкој центи.

— У Хрватском приморју има 20.000 рибара, који су 1987 год. уловили 7,159.136 кг рибе у вредности од 34,892.400 дин. Сваки је, према томе, зарадио 1.600 дин. годишње. У задње време задружни покрет међу рибарима све се више шири, тако да сада има око 120 рибарских задруга, које располажу са модерним алатом за лов.

— Светска производња вуне 1937/38 износила је 1.565 мил. кг. Према прошлој години производња 5 најважнијих земаља Аустралије, Аргентине, Нове Зеландије, Јужноафричке Уније и Уругваја, које дају 559» светске продукција није се скоро ништа променила. Аустралиска се повећала за свега 39, за 13 мил. кг. а аргентинска за 4 мил.

=— „Америчко министарство пољопривреде цени овогодишњу светску производњу пшенице, изузев Сов, Русију и Кину, на 4.345 мил. бушела (11.822,74 мил. метричких центи), за 510 мил. бушела више него прошле године. Од тога отпада на северну половину земаљске кугле око 3.875 мил, а. на јужну 470 мил. бушела.

— За пошумљавање голети у Јужној Србији, чија површина износи око 300.000 ха, има 29 бановинских MH 35 општинских расадника, који укупно обухватају 65. ха. Бановински дају годишње 15 мил. а општински 1 милион салница. Трошкови одржања првих износе годишње 600.000 дин. а других око 20.000. Од 1913 до 1937 ти су расадници произвели преко 70 мил. садница, чиме је пошумљено 11.500 ха голети, Трошкови пошумљавања износили. су 2,5: милиона динара,

ИНДУСТРИЈА

— Два водећа члана аустралиског „Уреда за вуну: по повратку с пута по Европи изјавили су да је фабрикација

дрвне вуне толико усавршена да је она потпуно способна за конкуренцију са природном. Немачки штофови, који у себи имају 259 дрвне вуне, не могу да се разликују од потпуно вунених. Они истичу да не производи вуну самз Немачка, него то чине и Италија и Јапан, Француска гради фабрике за производњу исте, а Сједињене америчке државе већ од пре мешају дрвну вуну са природном у својим штофовима.

— Немачка производња сурогата налази све већу примену у изради готових продуката, који су се досада ради“ ли од дрва, метала и стакла. Ми смо већ писали о вештач= кој дасци која се прави од дрвних отпадака пресованих за“ једно са туткалом и смолом. Сада се тај разни пресовани материјал употребљава за производњу пропелера, лежаја и разних других саставних делова авиона. За неколико година може се очекивати да ће се њиме извршити револуција у продукцији авиона и моторних кола. У Немачкој се он већ употребљава за израду фурнира. Значај његов видели су и Енглези, чија индустрија пресованог материјала стално расте. Нарочито се граде фабрике тог материјала од стране оних предузећа, чији се производи стално: продају (предузећа за израду радиоапарата).

— Грађевна. делатност у Енглеској у августу ове го» дине била је за 8,742 већа од прошлогодишње. То: повећање, највећим делом односи се на Шкотску, Северни и југозападни део. Енглеске. У главном оно проистиче; од провођења општинских планова за чишћење нездравих H запуштених квартова као и оронулих кућа. Вредност извршених радова износи 104 мил. фунти, у што нису урачунати радови по програму за наоружање. Како ће се даље развијати грађевна делатност тешко је одредити с обзниром на затегнуту политичку ситуацију у свету. Али могуће је пише „Тајмс“, да следећих месеца опадне због недостатка поверења.

— Профити произвођача цинка у Аустралији за садашњу пословну годину која. се завршава 31 Јуна; знатно су мањи од оних 1936/37. Дивиденда износи. 1590, али нема супердивиденде од 2'59/9 која се исплаћивала 1936/37. Чиста добит износи 459.54 фунте, за 770,089 мање него прошле годчне.