Народно благостање

8. октобар 1938,

ромашних сељака. Влада их снабдева земљом: коју претходно-откупљује од великих имања. Будући да је овај план захтевао знатна финансијска средства и пошто је, башу

време његовог доношења, цена земље почела брзо да ска-

че, он је остао мртво слово на хартији.

Сада се вани нови покушај, који. претставља оригиналан начин спровођења аграрне реформе пошто је оваистакнута као главни циљ предузетих мера. Нова реформа има за базу смањивање великог и повећавање малог поседа. Али се то има извести тако да државну касу не стане ништа и да се волумен производње не оштети. Држава не мисли нити да купује нити да дели земљу, као ни да умањује велике поседе. Уместо тога — типичних мера аграрне реформе — држава ће путем закона добити моћ да одреди: ла једна трећина свих великих поседа преко 300 јутара, односно једна четвртина слободних поседа преко 500 јутара мора бити дата у закуп и то ситним поседницима. Везане поседе претстављају сва државна, општинска и сва самоуправна имања, црквена добра, имања кредитних установа итд. О расподели овако добијене површине међу закупцима и о условима закупа решаваће нарочити државни орган.

Rumunija је па росе ки svetske depresije dugovala nemačkoj firmi [. G. Farbenindustrie iznos od 600 miliona leja. Ovo - potraživanje bilo je zamrznuto, a poverilac je mogao samo da uplate koie su vršene Za Tačun duga investira u Rumuniji. Ovako velik iznos nije se mo-

Kultura soje u Rumuniji

mud

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 649

gao investirati, a da se to ne oseti na preorijentaciji nacioOnalne privrede.

U početku bio. je problem u što da se investira kapital. Nekoliko pokušaja nisu dali rezultate, dok nije odlučeno da se pokuša gajenjem soje. Kao što je poznato, iz nje se dobijaju razni hemijski proizvodi, ulje za jelo, a najvažniji je proizvod »tvrda guma«, koja se upotrebljava za pravljenje Volana. Soje ima nekoliko hiljada vrsta, pa ie trebalo izabrati tp koji najbolje odgovara rumunskim prilikama. Zato je bio poslan u Minu jedan činovnik koji ·je trebao da to prostudira. Bilo je potrebno da se uz seme donese i potreban bacil koji povećava plodnost zemljišta. Ovi bacili drže se korena biljke gde izrastu male kvrge. Dok bilika raste, ovi bacili izazivaju u soku biljke takvu hemijsku reakciju s kojom bilika privlači ozon iz vazduha, i sakupija ga u onim izraslinama u kojima su bacili. Kad se obavi žetva i koren ugine, ozon se postepeno oslobada i tako čini zemliu plodnijom. Ovakva soja može da se kroz tri godine seje na istom mestu bez gnojenja.

Kad se pokazalo da kuitura soje može da uspeva, Osnovala je Il. G. Farbenindustrie društvo Soja S. A. R. Društvo je sklopilo ugovore sa proizvođačima soje, ıI davalo im je semć. Спо je odobravalo i kredite. Na jedan hektar zemlje potrebno je 30 do 50 kg semena. Žetva daje 1500 kg ako je srednja, dobra 2000—2500, a odlična 2500—3000. Društvo plaća proizvodačima na stanici s koje se vrši liferacija, uz cenu od 5 leja po kg. Na taj način bilo je deblokirano čitavo potraživanje od 600 miliona. Društvo sklapa ugovore sa oko 200.000 proizvođača. Zasejana površina bila ie dostigla 100.000 ha, ali je sada smanjena na 65.000 ha.

веза

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА.

POLJOPRIVREDA

— Savska banovina kupila je ovih -dana oko 500 ovnova u okolini Travnika radi priploda, za-koje je plaćala 200300 din. po komadu. Ranijih godina ona je kupovala veći broj, ali pošto je stoka u travničkom srezu proletos znatno stradala od raznih bolesti, seliaci su se uzdržavali od prodaje.

— Ovogodišnia berba konoplje dala je znatno manji prinos od laniskog, ali po kvalitetu bolji, pošto je svega 1015% lošijeg kvaliteta. Površina obrađena konopljom ostala je ista kao i prošle godine (50.000 kat. jutara). Od Тапјаке ђегbe ostalo je neprodano 2.000—3.000 t. konoplje i kučine. Kupaca zasada ima malo, ali se očekuje da će se interes za ovogodišnju konopliu zbog odličnog kvaliteta povećati.

— Bugarska žetva žita ove godine je slabija od prošlogodišnje, što će nepovolino uticati na rad industrije, na trgovinu spolinu i unutrašnju. Cene nekih artikala su skočile delomice zbog spolinih događaja a najviše zbog opadanja proizvodnje u izvesnim granama. Opšti indeks cena (1926—100) povećao se od 70,5 u junu na 73,3 u julu. Cene proizvoda za izvoz porasle su za 6%o. Privredna delatnost u julu i avgustu bila je za 9% manja od one u istim mesecima 1937. Izvoz u prvom tromesečju je porastao, u drugom se održavao na istom nivou a u trećem je počeo da opada. Računa se da je dosada vrednost spoline trgovine opala za 5".

— Američke nadležne vlasti odlučile su da se 1939 po-

vršina pod šećernom ftrskom smanji na 250.000 akra prema 325.000 ove godine.

— Zbog slabe žetve i oskudice deviza potrebnih za uvoz žita italijanska vlada je naredila da od 1. avgusta ove godine mogu biti u prometu samo 2 tipa brašna mesto 4 kao dosada. Tip A je određen samo za poslastičarnice, a B za pravljenje

hleba tako da će hleb biti u celoj zemlji jednak i po težimi i po obliku. Cene hleba određene su prema lokalnim prilikama i mogu se samo sa odobreniem nadležne vlasti menjati. Izdani su propisi o mešanju kukuruznog brašna sa pšeničnim, i svaki prestup kažnjava se privremenim zatvaranjem mlina ili pekare. Da bi zemlja imala dovolinu količinu kukuruza za krmu i za mešanje u hleb, vlada je odlučila da se do 1940 poveća površina zasejana kukuruzom za 150.000 ha. |

— Првизводња пасуља у Јужној Србији је знатно порасла ове године због повећања цена лане. Само у Пологу код Тетова има око 200 вагона за извоз. Цена је 4 динара по килограму, али се очекује да ће порасти, пошто је тражња јака.

INDUSTRIJA

— Prema proceni američkog Instituta za železo i čelik teška industrija Sjedinjenih američkih država radila je krajem prošlog meseca sa 47,0%/i svog kapaciteta prema 46,7% polovinom septembra i 66,1% u septembru 19837.

— Državno ugljenokopno preduzeće »Azjenda Carboni Italiani« povisiće ovih dana svoju glavnicu od 160 na 9200 mil. lira. Banke, osiguravajuća društva i štedionice će upisati 20%.

— Pre nekoliko dana dva akcionarska društva »Ugrovača« i »Panboksit« dobila su koncesiju za eksploataciju nalazišta boksita u okolini Širokog Brega srez mostarski. Oba su već počela sa radom. Istraživania su pokazala da ta nalazišta imaju oko 9 mil. t rude. U prvom društvu zastupljen je švajcarski a u drugom nemački kapital. Dosada su hercegovačka nalazišta boksita eksploatisala društva »Dalmacija« i »Kontinental« koja su zaposlavala ove godine oko 900 radnika. Računa se da će na proleće biti zaposleno oko 9.000 radnika.