Народно благостање

15. октобар 1938.

Из Уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 659

Нова пшенична политика Северне Америке

и старе

У броју 19 од 17 маја ове године, у чланку „Иде ли свет понова у кризу пшенице2“ на. основу статистичких података о кретању производње, потрошње и светских стокова тшшенице, констатовали смо да би најновији развитак прилика могао понова да доведе „до потпуног слома цене пшенице". На обистињење ове наше прогнозе нисмо дуго чекали. Августа и септембра месеца цене су се дефинитивно сломиле, криза пшенице испољила се у пуној мери и на дневном реду су планови, мере и експерименти да се криза ублажи и цене подигну. Поред пшенице исти развитак ствари погодио је и памук, који. за-

једно са пшеницом претставља најраширенији арти- |

кал светске аграрне производње па следствено и међународне трговине.

На дан 8 и 9 септембра о. г. на светским берзама забележени су најнижи курсеви, који, у поређењу са курсевима на почетку ове године, изгледају овако: · | | M

Прва недеља 8септемб. 9%/б према

| : 1938 почетку године Ливерпул шил. мтц. 158 10/3. 45,8 Винипег центи бушел 130 5158 ||| 558 Ротердам хлф. мтц.. 7,20 3,57 | 50,5 Чикаго центи бушел 115 61 47,0 Буенос Аирес пезоса мтц. 11,50 6,23 45,9

Као што се види, према почетку године цене

су се преполовиле. У Ротердаму достигнут је нај-

нижи ниво на коме су се налазиле цене у време најниже тачке кризе. Свет се, дакле, понова налази пред

компликованим и тешким проблемом кризе пшени- | це. Отуда мере које поједине земље предузимају за

санирање кризе, којима се придаје велики коњунк-

турно политички значај, с обзиром да оне имају за. циљ одржавање рентабилних цена односно куповне

моћи земљорадника, а као консеквенца тога потен-

цијала потрошње индустријских производа односно.

волумена индустријске производње и трговине, привлаче велику пажњу у целоме свету. Оне су у толико интересантније, јер се сада располаже доста 6огатим искуством из времена прошле кризе. Нас овога пута интересује проблем колико је свет научио из прошле кризе и како се користи искуством, Највећи аграрно-политички експерименти за време прошле кризе извршени су у прекоморским“ земљама. У томе погледу оне и данас предњаче. Главни инструменат за санирање прошле аграрне кризе у Сједињеним Америчким Државама и Канади било је стокирање. С.А.Д. су 1929 основале

моћну организацију Редега! Ратт Воага са капита-

лом од 50 мил. долара, која је имала за задатак „да унапређује прођу пољопривредних производа на домаћим и спољним тржиштима и да пољопривреду постави на базу економске једнакости са другим гра-' нама радиности". Ратт Воага створио је читав си-

стем задруга, које су биле учлањене у савезе, цен-

тралне организације, које су се старале за. одређене артикле. Метод рада био је извлачење са тржишта сувишних количина ради одржавања равнотеже по-

грешке

_нудеи "тражње да би се обезбедио жељени ниво це| па. Тај посао обављан је у прво време ломбардова-

њем земљорадничких производа, давањем кредита

"на бази 90% тржишне цене, а касније, када су цене

почеле нагло да падају, и директним куповањем.

_ Средином 1931 Еатт Воага располагао је стоком

пшенице од 700.000 вагона. Сретства за покриће губитака имала су се намакнути из државне касе.

Санирање пшеничне кризе требало се дакле,

· постићи интервенцијом при формирању цена. То ме· ђутим, није било могуће с обиром на волумен аме-

ричког извозног вишка. Од почетка рада Бапп Воагда стокови су се

· све више-и више нагомилавали, док су губитци на · извозу пшенице и брашна, трошкови магацинаже и · камата убрзо прогутали највећи део основног фонда

од 500 мил. дол. Цене пак, упркос-стокирању велике количине, нису се никако развијале у жељеном правцу. У кампањи 1929—1930. пшеница у Чикагу нотирала је свега 11 центи по бушелу изнад светског паритета. Сличан развитак цене пшенице наставио се и наредне две кампање (1931 г. поставно фарма пшеница је вредела 48,8, а у 1932 години 38,8

- центи за: бушел). Сток Багт Воагд-а вршио је стал-

но притисак на тржиште и на цене. Неуспех политике стокирања, чије је трошкове државна каса све

' теже осећала, бивао је сваким даном све јаснији и

почетком 1983 дошло се дефинитивно до уверења да се криза пшенице у земљи са огромним извозним вишком и'са капиталистичким системом у пољоприв-

- реди, 'не може решавати само интервенцијом у обла-

сти цена чији ниво утиче на кретање производње. Tako je Federal Farm Board ликвидиран уз отпис великих свота на рачун државне благајне.

Основи нове политике сузбијања аграрне кризе у С. А; Д. ударени су аграрним законом (ААА)

"од маја 1933 године. У новом закону циљ интервен-

ције постављен је овако: повећање куповне снаге

фармера успостављањем паритета између цена а-

грарних и индустријских производа, који је постојао 1910—1914 г. Овај закон донет је уочи закључења Лондонског међународног споразума о пшеници, који је, као што је познато, поред осталога предвиђао и санирање производње пшенице путем лимитирања извозних квота земаља извозница. Имајући то у виду, (пошто је то био амерички предлог на конферендији) закон АДА предвиђао је смањење засејане површине у границама просечне производње 1928/32 године. Фармерима је за просечну количину домаће

„потрошње пшенице (која износи око 54% нормалне

производње) обезбеђена надоплата од 20 центи по бушелу (1934/35 г. 35 центи), која је имала да служи као обештећење за замењене засејане површине и за покриће делимичних трошкова преоријентације

"на друге културе. Сретства за надоплату имала су "се обезбедити из прихода новоуведене прометне по-

резе на прерађевине аграрних производа у чију се корист интервенише... | |

Ефекат нове америчке интервенционе политике, која се од прве разликовала по томе што није о-