Народно благостање

Страна 662

»Kao što je već pomenuto, bezbroj država proživljavale su ovaj razvitak u kome se sada nalazi naša država i naša privreda. Stečeno je ogromno iskustvo koje se danas može lepo da iskoristi. Postoji mnoštvo sredstava samopomoći i, kao što je već naglašeno u početku, sve zavisi od toga sa koliko umešnosti budu zanatlije prilagodile svoj rad i svoje znanje novim potrebama privrednog i društvenog života.«

(»Politika« D. L.)

»To bi moglo da bude zaštita prema nadiranju industrije u oblast dosadašnje zanatske radionosti. Ali zar je spas zaista samo u tome i Zar Se, kada se postavlja pitanje opstanka, mora baš da ostane kod starih zanata? Zar nije dosada propalo bezbroj zanata, bilo da ih je novi materijalni napredak sveta učinio izlišnim, bilo da su prešli u domen industriske radinosti? Najmanje petnaest zanata koji su postojali u vre me Kneza Miloša više uopšte ne egzistiraju. Istovremeno, pojavio se isti toliki broj novih zanata, koje je doneo sobom napredak i razvitak društva. Sve to kazuje da je samoodržanje zanata mogućno 1 да зе 2аnati ne mogu da iskorene ni da se zamene.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр; 42.

Najzad, treba napomenuti još nešto: Nije zanatstvo sada prvi put u krizi i ne vodi ono sada prvi put borbu sa drugim privrednim radinostima. Pre pojave industrije ono se hvatalo u koštac sa trgovinom. Borba protiv trgovine koja je donosila na pijacu proizvode iz drugih krajeva, pa čak i iz drugih država, zauzela je najveći deo organizovane delatnosti beogradskih zanatlija u prošlom stoleću. Sasvim prirodno, pošto se i OVde zanatstvo bilo postavilo na pogrešno stanovište, [0jest da brani svoje isključivo pravo snabdevanja, ono {e izgubilo bitku. Ali, ono što nisu mogle da shvate ondašnje generacije zanatlija shvatile su današnje, tako da danas nijednome ne pada na pamet da zahteva zabranu da trgovina prodaje proizvode ma otkuda oni poticali. Što je kod toga najvažnije i najpoučnije, to је okolnost da zanatstvo ni posle toga nije propalo i da je danas broj zanatlija u Beogradu daleko veći nego prošlog stoleća. Po toj istoj logici, sutrašnje generacije zanatlija neće sigurno zahtevati zabranu rada industrijama, uvereni da je industrijska proizvodnja jedno a zanatska drugo. I zato se može verovati da tada neće kod nas biti ništa manje zanatlija nego sada i da će zanatska radinost biti još intenzivnija nego danas.«

(»Politika« D. L.)

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

era rs nara nran

Август је донео релативно мале промене у ценама на велико и ценама на мало. Према претходном месецу код цена на велико забележене су следеће промене.

Индекс биљних производа скочио је са 819 на 83 или за 1,3%. Пораст је произведен углавном повећањем цене кукуруза, поврћа и биљних индустријских сировина. Сточни производи скочили су такође са 64,1 на 66,1 односно за 3,190. То је највећи скок који су сточни производи забележили у овој години. До њега међутим није дошло услед поправљања коњунктуре за ове производе, већ због затварања великог броја пијаца услед слинавке и шапа, што је знатно редуцирало понуду. Супротно кретању цена на пољопривредном сектору, цене индустријских производа попустиле су према јулу. Индекс минералних производа пао је са 88,9 на 88,3 или за 0,790, а индустријских са 77,4 на 76,4 односно за 1,300. Услед овога општи индекс у августу показује незнатан пораст за свега 0,49%.

Појачала се дакле релативна куповна снага пољопривредних производа, односно опала је она индустриских. Релативна куповна снага биљних производа у августу била је већа у поређењу са ценама индустријских производа за 8,6%, док су се маказе на штету сточних производа смањиле за 13,50,

Иста тенденција у кретању цена на велико опажа се и код упоређења са августом прошле године. Код биљних производа имамо пораст за 119, док су сточни производи остали непромењени. Минерални производи порасли су незнатно, за 0,2/%, а индустријски су пали за 3,19/0.

До отварања маказа у корист биљних производа дошло је првипут у августу 1935 године. Главни разлог томе биле су две узастопне дефицитарне жетве пшенице (1984 и 1935) и необично слаб принос кукуруза у 1985 г; услед чега су цене ових артикала осетно порасле. Такав однос цена биљних и индустријских производа трајао је све до маја 1936. У јуну 1936 понова се јавља дискрепанца на штету

Пољопривредне цене скачу, а индустриске опадају.

ај ————|

биљних производа, проузрокована обилним родом пшенице и кукуруза и падањем цена скоро свију биљних производа. Ова тенденција одржала се до септембра 1937. У октобру исте године понова се отварају маказе у корист биљних производа, које трају још и данас.

Цене на мало у августу према јулу кретале су се врло неједнако; док су код неких градова опале, код других су порасле. Опале су у Загребу за 2,1, у Љубљани за 0,59, у Сарајеву за 2,690, порасле у Београду за 147 H у Скопљу за 0,2%/. Индекс за 10 главних градова према јулу показује смањење за 0,7%.

Поређењем с августом прошле године видимо пораст на целој линији и то: у Београду 7,99, Скопљу 7%0, Sarpeбу 6,9%/, Сарајеву 490, Љубљани 3,190, код десет градова 5,7%/0.

Državni prihodi u avgustu mesecu bili su znatno obilniji no u prvim mesecima tekuće budžefske godine. Pobolišanje je sezonsko, posledica unovčenja pšenice i ječma, uljanih plodova i voća. Prvu kupovnu snagu u jesen seljak naivećim delom upotrebijava za podmirenje poreskih obaveza.

Prihodi u avgustu dali su 1.115,6 mil. din. ili skoro 10% više no što je budžetom bilo predviđeno. Za nekih 12 mil. din. prihod Je bio veći i od onoga ostvarenog u avgustu 1937.

Državni prihodi i rashodi u avgustu

о

Po glavnim kategorijama rezultati prihoda ovako izgledaju:

Neposredni porezi Predviđeno „Ostvareno SE 3li mil. din.

Neposredni porezi 224,9 346,4 + 54,4 Posredni porezi 261,8 266,0 = 15 Мопороћ 172,4 189,4 + 98 Ukupno fiskalni prih. 659,2 801,8 58 217 Državna privreda 342,2 3021. — 13,5 Od toga: |

železnice 199,0 211,8 > 64