Народно благостање

15. октобар 1938.

pošte 50,1 40,5 — 19,1 соше 11,8 5,6 — 52,6 rudnici 36,5 19,9 — 45,4

Kao što se vidi, fiskalni prihodi postigli su u avgustu rekordno povećanje. Oni su skoro za četvrtinu veći od sume budžetom predviđene: U ovome povećanju zemljarina je igrala glavnu ulogu. Prihod od trošarine i taksa takođe se nešto malo povećao prema predviđanju, dok je onaj od carina podbacio usled smanjivanja uvoza. Povećanje prihoda od mononola dolazi usled porasta unutrašnje potrošnje duvana. Suprotno ovome kretanju fiskalnih prihoda državna privreda je podbacila, Jedino su železnice dale veći prihod.

Rashodi u avgustu izvršeni su za 938,5 mil. din. ili 7,6%/o manje od predviđanja. Prema avgustu prošle godine rashodi su smanjeni za nekih 40 mil. din. Prema tome, kontrakcija budžefskih rashoda radi dobijania što više sretstava za pokriće vanbudžetskih rashoda vrši se i dalje u osetnoi meri. Na lične izdatke utrošeno je 439,8 mil. din. ili 46,9%. Odnos ličnih prema materijalnim rashodima popravio se u avgustu mesecu. Cifarski rezultat prihoda i rashoda u avgustu pokazuje višak prihoda od 177,1 mil. din.

Povoljniji rezultati u avgustu mesecu promenili su odnosno pobolišali rezultat državnih prihoda za period apriavgust, tj. pet meseci tekuće budžeiske godine.

Prihodi u ovome periodu iznose 4,872,1 mil. din. ili 4% manie od predviđanja, a 243,6 mil. din. više od ostvarenih prihoda u istom periodu budžetske 1937/38 godine.

Uporedni pregled predviđenih i ostvarenih prihoda, kao i ostvarenih prihoda u istom periodu budžetske 1937/38 god. izgleda ovako:

Predviđeno Ostvareno Ostvareno + ili —

Neposredni porezi 1.124,7 1.111,1 1.043,3 15 Posredni porezi 1.308,9 1.368,4 1.248,0 = 45 Monopoli 862,3 882,1 861,1 55 28 Ukup. fiskal. prih. 3.296,0 3.361,6 3.152,4 = 19 Državna privreda 1.711,5 . 1.468,5 1.441,4 — 14,2 Od toga: železnice 995,0 965,5 942,2 — 3,0 pošte 250,7 222,8 204,6 — 11,2 šume 59,1 29,3 41,6 — 50,4 rudnici 182,5 130,7 1179 — 28,4

Као бо se vidi, prema predviđanju jedino fiskalni prihodi, u ovome periodu, pokazuju izvestan porast. Prihodi od državne privrede, naprotiv, znatno su podbacili. Prema istom periodu budžetske 1937/38 fiskalni prihodi povećali su se za oko 210 mil. din., a od državne privrede za oko 927 mil. din.

Rashodi su izvršeni za 4.353,4 mil. din. ili za 14,2 %/ manje no što je budžetom bilo predviđeno. Prema istom periodu 1937/38 ovoga puta rashodi su se povećali za 273 mil, din. Na lične izdatke utrošeno je 23,3%/0O manje od sume Која је bila predviđena. Prema tome, odnos ličnih i materijalnih rashoda i na koncu petog meseca tekuće budžetske godine ostao je nepovoljan.

Višak pfihoda nad rashodima iznosi 518,7 mil. din. prema 548 mil. din. na koncu istog meseca budžetske 1937/38 g. Ovai višak od prilike odgovara jednomesečnom iznosu ličnih izdataka, koji su već 1 oktobra bili izvršeni. Prema tome, ta cifra pretstavlia u stvari rezervu za lične rashode koja se postiže na račun smanjenja materijalnih rashoda,

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 663 ено | ушући прошле недеље о поНа новчаном тржишту вра- ремећајима које је ратна оћа се нормална ситуација пасност изазвала на новчаном тржишту нисмо располагали податцима за све земље код којих су поремећаји били највећи. Пошто је њихов узрок ртпао интересантно је не само да се употпуни приказ, него и да се покаже у којој мери се враћа нормално стање.

У Немачкој повећао се новчанични оптицај од краја августа до краја септембра са 6.868 мил. на 8.023 мил марака, дакле за 1.155 мил. или за 16,8%/. Менични портфељ Рајхсбанке повећао се у истом периоду за 1.526 мил. Разлог овом повећању је до извесне мере и то што крајем септембра доспевају велика плаћања. Затим богатија жетва захтевала је такође већи оптицај. Свакако главни разлог је у привредној мобилизацији коју је изазвала ратна опасност. Мађарски оптицај повећао се за 39 мил. пенга (са 606 на 645 мил. или 6,5%). У Данској, Норвешкој и Шведској ситуација је била тако стабилна да је оптицај у све три земље смањен (у Данској за 10,3%/, Норвешкој за 6,3 и Шведској за 2,590). У Чехословачкој повећао се оптицај до 15 септембра са 8.087 на 9.608 мил. Кч, а кад су банкноте од 100 Кч оглашене за државни новац пао је на 7.301 мил. Стање под крај месеца није познато. Повећање зптицаја у САД. са 4.145 на 4.219 мил. долара не стоји у вези с догађајима у Европи, него у политици дестерилизације злата којој су оне приступиле. Држава је злато куповала после априла својом готовином и тако га стерилизовала. Сада издаје златне цертификате за које добија од Резервних банака новчанице.

Извештај Француске банке о стању 29 септембра открива врло тешку ситуацију на новчаном тржишту, која може да буде фатална по француску привреду. За последње две недеље оптицај се повећао за 25,3 милијарди са 99 на 1244 ила за 25%, више него што смо ми очекивали. Око 10 милијарди од тога узела је држава на зајам за покриће трошкова мобилизације. Други део новчаница тезаурисан је. После 29 оптицај се смањио за 3 милијгрде. Без нарочитих мера неће бити могуће да се оптицај смањи. Држава би могла издавањем бонова допринети да се смањи оптицај за износ који је она позајмила. Али за то била би потребна већа ликвидност код банака. Ње нема, јер су због повлачења улога банке морале да и саме траже кредит од Француске банке већи него обично.

Ако оптицај остане дуже надувен скочиће цене. То може изазвати бекство капитала, а тада би новчанице, које су сад тезаурисане, биле размењене за злато. Франку дакле прети опасност и, као иначе, зависи много од стања државних финансија и успеха економске политике коју ће влада повести да не наступи горе стање од садашњег. Са финансијама стоји лоше, јер се до краја године рачуна са дефицитом од 12 милијарди, што значи да држава недељно треба са тржишта новца по 1 милијарду. На позајмице код Француске банке не сме се ни помислити, јер су се оне попеле на 28 милијарди.

На енглеском новчаном тржишту прилике се нормализују. Оптицај се није смањио, шта више порастао је иу извештајној недељи после кризе за 4,8 мил. фунти. Овакво стање морало је бити, јер последњи дан кризе још пада у ову недељу, а приватне банке наставиле су да провинцију снабдевају готовином. Знатније промене наступиле су код депозитних банака због бекства капитала. У току септембра депозити су се смањили за 22 мил. фунти и стоје за 18 мил. испод износа у истом месецу прошле године. Најбрже су се нормализирале прилике у Холаднији. Дневни новац нуди се опет уз 14.