Народно благостање

Страна 682

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

БРЗ

вештава да ће производња шећера у кампањи 1938/39 износити 5,52 мил. т. према 5,72 мил. у прошлој т, ј. за 3,63%/• мање. 15 земаља произвођача шећера, које су послале извештај, прерадиће 34,95 мил. т. шећерне репе у 57! фабрици, за 2,920 мање него лане.

МОУСАВЗТУО

— Prema podacima ministarstva trgovine u SAD do kraja 1937 bilo je plasirano u inostranstvu američkog kapitala 11.786 miliona dolara (518.584 miliona din.). Od toga otpada na dugoročne kredite 11.078 miliona. 6.870 mil. uloženo ie neposredno u razna preduzeća, 3.804 mil. u strane dolarske bonove i 400 mil. :u. razne vrednosne papire. U istoj :godini dugoročni plasmani stranog kapitala u SAD iznosili su 5.270 mil. dol. a kratkoročni 1.766 mil. dolara.

— Nemačka i Čehoslovačka sporažzumele su se da nemačke banke preuzmu poslove čehoslovačkih u Sudetskim krajevima.

— Krajem septembra zbog napete političke situacije u Evropi opticai novčanica u Engleskoj porastao je za 25,5 mil. funti. Sada, prema izveštaju Engleske banke, on sve više opada. Početkom ove nedelje smanjio se za 9,4 mil. od 505.7 na 496,3 mil. funti. |D

— U Engleskoj su ulozi na štednju ove godine znatno porasli prema 1937. Samo kod 3 najveće štedionice iznosili su 1.453 mil. funti, za 57 miliona više nego prošle godine. Lord Stemp povodom toga je izjavio da taj porast, mada YVe„lik, nije srazmeran porastu prihoda familija onih društvenih slojeva koje daju najviše uloga. Pretežan deo prihoda troši se na bolju odeću, hranu, putovanja i stalne kućne troškove. Zarada zaposlenih radnika je veća sada nego ikada pre a s time u vezi i standard života se jako podigao.

— Jonska banka (engleski kapital), osnovana pre 99 godina, proširila ie svoju aktivnost u Grčkoj kupovinom najvećeg dela akcija atenske »Banque Populaire«, čime je dobila kontrolu nad njom. Značaj ove operacije vidi se. po tome što Banque Populaire, osnovana 1905, raspolaže glavnicom od 15 mil. drahmi, depozitima od 800 mil. i godinama je isplaćivala dividendu od 50%. Jonska banka namerava da Organizuje jedinstvenu administraciju i rukovodstvo poslova sa Banque Populaire.

— Извештај Пољске банке за првих 10 дана октобра о. г. показује смањење оптицаја новчаница који је У септембру био порастао за 398,5 мил. злота, за 96,8 милиона. Тиме се покриће повећало од 26,87, на 28,4%0. Краткорочни кредити су опали за 83,8 мил. на 1083 мил. и ломбардни за 87,8 мил. на 117,5 мил. злота.

— Враћање новчаница после септембарских догађаја забележено је код швајцарске Народне банке, само је оно у овој недељи спорије од прошле, пошто се оптицај новчаница смањио за 70 мил. фр. према 130 мил. претходне недеље и износи 1734 мил. Златна резерва се повећала за 93 мил. на 2873 мил. Девизни сток се смањио за 3 мил. на 308 мил. Покриће свих обавеза износи 8574 (84,69).

JAVNE FINANSIJE

— Državni dug Poljske iznosi sada 4,9 milijardi zloti, i to unutrašnji 2,3 prema 2 milijarde 1937 i spoljni 2,6. Zaduženje kod stranih država krajem 1937 je bilo 1,6 milijardi.

— Konverzioni 831/» zajam 'grada Osla od 13 miliona švajcarskih franaka, čiji je raspis bio odložen zbog političke krize, biće ovih dana raspisan od jednog konzorcija švajcarskih banaka. Kurs je 96, rok 20 godina. 10 miliona upisaće se u švajcarskoj a 3 u Norveškoj. Zajam će biti БОА та konverziju 41200 хајта 12 1914.

— Opština u Slavonskom Brođu zaključila je kd Šte-

dionice Savske banovine zajam od 5 mil. din. uz 7% kamata. Upotrebiće se za izgradnju klanice, za kanalizaciju i još neke manje radove.

TRGOVINA

— lrez da bi suzbio američku konkurenciju na сре Južne Afrike snizio je cene za razne vrste železa od 12. do 20 šilinga po toni. U isto vreme i južnoafrička vlada. je preduzela izvesne mere da pri američku 007 iD0d катtelnih cena.

— Prema izveštaju о КО zavoda та мосе и · Ма1 орти tražnja istog je ove godine yrlo velika. Izvoz џи Nemačku nešto je opao prema lanjskom, ali i pored toga prodaja voća ide tako brzo da Slovenske. Gorice uskoro neće imati šta da prodaju. Cene slovenačkim jabukama kreću se između 2 i 9,50 din., grožđe se prodaje po 4 din: za 1 kgyi po kvalitetu je bolie od laniskog.

— Ministarstvo trgovine i industrije izvestilo je iZVOZnike drva da prema odluci Jugoslovensko-nemačkog odbora za drvo svaki nemački uvoznik mora odmah nakon sklapanja ugovora tražiti dozvolu za uvoz i o tome kao i rešenju molbe izvestiti prodavca. Zbog toga naši izvoznici moraju prijaviti Zavodu za unapređenje spoline trgovine sve one zakliučke o izvozu drva za koje nisu u roku od 4 nedelje po sklopljenom ugovoru dobili izveštaj od kupca o odobrenju uvoza.

— FFrancusko udruženje proizvođača pšenice traži od Ureda za žito da otkupi sav višak pšenice, pošto 14,5 miliona kvintala, koliko Ured namerava da otkupi, ne odgovara stVvarnom višku. Inače preti opasnost da na tržištu ostanu nepro-

'dane velike količine koje će preistavliati veliki teret za buduću žetvu. Ono smiatra da proizvođači nisu krivi ZbOg po-

rasta cena hlebu i zbog velike razlike između njegove cene i cene žitu. ·

— Zbog napete političke situacije prošlog meseca fabrike ulia bile su obustavile otkup suncokreta. Sada, pošto je kriza prošla, kupuju ga ponovo, ali po znatno nižoj ceni od pređašnje (180—185 din. po metarskoj centi). Da bi sprečio pad cena »Prizad« je počeo da kupuje svaku ponuđenu količinu po 144 din. za 100 kg od proizvođača i 152 din. od trgovaca. — Jugoslovensko ministarstvo finansija odredilo je cene melase za proizvodnju špiritusa od 89 din. i kvasca 75 din. za 100 kg. Osim toga naredilo je kontrolnim organima da paze da se melasa, dobivena za produkciju špiritusa, ne upox trebi za proizvodnju kvasca i obratno. Kontingenti melase odrediće se pojedinim fabrikama odvojeno za špiritus od onih za kvasac.

— Трговински биланс Француске у септембру ове године се нешто поправио, пошто је извоз почео да расте а и увоз смањује. Такав развој трговине објашњава се депресијацијом франка и појачањем домаће производње угља. Привредни кругови очекују да ће се тај повољан развој наставити, нарочито с обзиром на пораст цена у зем-

и, што ће дати потстрека индустрији за рад. Општи индекс цена (1914 = 100) порастао је од почетка септембра

до почетка октобра од 641 на 652. Док су цене: пољопривредних производа мало нешто порасле, цене индустријских показују велики скок. Индекс цена сировина скочио је од 655 на 668, руда и метала од 747 на 784, текстилних производа од 570 на 580. Индекс цена на мало скочио је од 642 на 708.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U broju 40/38 zabeležili smo da je naše ministarstvo finansija zabranilo izvoz telećih i goveđih prerađenih koža, đonova, hrastovih pragova, rafiniranog i denaturišanog Špiritusa i još čitavog niza artikala u klirinške žemlje, ošim