Народно благостање

22. октобар 1938. _______-

= НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671

grane, a od apsolutnog broja zavisi koliki značaj ima polet jedne grane po čitavu nacionalnu privredu.

Tekstilna industrija, — U oba pogleda najinteresantnija je tekstilna industrija. Ona nije uopšte imala depresije, jer se broj zaposlenih neprestano povećaVvao. Od 1933 do 1937 on je porastao za 26.000, ili za 76%. Sa preko 60.000 zaposlenih ova grana došla je na prvo mesto. Pred njom još neznatno stoje samo trgovina, sa 62,7 Bilj. i kućna posluga sa 62,8 hilj. Šumsko-drvarska industrija je imala u poslednjem poletu i preko 60 hilj. radnika, a približila se tom nivou tek u junu 1938, sa 59,2 hilj.

| Sezonske promene kod tekstilne industrije manje su nego kod ostalih grana privrede. To dolazi otuda što ova grana liferuje dobra neelastične potrošnje, koju manje pogađaju depresija i sezonske promene. Ali, uprkos tome, na njoj se osećaju promene kupovne snage naroda.

U periodu depresije, razvoj tekstilne industrije kod nas pretstavlja preorijentaciju koja se vršila u privredi. Ova preorijentacija je karakteristična pojava u svakom poletu, jer se njome stvarno svladava depresija. U zemljama sa visoko razvijenom tehnikom родјо·ga preorijentacije je uvek šira. U zemljama s našim privrednim sklopom, mogućnosti preorijentacije su često neznatne. Kod tekstilne industrije ona je bila mogućna, kada su nestašica deviza i promet u kliringu otežali uvoz tekstilne robe za koju je u zemlji postojala tražnja. Tako je ona mogla da se razvije na mesto strane. Ali, ·dok depresija nije bila prebrođena, izgledalo je da će tekstilna industrija brzo doći do granice razvoja. Dok je 1933 i 1934 sezonsko opadanje zaposlenosti bilo kratkotrajno, i već u prolećnim mesecima broj zaposlenih bio veći od najvećeg broja iz prethodne godine, dotle je 1935 bio dostignut najviši broj iz prethodne sezone tek u septembru. Tu pojavu lako je objasniti. Privredna depresija kod nas prebrođavala se sporo i sa zakašnjenjem u odnosu prema inostranstvu. Razvoj tekstine industrije do 1035 zavisio je od kupovne snage koja se održala i u depresiji, a vršio se na račun uvoza iz inostranstva. Do 1935 uglavnom odgovarao је VeĆI kapacitet proizvodnje datoj kupovnoj snazi. To je bilo vreme kad je predlagano da se zaustavi investiranje l tekstilnu industriju, da se ne bi pojavila hiperprodukcija. Međutim, u jesen 1935 dolazi i dobra žetva i skaču cene žita na svetskoj pijaci, pa i u zemlji. Otud porast kupovne snage glavnog potrošača tekstilnih proizvoda domaće industrije. Pošto je ta kupovna snaga nastavila da raste, bilo je već 1936 sezonsko opadanje nezaposlenosti kraće i ne tako duboko kao 1935. Može se reći da prvi meseci 1936 i 1937 pretstavljaju izvesno zadržavanje u fekstilnoj industriji na visokom nivou 5 kraja prošle godine, a u drugoj polovini prelazi ona na Viši. Razvoj tekstilne industrije je izvesni barometar kupovne snage u zemlji.

S obzirom па to i jeste interesantna situacija u Prvoj polovini 1938 godine. Najveći broj zaposlenih koji je ikad postignut, bio je u novembru 1937, 65,5 hilj. U decembru pao je na 62,5 hilj., januaru 58,6 i februaru 60,5 i koleba se na tom nivou sve do juna. S ovim Којебапјет zaposlenosti podudara se i. kretanje uvoza sirovina Za Ovu industriju. Sa 18,8 hilj. tona u iprvoj polovini 1037 uvoz pamuka i pređe pao je 1938 na 16,9 hilj., a po vrednosti sa 405,2 na 306,2 mil. dinara. Dakle ni ogromni pad cena sirovina nije uticao da se uvoz zadrži na ranijem nivou, i samo je nešto malo

veći nego u istom periodu 1936 i 1935 godine. Verovatno da je od velikog uvoza prošle godine preostalo zaliha koje nisu prerađene, Ali produženo sezonsko opadanje svedoči da postoje i drugi razlozi smanjenom UVOZU.

Trgovina. — Još tipičnija po razvoj kupovne sna-

"ве је trgovina. Ali s druge strane o njenom procvatu

posle 1033 mogu se doneti veoma nesigurni zaključci po kretanju broja zaposlenih. Promet, koji je glavno merilo procvata, može da doživi ogromne promene kod vrlo male promene broja zaposlenih. Od 1933 do 1937 broj zaposlenih popeo se za 11 hilj. ili za 21%. U toku 1933 povećao se broj za 2 hilj., 1934 za 2,5, 1935 bila je stagnacija, jer se ovaj broj zaposlenih povećao samo za 400, ali 1936 za 3,5 hilj. i 1937 za 4,5 hilj. lako je procvat morao biti veći, što bi se moglo utvrditi kada bi imali podatke o prometu, ipak i ovi pokazuju da su u 1936, a zatim u 1937 bile nagle promene na bolje.

Sezonsko kretanje zaposlenosti u trgovini razlikuje se od onog u drugim granama. Pad dolazi u januaru, zatim se broj neznatno povećava, i tek u jesenskim mesecima snažno napreduje. Vrhunac je u decembru. I u industrijskim zemljama najveći promet je u poznim mesecima, ali to više u vezi s načinom života i kupovanjima pred praznike. Kod nas, pored tog momenta, o povećanom obimu prometa odlučuje i porast kupovne snage sela u jesen. U drugim granama pad počinje već u novembru i decembru, najdublji je u januaru ili februaru, vrhunac je u avgustu ili septembru. Najveći broj zaposlenih u trgovini zabeležen je u novembru 1937 godine, 66,1 hil|., a zatim pada u decembru na 66,0, u januaru na 64,3 hil|., koleba se na tom nivou, i u junu se penje па 64,5 hilj. U tim mesecima druge grane pokazale su jači napredak. Ali s obzirom na specilično sezonsko kretanje zaposlenosti u trgovini, ne sme se na osnovu podataka u prvoj polovini 1938 zaključivati da su se kod nje pojavili znaci pogoršavanja. Broj novo ofvorenih trgovačkih radnji povećao se sa 83,5 hilj. na 85,4 hilj. 1935 i na 89,7 hilj. 1936 godine.

Šumsko-pilanska industrija. — U šumsko-pilanskoj industriji bilo je 1037 zaposleno 51,5 hilj., prema 38,7 hilj. 1933, za 12.800 više, odnosno za 34%. Ali taj uspon nije išao u pravoj liniji. Sa 38,7 hilj. broj zaposlenih penje se 1934 na 46 hilj., sledeće dve godine pada na 45,6 i 44,5 hilj., a 1037 penje se na 51,5 hilj. U ovoj grani sezonske promene zaposlenosti vrše se gotovo kalendarski tačno, a od konjunkture zavisi koliki će biti apsolutni brojevi tih promena. Konjunktura se ovde može meriti ne samo upoređivanjem prosečnih godišnjih brojeva zaposlenosti, nego i upoređivanjem po pojedinim mesecima. Kod nas se govorilo o konjunkturi za drvo poslednjih godina. Po broju zaposlenih polet nije bio snažan. Izgleda da je naša drvna industrija dočekala bolje prilike za izvoz sa velikim zalihama i da ih je unovčila. Izvoz je bio sledeći u hiljadama tona i milionima dinara: 1933 god. 940 t u vrednosti 645,8 din.; 1934 god. 1078 t u vrednosti 787,6 din.; 1935 god. 984,2 t u vrednosti 773,1 din.; 1936 god. 566,5 t u vrednosti 546,3 din.; 1937 god. 1070 t u vrednosti 1002 din.; #1937 god. 517 t u vrednosti 460 din.; />»1938 god. 411 t u vrednosti 342 dinara.

Po obimu izvoz se nije mnogo menjao, jer je 1933 izvezeno samo 120 hilj. tona manje nego 10937, 1934 jednako kao 1937, a 1935 nešto više nego 1933. Znatan

pad bio je 1936, tako da se može govoriti o krizi izvoza