Народно благостање

Страва 678

drva. Daleko veće promene su na -strani vrednosti. Tako je 10937 naplaćeno za istu količinu drva koja je izvezena 1934 za preko 200 mil. više. Konjunkturne promene po broju zaposlenih podudaraju še sa ovima kod izvoza, a oda{le se može izvesti zaključak o zavisnosti ove grane industrije Od izvoza. 0

U prvoj polovini 1938 prvi put dolazi do jačeg nepodudaranja izvoza i zaposlenosti kod drvne industrije. Izvoz je u prvoj polovini pao na 411 hilj. tona prema 517 hilj. u istom periodu 10937, a po vrednosti pad je još jači, sa 460 na 342 miliona. Međutim, broj zaposlenih se povećao jače nego u prethodnim sezonama. Vrhunac je prošle godine zabeležen u novembru sa 56 hilj., potom dolazi u decembru pad na 54,8 hili., i u januaru neobično jak na 42,7 hilj. Ali već u febru-

МАРОДНО РЛАТОСТАЊЕ | ______-

Бр, 43

aru oporavlja se na 55,2, u martu na 56,9, aprilu 51,4,

'maju,. 53,4 i junu 59,2 hilj. Juni je obično vrhunac i :stvarno u jula došao je već vrlo jak pad, za 6 hilj., koji je neobičan u ovo doba godine. Pošto se nešto jača zaposlenost u ovoj grani industrije ne može objasniti

izvozom, ostaju još dve mogućnosti: da su se ponovo

nagomilale zalihe i da je zbog unutrašnje konjunkture

domaće tržište apsorbovalo nešto veće količine. Ali time se zaposlenost u ovoj grani ne može duže održati i pad u jula može se uzeti kao prvi simptom da drvna indu-

'strija počinje da oseća jače krizu izvoza. Ali dosada ona

je imala odličnu konjunkturu, iako se u drugim zemljama ona pogoršala još od-1937 godine. -

(Svršiće se)

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Пад фунте прошле недеље "стајао је у великој супротности с очекивањима- после стишавања политичке напетости и дошао је тако нагло, да му се у прво време није могао открити узрок. Он се утолико јаче истицао што је фунта била осамљена у паду. После рашчишћавања ситуације видело се да је овог пута фунта подлегла због притиска с континента. Песимистичко оцењивање политичке и привредне ситуације пренело се било 4 у Енглеску, тако да је „Тајмс“ писао да је потребно водити рачуна о њему баш зато, што долази с континента, · јер је то израз неповерења у једно тржиште које мора да сачува свој међународни карактер.

Бекство из фунте, уколико има чисто пилитичке мотиве, појачало се зато што Енглеску остављају они капитали који су добегли у њу верујући да је она, од европских земаља, најмање угрожена у случају рата. Расплет "средњеевропске кризе показао је да је то схватање неосновано. Најосетљивији капитал напушта је зато и сада после смирења. Из континенталних земаља тај најосетљивији капитал побегао је одавно и једним делом задржао се у Лондону. Зато је према расположењу континента и морао да дође нови вал бекства из фунте, односно да се продужи.

Финансијски проблеми утицали су такође на бекство. Појачано наоружање захтеваће нова средства, евентуално нове порезе. Државни папири су нешто попустили, што се тумачи неповољно по тржиште капитала. Али, бар засада, финансијска ситуација не даје разлога за бекство капитала. Прошле недеље оптицај се смањио за 9,4 мил. фунти, од 95 милиона за колико је био повећан, док се у Француској од 26 милајарди вратило тек 6 милијарди у истом времену. То показује колико је привредна ситуација у Енглеској нормалнија, и према томе мање је разлога за бекство из фунте. |

Баш зато потребно је узети у обзир и друге моменте. Раније смо писали о смањеним инвестицијама капитала за првих 9 месеци 1938. Ових дана објављивано је кретање добити у трећем тромесечју. Први пут после пет година добити су у паду са 33,25 на 32,79 мил. фунти или за 1,490. Проценат је незнатан и односи се на период у коме се и других година исказује најмања добит. Али овог пута има једна значајна појава. Пад добити забележен је код две групе: индустрије потрошних добара за 7,19 и транспорта и електричних предузећа за 0,8. Остале групе индустрија показују добит. Обично се узима као правило да

Контролисани пад фунте

депресију осете најпре предузећа која производе средства за производњу, а затим и индустрија потрошних добара. У

-трећем тромесечју у Енглеској било је обрнуто, јер је до-

бит индустрије производних добара већа за 90/o0 Hero прошле године. Новчани институти показују незнатно већу добит од 0,3%. До ове појаве дошло је зато што су у исто време за индустрију потрошних добара скочили трошкови производње и смањила се куповна снага, тако да је она имала слабије послове, а обрнуто, индустрија средстава за производњу имала је добре послове у вези с наоружањем. Највећи пораст добити забележила су предузећа железа и челика, 17,20 а индустрија мотора и авијације за 25,4%/. Код текстилне индустрије добит је мања за 63, а код индустрије грађевног материјала за 25,2%/0. Ово је неповољно зато што се показује да коњунктура постаје све више зависна од државних поруџбина. Неповољан развој унутрашње коњунктуре одразио се на спољној трговини.

Извоз је опадао, али увоз се врло добро држао. Међутим,

у септембру пао је извоз за 12,8 мил. фунти стерлинга према септембру 1987, односно за 146%/ од чега Уа отпада на смањени увоз сировина. Извоз је пао за 10%/. Даљи развој спољне трговине не процењује се повољно због неизвесности трговинских односа са САД.

Пре него што су сабрани податци који говоре о по-

пуштању енглеске коњунктуре, могло је оно да се одрази

на кретању курса фунте. Америчке монетарне власти нису још показале знаке незадовољства са попуштањем фунте. А дотле, и при садашњем стању енглеске привреде, може се очекивати да ће она продужити да попушта контролисано као и досада.

вентиншиашлизин витешка (y Vladimir Rozenberg objavio je u »Privrednom pregledu« statistiku bilansa beogradskih banaka za 1937. godinu. Zbir bilansa, a ne volumen poslova, kao što se u članku pogrešno kaže, iznosio је, uključivši i

Banke ne mogu da se oporave

|____ |

грапсеуаске 1 zemjuunske banke, 8,5 milijardi u 1937 g. prema

8,3 milijarde u 1936. (Zbir bilanša se sastoji od salda. pojedinih računa, a volumen poslova je ukupni obrt u izvesnom periodu): Od toga otpada na neutralne pozije 4,3 milijarde prema 4 milijarde u 1936 g., tako da je stvarni zbir bilansa iznosio 4,1 milijardu prema 4,4 milijarde, dakle je za 2,930/о manji. Taj iznos je ujedno i obrtni kapital banaka. On se može podeliti po različitim šemama. (5: Rozenberg izabrao ie podelu po vlastitim i tudim sredstvima. Po njemu vlastita sredstva su iznosila 1,5 milijardi, a tuđa 9,2 milijarde, tj. za