Народно благостање

"29, октобар 1938,

Sad kad je u Americi nastala hosa, evropske velike ђегze emancipovale su se od nje. (Naravno: pri tome treba vOditi računa, da se dižavne hartije obično drugojačije razvijaiu nego akcije. Mi ovde mislimo više na akcije, jer su one glavne na velikim evropskim berzama, mnogo važnije od državnih hartija po iznosu plasiranog kapitala u njih). Evropa je za dva dana potpuno Korigirala veliku besu koja se Dproizvela uoči svetske ratne opasnosti. Ali posle toga je nastalo jedno mrtvilo, koje traje u glavnome i dan danas. Naročito su engleska i francuska berza kao dve najvažnije u Evropi u znaku iščekivanja. U Engleskoj se iščekuju posledice velikih državnih izdataka usled mobilizacije i povećanja naoružanja. U Francuskoj se očekuje program pretsednika vlade o saniranju državnih finansija i — što je mnogo važnije — O privrednoj obnovi, koja se od strane vlade obeležava kao uslov za saniranje državnih finansija. To je iščekivanje obuhvatilo i državne papire. Istina njihovi kursevi nisu pali ili vrlo malo prema najvišem kursu od 30 septembra. Ali je volumen poslova tako reći dnevno sve manji. U obema ovim državama navodi se kao razlog i labavost nacionalnih valuta, funte sterlinga i francuskog franka. U Francuskoj se već u veliko čuju glasovi, da činjenica da se nije sav kapital, pušten u opticaj uoči opasnosti rata, povratio u Francusku banku dovodi franak u opasnost, time što omogućava širu tražniu za devizama u cilju begstva iz franka. U Engleskoj pak vlada apsolutna neizvesnost o budućnosti kursa. Ne zna se ni šta namerava vlada ni dokle ide potencijal odbrane od strane Egalizacionoga fonda. |

Ali, kao što rekosmo državne hartije se drže svuda dosta dobro. Čak su u ovom međuvremenu izvedene dve vrlo velike operacije javnih zajmova: u Nemačkoj i Belgiji, O nemačkom zajmu ima podataka i u današnjem broju, a o belgijskom ćemo. opširnije pisati u idućem broju. Oba su zajma savršeno uspela bez ikakvih veštačkih sredstava, podzemnih manevara i drugih sredstava za kamufliranje faktičnog stanja stvari. U Engleskoj će svakako da se završi situacija stvorena ratnom opasnošću jednim velikim državnim zajmom. Izgleda da će Citi to radije. da primi nego nove poreze.

Što se naše berze tiče i u njoj je nastupila jedna veli-

ka promena u ovoj nedelji što se delom može da vidi iz sle-

deće tablice obrta.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

21—27 Х 14—20 Х u hili. din.

Ratna šteta 1.598 2.896 Ratna šteta, t. 234 280 496 Артатсј 1921 20 10 49 Астагс! 1934 60 7%0 Investicioni 330 20% 6%5 Bezgluci 1.460 2.089 6% Dalmatinci 2.481 · 2.087 7, Stabilizacioni 85 79% Bler — 40 87 Bler 85 129 Narodna banka 199 295 Pab 227 204

Ukupno 6.829 8.276

Obrt је u ovoj nedelji iznosio 6.8 mil. prema 8.3 mil. u prošloi nedelji. Ni to nije sve. Iz ovog obrta se ne može da vidi kako se kretao isti po danima, a on je vrlo interesantan. рок je bio veoma snažan prvoga i drugoga dana izveštajne nedelje, dotle je on rapidno opao poslednja tri dana, Dnevni

Страна 701

obrt: poslednja dva dama nije iznosio ni milion dinara, & iednog dana manje od pola miliona.

Promena leži u izumiranju ponude. A to je veoma роvolina pojava. Mi smo iz analize u poslednia dva broja videli, da je glavna nevolja naše berze bila u tome što je prema, možda normalnoj ponudi, bila nenormalno mala tražnja. Sad se ponuda smanjila tako da se posle dugog vremena ne samo vaspostavila ravnoteža između ponude i tražnje, već šta više obrnuta je situacija, tražnja je nadmašila ponudu i to ie došlo do izražaja u znatnom skoku kurseva kao što pokazuje sledeća tablica.

20-Х 21-Х 24-X 25-X 26-X 27-X

Ratna šteta 471.50 469.75 470.— 47075 —= 473.50

Ratna štefa, |. = 46950 —=- 47050 —— 478.50

49% Ngrarci 199} === == =—= === | === | ===

49/0 Аотатеј 1934. —= =—= == === === 60—

6% Begluci 90.75. 8975 89.50 89.65 9015 91—

6% Begluci, t. __ | ” = ___ ___

ву Dalmatinci 89:00 89— 89— 8915 89.25 90.25

6% рата та, 6 == == == == —— —=

7%/0 Investicioni 99— —— —= 99— —— 99.—

79» Seligman —== == == == == = П 707 ова та сви = 0650 II 98 790 Bler 0075 * “' | U E | ODO08

8 Bler —— 9750 —— 98— —— ===>

Гог Сту. Кгаба ___ __-__ ____ --- _-_- = | Duvanski loz = = = | —— —.= Narodna banka ___"__ -___ 7380 ~ 73600 7380. “

Pab, sitni = O — | —_— —=;.222.—

Рађ, згедпћ === === 1 7222

Pab, krupni =_-- 220 – =_-__.. ___- 226—

Pretposlednja dva dana bila su zatišje uoči bure, koja ie počela upravo već prefposlednjeg dana. Pun obim uzela je bura tek poslednjeg dana, Elementarnom snagom skočili su svi kursevi poslednjeg dana. Ratna šteta koja je sredinom neđelje bila stala na 470 i nešto se popravila 25,-a u. tišini od 26 ostala bez posla — neobično refka pojava! —, završila je poslednji dan sa tražnjom od 473,5 bez ponude, što znači da je lako mogućno da hosa još većom snagom produži iduće nedelje. Isto je tako БЏа јака ћоза Код ођа 6%/ agrarna papira. Begluci su završili poslednji dan sa tražniom od 91, a Dalmatinci od 90,25.

Kod ukupnog obrta 6,83 miliona skoro 6 miliona din. otpada na ova tri papira. Ali se je struktura obrta ipak mnogo izmenila: Ratna šteta je nazadovala u obrtu: cele nedelje obrnuto je 1,73 mil. din. dok je Begluka obrnuto 1,46 mil., a Dalmatinaca 92,5 miliona. Dalmatinci koji su prošle nedelie bili drugi po obrtu, izbili su na čelo sviju ostalih papira i daleko jače nego što je Ratna šteta. Pad obrta kod Ratne štete već je u veliko indicirao slabljenje ponude i nagoveštavao skok kursa. Kod Dalmatinaca i Begluka pak obrt je bio tako silan, da se nije mogao tako lako predvideti skok kurseva. On je ipak došao. Kod Begluka u ostalom to se lakše moglo očekivati, jer je obrt ipak bio umereniji. Ali kod Dalmatinaca, koji pritiskaju tržišta neprekidno, to se manje imalo očekivati. Ali je naše tržište papira bilo toliko ostalo bez robe, da je na гаји krajeva morala da se obrne tendencija. I to se odigralo poslednjeg dana. Naibolji dokaz o tome je činjenica da se radilo poslednjeg dana i u drugim papirima u kojima še inače nije odavno radilo. Čim se oseti čvrsta tendencija, raste interes i prema Stabilizacjonom i Blerovim pa-