Народно благостање

29. октобар 19:28.

Из Уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 691

Каеиине алииокаЈјинаћ. привреда ка оу ктурној кермоди од 1955 до коловине 1958

| МЕТАЛНО-МАШИНСКА ИНДУСТРИЈА — КОЖА — РУДАРСТВО — ОСТАЛЕ

Метално-машинска индустрија показује пораст броја запослених од 1983 до 1987 са 31,8 на 45,2 хиљ., или за 45%. После текстилне индустрије ова је грана најинтересантнија, зато што њезин развој претставља виши степен у развоју читаве националне привреде. Тај развој почиње јаче тек 1935, јер је 1934 број запослених био мегњи него 19833. За последње три године до краја 1987 повећавао се број запослених просечно за 5 хиљ. Само код текстилне индустрије био је тих година темпо повећања јачи и код градње железница... Али док је код текстилне индустрије повећање дошло иницијативом приватног капитала, у овој грани су државне инвестиције изазвале полет. Од јануара до јуна 1937 број се повећао са 41,4 на 45,3 хиљ, а у истом периоду 1988 са 45,5 на 48,8 хиљ. Потсећамо читаоце на чланак о развоју наше металне индустрије (бр. 31 и 32 о. г.) из ког се виде природни услови њеног развојали планови који се остварују. Зато је потпуно разумљиво што је ова грана напредовала и 1938 док су друге које су предводиле у полету успориле развој или се зауставиле. По увозу судећи ова грана још није превалила свој врхунац. У тонама увоз железа изнео је у првој половини 19838 г. 75,8. хиљ. т. према 68,4 у истом периоду 1937. Много значајније је повећање увоза машина и справа са 9,94 хиљ. тона у првој половини 1937 на 15, хиљ 1988 (22,1 хиљ. за читаву 1937). То је више него што је 1936 изнео читав увоз (14,9 хиљ.) и скоро два пута више него 1985 (8,7 хиљ. т.).

Градња железница и путева. У чланку о јавним радовима у Југославији изнели смо податке о утицају њиховом на коњунктуру уопште и специјално на оне гране привреде у којим су они извршени. Ради целине поновићемо само главне моменте. До 1985 јавни радови вршени су у обиму нешто мањем него пре депресије, тако да нису могли имати јачег утицаја на њено преброђавање. После 1985 радови су све већег обима. На градњи железница и путева било је 1937 запослено 12,83 хиљ. више него 1983 (34,2 хиљ. према 21,9), а код градње над земљом за 12 хиљ. више (32,6 према 20,6 хиљ). У овом другом случају јавни радови нису били одлучујући за пораст, а у првом само они долазе у обзир. У првој половини 1938 радови на градњи железница појачани су тако да се број запослених од јануара у ком је из сезонских разлога најнижи, попео са 20,1 на 42,8 хиљ. али не показује више онолику разлику према истим месецима 1937, колику 1987 према 1936. Прошле године у јануару било је запослено 20 хиљ., а у јуну 39,1 хиљ. док је у истим месецима 1986 било 14, хиљ. и 26,1. Грађење над земљом започело је у јануару о. г. на истом нивоу као и 19837 (13,6 према 13,4 хиљ) а до јуна попело се опет на прошлогодишњи ниво (42,4 према 42,5). Јуни није врхунац грађевинске сезоне, него август и септембар. Ове године грађевинска делатност се, дакле, одржава на нивоу из прошле

године, док је прошле према 1936 показала велик скок. У јануару 1936 било је запослених 9,4 хиљ. а. у јуну. 31,5 хиљада. У јуну 1933 било је запосле8028 хиљ., 1934, г. 24,9 хиљ. и 1935 год. 24,4 хиљ.

Одеће и чишћења. За развој индустрије одеће и чишћења важи углавном онс што смо казали и за текстилну. М овде развој зависи од куповне снаге. Број запослених повећао се од 19833 до 1937 са 22 хиљ. на 33,5 или за 53%. Повећање текло је равномерно из године у годину, отприлике онако као што се повећавала текстилна индустрија. Као и код текстилне тако и овде не ради се само о преброђавању депресије, него о развоју нове гране индустрије, која је пре депресије била слабо развијена. У првим месецима 1938 запажа се овде известан застој. У јануару било је запослених 31,4 хиљ., а у истом месецу 1987 31,2 хиљ. Колебања у следећим месецима била су слична онима 1937, а у јуну било је запослених 34,1 хиљ. према 345 у јуну прошле године. Док се прошлих година просечни број до лета повећао за 2—8 хиљ., ове остао је непромењен.

Индустрија коже. Сузор води посебно индустрију коже и гуме од прераде коже и сурогата. Главни сурогат је гума, па би боље одговарало да је индустрија гуме, која се бави само њезиним прерађивањем, сврстана у другу групу место с кожом. Код индустрије коже и гуме број запослених повећао се од 1983 са 3,5 хиљ. на 5,7 хиљ. 1937, односно. за 63%. Проценат је висок, а апсолутни број мален. Код прераде коже пораст износи 23%, са 17,8 на 21,9 хиљ. У периоду депресије ми нисмо добили нових предузећа за учињање коже, а прерада коже развила се гигантски, што значи да су фабрике кожа морале да просперирају. Мошто нема података о обиму производње немогуће је одредити колики је просперитет. По кретању увоза и извоза коже тешко је такође одредити:га. У увозу и извозу коже главну позицију претставља неучињена кожа. Извоз неучињене коже држао се од 1983 до 1937 на истом нивоу, око 4—4,3 хиљ. тона, само 1986 био је нагло скочио на 7 хиљада. Увоз коже опадао је од 1934 постепено-до 1937 са 8,8 на 5,6 хиљ. тона, и тај пад иде на рачун увоза неучињене коже, док се увоз учињене повећао нешто до''1986 и пао 1937, због високих цена. Такво кретање увоза и извоза коже казује само толико да се домаћа индустрија, у годинама кад су цене расле кожи у иностранству, оријентисала на домаћу сировину. Тако је у првој половини 1988 увоз силно порастао, више него двоструко према истом периоду, док судећи по броју радника производња се није повећавала. Запосленост по месецима:

I TI Ш IV V VI

1937 5441. 5189 5746 5471..5711 5897 1938 5625 ' 5046 5469 5491 5514. 5656

Код прераде коже најважнија нова предузећа