Народно благостање

29, октобар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 693

КУПОВНА СНАГА

Полет наше привреде не подудара се временски с полетом у индустријским земљама. Томе се може дати апстрактно објашњење о зависности развоја куповне снаге у земљама нашег привредног склопа, од развоја коњунктуре у индустријским земљама. Али са тим апстрактним приказивањем није још објашњено конкретно формирање куповне снаге код нас, што значи да треба поћи од њезиних извора. Посматраћемо три категорије потрошача, раднике, пољопривредне произвођаче и чиновнике. Куповна снага последњих зависи од буџета с једне стране и кретања цена с друге. Код радника номинална надница може се утврдити у бројевима од друге половине 1938, кад је Сузор почео да даје податке. Номинална надница свих радника осигураних код Сузора износила је у милионима динара:

2,2 1983 гј, 1934 1934 1935 1936 1937 21987 1938 1,843 - 1,854 3,605 3,681 4,007 4,628 2,169 2,415

Иако се број запослених повећавао, укупна номинална надница остала је готово непромењена од 1988 до краја 1935. Разлог је што је просечна надница по раднику падала и то све до у лето 1936. Али 1936 број запослених почео је брже да расте, тако да је и поред ниске просечне наднице укупна порасла нешто јаче него прошлих година. Од друге половине расте и просечна осигурана надница и број запослених. Зато је пораст надница 1987 био за 600 милиона динара и у истој прогресији повећава се и у првој половини 1988. Како се кретала реална надница видећемо нешто касније, пошто изнесемо кретање цена.

За пољопривреду далеко је теже одредити кретање куповне снаге. Она се формира продајом вишкова производа пољопривредника. Колики је тај вишак после подмирења сопствених потреба не може се ничим утврдити, а и кад би се утврдио, па према томе и новчани приход, он још не претставља куповну снагу, јер један део отпада на порез. Може се само помоћу индиција покушати да одреди је ли куповна снага расла или падала, на основу кретања пољопривредне производње и цена:

Пољопривредна производња у хиљ. мтц:

1938 1984 1985 1936 1987

Кукуруз 35,780. 51541 · 30.284. 51.805 58,359 Пшеница 96,285 18,596 19,894 29,235 23,470 Шећерна репа 5,095 4,800 4,839 6,175 4,041 Уљана репица 0,027 0,054 0,101 0,209 0,082 Дуван 0,087 0,060 0,092 0,166 0,291 Јабуке - 0767. „1933. 1.398 1,135 1,091 Шљиве 4,482 4,377 3,457 6,239 2,145

Индекс цена на велико кретао се у том времену (1926 = 100).

1933. 57,2. 57,1 75,5 70,8 58,4 1934 57,4 55,4 80,8 67,4 59,1 1935 689 56,6 79,7 067 68,6 1936 607 60,0 81,0 69,7 64,8 1927 74,6 65,1 875 776 79,8 19872 је 64,5 63,4 86,3 75,4 68,8 19381 87,5 65,9 90,9 80,0 76,5

Из ових података о кретању најважнијих производа и цена може се створити извесна слика о развоју куповне снаге пољопривредног произвођача, и што је такође важно, о кретању реал-

не наднице радника.

Главни извори новчаног прихода пољопривредног произвођача су: продаја пшенице, кукуруза, стоке и сточних производа, а од воћа јабуке и шљиве. За извесне крајеве важна је производња индустријског биља. Жетва пшенице била је 1933 добра, а 1934 и 1935 испод просечне, тако да нисмо ни имали вишкова за извоз. Принос кукуруза био је одличан 1934, и просечан 1983 и 1935. Производња осталих артикала који се бацају на тржиште била је просечна и испод просечне. Цене биљних производа биле су 1983 и 1934 на најнижем нивоу из депресије, а 1935 скачу за више од 10 поена, док су сточне остале и даље на најнижем нивоу. Следеће две године, 1936 и 1937 производња _ свих артикала је одлична, цене биљним производима скачу даље, а поправљају се и сточне.

Куповна снага пољопривредног произвођача била је према томе незнатна 1983 и 1934. Обрнуто, код радника реална надница била је висока. Од 1935 мењају се односи. Те године затвориле су се маказе између цена индустријских и биљних производа, чак су биле мало отворене на рачун индустрије, затим 1936 остају затворене, а 1937 отварају се поново на рачун биљних производа. На рачун сточних производа остале су оне отворене јако кроз читав период до данас. Због високих цена у свету у првој половини 1937 биле су маказе јако отворене на рачун пољопривредних производа, а у првој половини 1938 долази до промене у том смислу што су се маказе отвориле јако на рачун индустријских за биљне производе, али су обрнуто, отворене на рачун сточних према индустријским. Код оваквог кретања цена и отварања маказа на рачун пољопривреде и индустрије имали би отприлике овакво кретање куповне снаге пољопривредних произвођача. У току 1936 она је силно порасла због већег приноса, већих цена и затварања маказа. Али полет није био потпун због високих цена сточним производима и маказама, које су се отварале за рачун биљних и индустријских производа. А то није само једна пасива пољопривреде према индустрији, него и пасива сточарских крајева земље према житарским.

Кампања 1987 је нешто друкчија. Принос је подбацио, код пшенице, али то је.донекле. могло бити компензирано вишим ценама и одличним приносом кукуруза. Али зато је воће подбацило потпуно, шећерна репа, уљана репица. То подбацивање смањило је понуду тако да је дошло до оног отварања маказа између цена биљних производа и индустријских на рачун последњих у првој половини 1938 (87,5 према 80). Тиме је такође донекле компензирано подбацивање пољопривредне производње. Али врло је тешко казати је ли компензација потпуна, јер су скочиле цене индустријским производима.

У сваком случају куповна снага села скочила је на рачун градског потрошача, специјално радника и чиновника. Каква је куповна снага за инду-