Народно благостање

6: новембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 715

РАТНА ПРИВРЕДА

— Као и друге северно европске земље и Данска је за време ратне кризе у септембру донела низ мера да обезбеди индустрији потребне сировине и становништву довољну количину животних намирница. Стога је влада била забранила извоз жита, сточне хране, пређе, горивог материјала, вештачког гнојива, метала, цемента, аутомобила итд. Осим тога увозницима одобрене су знатне суме девиза ради увоза железа, челика, уља, нафте и других важних сировина.

— У Шведској се већ неколико година плански ради на организовању привреде за случај рата. Искуство из светског рата показало је неопходност стварања знатних резерви сирођина и животних намирница, пошто су везе са иностранством за време рата врло тешке. Још пре више година формиран је државни одбор за ратну привреду. У сваком буџету предвиђена је сума од 70 мил. к. за куповину сировина, горивог материјала, вештачког гнојива итд. Рад одбора је потпуно тајан и не зна се колико он годишње утроши на стварање резерви. У последње време вршена су истраживања домаћих налазишта калија, нафте, олова, никла и кобалта. У току су испити да се из иловаче производи алуминум и из шкриљевца вештачко тнојиво.За време септембарске кризе једина мера коју је влала учинила била је та да је наредила професору Екерману да испита однос између сточарске и житне производње због преоријентације пољспривреде за време рата.

— Prema podacima talijanskog eksperta Maria Muratori Nemačka ima sada 3020 амјопа а po programu naoružanja do kraja 1941 tai Droj treba da se udvostruči. Francuska će када imati svega 3000 i Engleska isto toliko. Aerodroma ima u Nemačkoj 750, u Francuskoi 250 i 260 u Engleskoj.

— Fernan-Loran, član skupštinskog odbora za vojsku u svom izveštaju iznosi da francuska ratna industrija u istočnom delu države radi sa svega 40% kapaciteta, zbog oskudice u sirovinama. U toku 1937 radnici nacionaliziranih fabrika radili su 23 dana manje nego oni drugih preduzeća. Smatra da privatna inicijativa treba da se reorganizuje i da se donese zakon koji će olakšati iskorišćavanie pronalazaka.

— Комитет Опште конфедерације рада у Паризу протестовао је против владине одлуке да се казне радници фабрика које раде за наоружање, зато што су одбили прековремени рад. Комитет сматра да се та владина одлука противи споразуму који је склопљен пре кратког времена између владе и синдиката.

— Централна влада Аустралије израдила је програм развоја индустрије с обзиром н4 одбрану земље. Због његовог провођења предложила је савезним владама да се установи саветодавни комитет састављен од претставника централне владе, савезних влада и индустрије, чији би задатак био да предлаже којим се редом имају да изводе јавни радови. Пошто се савезне владе нису сложиле са тим предлогом сматрајући да се он противи уставу и да би централна влада њиме добила „диктаторска' пуномоћија, ова је решила да ствар изнесе пред јавност. Она држи да се у интересу народне одбране мора завести известан план у развоју индустрије и да се не сме дозволити изградња фабрика у близини морске обале, где би биле изложене нападима са мора. Програм владин садржи низ јавних радова (изградњу цеста, железница, мостова и бродоградилишта) стратешког карактера и предвиђа закључење нарочитог зајма за финансирање њиховог извођења.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— Закон о минималним надницама и радном времену ступио је ових дана на снагу у Сједињеним америчким

државама. Резултат тога је повећање надница код неких 750.000 радника и скраћење радног времена код 1,5 милиона радника. Те цифре су само приближне и мисли се да ће се доцније повећати. Најмања надница износиће 25 цента по сату (13,25 динара). Радно време не сме бити дуже од 44 сата недељно. Прековремени рад плаћа се 1Љљ пута више, После 1 године рада плата по сату креће се између 30 m. (15,90 дин) и 42 ц. (22,26 дин.. Влада жели да овим законом повећа куповну снагу радника и спречи даље срозавање наднице, која је у извесним гранама привреде јако пала.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Тргсвински регистар

Транмар д. д., Сушак, упис фирме са главницом од 1 мил. дин. и чланова управног одбора г. г.: Петриновића

Фрање, Бабаровића Антуна и Бабаровића Феруча. — Аутопут д. д., Сушак, упис чланова управног одбора гљг.: Плавшића Душана и Ружинског Ернеста. — Јадранска пловидба

д. д, Сушак упис чланова управног одбора г.г.: Милића Милана, д-ра Јозе Подује, д-ра Петра Рисмонда, Милана Стефановића, д-ра Шврљуге Станка и Шврљуге Милана. — Народна штедионица и заложни завод д. д. у Осијеку, упис чланова управног одбора гг.: Павловића Косте, Јала Фрање и Вабића Антуна. — Компас а. д. Београд, упис фирме са главницом од 1 мил. дин. и чланова управног одбора глг.: инж. Карла Шанцера, инж. Милана Миодраговића и инж. Синише Швабића. — Џенерал Техник Компани трговачко а. д. у Београду, упис чланова управног одбора г. Морица Алтарца и г-ђе Ленке Алтарац и промене чл. 2, 3, 7 и 26 друштвених правила.

Зборови акџиснарских друштава

12 новембра — Градска штедионица у Копривници (ванредан). 26 новембра — „Левант. инд. кудеље и ланад. д,

Бач (редован.

БИБЛИОГРАФИЈА

Шефкија Бубић, проф. Државне трговачке академије у Сарајеву: Наука с трговини, !. књига 190 стр., 14 слика, 30 дин. П књига 170 стр., 3 слике, 30 дин. Књиге се могу добити у свим књижарама. Пишчево издање.

РАЗНО

— Државна хипотекарна банка купила је на јавној лицитацији стечајну масу „Југоштампе", која држи „Новости", „Моргенблат", „Сељачке новине" итд. за 11,7 мил. дин. Дневна штампа је донела, да је тај износ довољан, да се покрије потраживање главних поверилаца, Државне хипотекарне банке и Хрватске обртне банке д. д. у Загребу.

— Београдска општина повела је спор противу претплатника електричне струје за дуг од неплаћених рачуна. Један од тужених истакао је приговор застаре. Касациони суд га је уважио, огласивши општину трговцем, иако је она јавноправво тело, пошто производи и продаје струју у циљу зараде. У досадашњој судској пракси јавноправна тела била су увек у повољнијем положају од приватника. Сада је суд први пут узео као одлучујући моменат предмет спора а не субјект.

— Наша влада одредила је кредит од 6 мил. динара за мелиорационе и асанационе радове који је подељен ровномерно на бановине. Из прве рате овог кредита има да се изгради у 128 срезова 240 објеката за снабдевање становништва водом за пиће.