Народно благостање

Страна 718

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

5 Бр, 45

се ради по 137, Цирих 11,65—11,70, долар 51,25 итд. Са црне берзе чује се цена и по 270 дин. за фунту. У Загребу су исте цене. Само једино су клириншке марке нуђене У, почетку састанка 3 о. м. нешто јевтиније него у Београду. Иначе је тенденција за клириншке марке била у Београду чврста, што је постала после и у Загребу. Посао се одвија међу приватницима. "Натте јавне установе које се баве извозом у Немачку имају велике износе, али су по садашњем курсу врло резервисане. У данашњем броју опширно смо изнели анализу наших трговинских и платних односа са Немачком, међу догађајима и скрећемо пажњу нашим читаоцима на њу. — Грчки бонови као да су нестали из промета. Интересенти нису могли да добију робу по курсевима претходног састанка и морали су најзад да плаћају већу цену. Ми смо у прошлом броју у извештају са девизног тржишта забележили да неправилна емисија грчких бонова, коју врши грчка Народна банка, у многоме утиче на нагле промене њиховог курса. Курсеви су били следећи:

а London Berlin Madrid Milano ~ n 98: 938. 1433.92 = 33.53 Ca: np. 209.90 1762.46 = 932 А | Без пр. 163.54 1371.57 пе 180.54 Зе 31-X- 258- | 1430.65 | i U 33.07

J-XI 938. 1497.07 _ 33.50 ONI 238.— 1424.79 — —_— U 3950 3-XI 938 — 1430.— _- = 34.50

Укупни обрт износио је 28 мил. дин. као и прошле недеље. Од тога на обрт у приватним клиринзима отпада 26,2 мил, ји то на Берлин 11,7 мил. према 12,9 мил., Лондон 138 мил. према 18 мил. и Грчке бонове 665.000 према 1,1 мил: дин. Обрт у осталим девизама износио је 1,8 мил. и од тога највише отпада на Њујорк 804.000, Париз 584.000 ДИН. итд.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-XII-36 831-XII-37 3111 27-Х a-XI

Лондон 27.37 21.62 21.65%/6 20.98 20.97 Амстердам 238.30 240.60 241.40 239.91 240Њујорк 435.14 43250 346/, 440.50 440.78 Берлин 175.10 17425 17492. 176.50. -176:25 Париз 20.324 14.687: 13.511 11.74 11:78 Праг 22.221/» 15.19 15.21. 15.121/2 15.12 Брисел — — 73.60 74.471/a 74.521/» Београд 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Као што се види из горње таблице, курсеви су готово непромењени према претходној недељи. Незнатном назадовању енглеске фунте и француског франка стоји на супрот незнатан пораст долара, холандске форинте и нешто јачи скок белгијског франка. На лондонској девизној берзи је енглески егализациони фонд давао доларе. У Лондону је било и јаче понуде француских франака за доларе.

Тржиште злата

Злато се живо тражило. Обрт је у уторак 1 0. м. на Лондонском тржишту износио 965.000 фунти стерлинга. Приватна понуда није била довољна да задовољи тражњу, тако да је и егализациони фонд морао. да даје злата. Он је због велике тражње повисио цену на 146 ш 3љ п. То повећање нешто је веће у сразмери него скок курса долара, тако да је премија према извозном паритету у Њујорку порасла на 1 п. Та премија искључује рентабилну арби-. тражу. Али и поред тога се злато извози у Америку. Уз-

роци те појаве за сада још нису јасни. С. А. Д. нису преузеле ништа против прилива злата. Али стерилизација злата се не примењује, и стога је због јаког прилива злата порасла емисија цертификата злата (које добијају Oenepanič резервне банке од државе).

шилинг пенса Дин. (по унци) (по кг.) 1983 .126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 | 141 7 54.569 1937 140 11 54.312 24-X -1938 - 145 11 56.239 1-XI-1938 146 395 56.384

Робно тржиште

Пшенипа. — Ситуација на светском тржишту пшенице У свој недељи остала је непромењена: лабава и без икаквих изгледа да би се ускоро могла поправити. У овој недељи нарочито је било карактеристично попуштање Буенос Амиреса, који је извршио притисак и на остала тржишта а нарочито на Вининег. Аргентина располаже још релативно малим остатком извозног вишка, али ипак жели и тај мали остатак да прода што пре. Канада такође жури са продајом, уверена да ће цене, после појаве ефективне робе са јужне хемисфере, још више пасти. Услед тога садашње цене на светским берзама, изузев Чикага, номинално ниже су од оних у доба најниже тачке пшеничне кризе.

Светски промет пшенице у првом тромесечју текуће кампање био је живљи но у истом периоду прошле године. Од 1 августа до 22 октобра светски увоз био је 489. 280 ваг. према 344.852 ваг. у истом периоду 1937 године, што претставља повећање за нешто преко 27. Највише се повећао увоз У Европу: са 217.600 на 239.488 ваг. У ваневропске земље увоз се повећао са 57.120 на 64.192 ваг. Пливафућа количина, упућена за Европу, такође се повећала са 69.632 на 81.600 ваг. Повећање увоза није било намењено покрићу ефективне потребе увозничких земаља, јер су оне имале повољнију жетву но прошле године, већ стварању односно увећавању резервних стокова, за што су овога пута ниске цене пружиле одличну прилику.

Термински курсеви на светским берзама били су сле-

дећи:

Х ХИ II У Ливерпул шил. мтц. 9/5 ој 9|5 Ротердам хлф. мтц. 3,15 9,37 3,47 Буенос Аирес пез. мтц. 5,76 6,52 Винипег центи буш. 58 | —— 61 Чикаго цинти буш. 638/4 — 66

На домаћем тржишту, последњих дана, понуда је била нешто живља, те су се куповине Призада у овој кампањи повећале на 13.600 ваг. Од ове количине 10.000 ваг. продато је и извезено у Немачку. Последње продаје у Немачкој, како сазнајемо, врше се по знатно нижим ценама

"но раније, јер Румуни нуде у клиринг по ценама, које су

много ниже од наше интервенционе цене. На тај качин лоша ситуација на светском тржишту реперкутоваће се и код нас, ако не на обарање цене оно сигурно на смањење, а евентуално и потпуно губљење вишка прихода од преференцијала код извоза у Немачку.