Народно благостање
6. новембар 1938,
Iz uređništva ·
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
С.рана 7017
ро“о те 1 пероуоцпе ројахе ч па5зој Ређе аза. С о~заоркасСајтој рклуке со |
Generalna direkcija državnih: železnica objavila je statistiku o radu i stanju železnica u 1937 за цроrednim podacima iz ranijih godina. Kao ni pređašnji tako ni ovaj sadašnji nema inventara. Naveden |e samo broj voznih sredstava, kilometara pruge itd. Tako je nemoguće prafiti kretanje kapitala investiranog u železnice ni ustanoviti sadašnju njegovu visinu. Državne železnice su tečevno preduzeće, a Sva takva privatna preduzeća. zakonom su obavezna da svake godine objave svoj inventar. |
Danas naš saobraćaj funkcioniše ispravno. Vo-
zovi stižu: na- vreme propisano voznim redom. Ali to nije sve. Privreda naprednih zemalja zahteva brz i čkonomičan saobraćaj. Nemačka, Engleska, Italija zavode vozove koji |ure brzinom 200 km na sat. Njihovi teretni vozovi su brži od naših putničkih .itd. Postavlja se .pitanje, da li. je i našoj privredi potreban takav saobraćaj?' Odgovor može biti samo. potvrdan. Prvo što proces industrijalizacije Jugoslavije napreduje brzim tempom i drugo što izvesni proizvodi naše poljoprivrede traže već sada brži i jeviiniji saobraćaj od današnjeg, a. s vremenom će potreba za njim biti sve veća.
DOK SE VOZNI PARK SMANJUJE...
Uspeh železnice i usluge koje ona čini putnicima i privredi zavise od broja i kvaliteta voznih sredstava, broja i stručne spreme službenika i tarifske politike. Prva stvar ·koja pada u oči u statistici Generalne direkcije državnih železnica je stalno opadanje broja ·VoOZnih sredstava normalnog koloseka. Od 2043 lokomotive u 1928 godini krajem 1937 bilo je još svega 1648 tako da na kilometar eksploatisane, pruge dolazi 0,23 Iokomotiva prema 0,30. Broj putničkih: kola smanjio se od 4.779 na 4.169 u 1936, dok se prošle godine povećao za 30. Na 1 km pruge dolazi svega 0,58 kola prema 0,71 u 1928 godini. Ali najveći pad je zabeležen kod teretnih, kojih je krajem 1937 bilo 42.556 prema 50.378 u 1928, ti. za 7.82% manje. Ovako veliko smanjenje broja teretnih kola zabrinjava i ono se odrazilo na паšem saobraćaju. U izveštaju Direkcije stoji da se lane osećala oskudica u zatvorenim kolima za prevoz svežeg mesa, živih svinja, brodskim kolima-hladnjačama a u početku jesenje sezone nije bilo dovoljno ni otvorenih kola za utovar rude za inostranstvo, tako da |e pozajmljeno od nemačkih, belgijskih i mađarskih železni-
ca 2.384 kola. Isti slučaj imamo i kod pruga 0,76 m. Broj lokomotiva je do 1931 porastao na 600 a zatim, zbog znatnog broja starih koje su se morale povući iz saobraćaja, opao na 560 krajem 1937. godine. Smanjen je takođe broj putničkih kola kojih je bilo u 1930 godini 1.012, a 1937. svega 877. Teretnih kola je bilo u 1937 godini 10.839 prema 12.111 u 1930 godini.
_ Vozni park pruga 0,60 m ne pokazuje značajnijih promena. Pošto se mreža smanjila od 408 na 275 km broj. voznih sredstava se povećao po kilometru eksploalisane pruge i to lokomotiva od.0,51. na 0;57, putničkih која 0,21 па 0,30 1 (егенић од 2,1 па 3,2.
Кагуој пазе рпугеде, пагосјо 2605 ubrzanog procesa industrijalizacije, postavlja sve veće zahteve na železnice. Stoga sadašnji vozni park neće moći da zadovolji. potrebe zemlje. Tim pre, što se sada nalazi u gradnji nekoliko pruga, čija ukupna dužina iznosi kod normalnog koloseka 265 km i 131 km kod uzanog, tako da će se broj voznih sredstava po kilometru smanjiti, čim njihova gradnja bude završena.
„„DOTLE PREVOZ PUTNIKA 1! ROBE RASTE
Godina 1937 pretstavlja za naš putnički saobra-
ćaj rekordnu godimu sa 45,3 mil. putnika prevezenihna normalnim prugama i 7,6 mil. putnika na uzanim.”
Robni promet je u stalnom porastu od 1934 i prema 1936 povećao se za 14,53". |
"Tu moramo da se osvrnemo na jednu stvar od velike važnosti, a to su režiske pošiljke, pošto na rentabilnost železnica ima veliki uticaj odnos između prevoza istih i privatne robe. Taj odnos se kod naših dr-
EKSPLOATACIJA ŽELEZNICA
Po broju osoblja naše železnice stoje između racionalnih nemačkih i tehnički zaostalih grčkih sa 7.87 službenika na 1 km pruge i 152,5 na 100.000 voznih kilometara u 1936 godini, dok su iste godine kod prve odnosni brojevi bili 12,14 i 85 a kod druge 4,31 odnosno 151. Broj službenika se apsolutno povećao od 73.815 u 1936 godine na 74.158, ali se relativno smanjio na 7,86 po km pruge i 137,4 na 100.000 voznih km. Kako vidimo, u odnosu prema racionalizovanim neriačkim železnicama on |e nesrazmerno malen i u slučaju
žavnih Železnica stalno menja u korist režiskog prevoza. Pre 10:godina, on je iznosio svega 16,99% od celokupne tonaže robnog prometa. Postepeno on se povećavao i lane je dostigao procenat od 24,76, a Droj neto-tonskih kilometara 20,04 prema 15,32 u 1929 godini. Iz izveštaja Generalne direkcije ne vidi se uzrok toj pojavi. Ali je van diskusije da taj odnos nije povoljan, jer železnice ne mogu da prosperiraju od režiskih pošiljki. |
TEHNIČKI SE USAVRŠAVA
većeg prometa, kao što je. bio lane, nužno mora, da dođe do preopterećenosti službom. Prošle godine ukupan broj voznih kilometara. dostigao je rekordnu cifru od 66,4 mil. km prema 59,5 mil..u 1936 godini. Dakle, rad službenika se povećao za 10,9%, a njihov broj svega za 0,46%. Ovako velik rad sa malim..povećanjem službenika i sa voznim parkom koji se'stalno smanjuje mogao se izvršiti samo ŠiO racionalnijim rasporedom osoblja i voznog parka. Tako je smanjen broj turnusa sa dvojnim posedanjem i time se broj lokomotiva u sa-