Народно благостање

& новембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 709

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Завршено је заседање Стал-

Измене у југословенско- 80Г _ југословенско-немачког немачком трговинском привредног одбора који се, уговору према трговинском уговору

из 1934 год. састаје сваких шест месеци са задатком да аспита и уклони евентуалне тешкоће у размени добара и утврди извесне модалитете југословенског извоза у Немачку. Претпоследње заседање одржано је маја месеца у Берлину. На њему. је раоправљано прво питање југословенског извоза у Немачку у новоствореној ситуацији присаједињењем Аустрије Немачкој. У сличној атмосфери одржано је и последње заседање у Београду услед у међувремену извршеног припајања судетске области Немачкој. Обе су чињенице биле од утицаја на одређивања југословенских извозних контингената.

Негравно да се и овога пута расправљало одвојено о робном и платном промету. Код оба уговора учињене су извесне измене о којима желимо кратко да реферишемо.

Преференцијални трговински уговори обично се сматрају за државну тајну. Тако је случај и са југословенсконемачким трговинским уговором, који је високо преференцијалан. Али су то државне тајне 5зш сепег5 — тајне које се не могу држати тајним. Оне су тајна у толико што о њима не постоји никакав службени аутентичан податак. Интересенти међутим, а преко њих и други, могу и често морају да знају садржину тих уговора. Наши читаоци знају. из нашег писања и из штампе уопште да је у погледу робног промета још почетком 1937 год. учињен један оригиналан а игнорисан споразум између Југославије и Немачке, Уговорено је, на име, да југословенски извоз у Немачку не може ни у ком случају да пређе извесну квоту вредности немачког извоза у Југославију. Та квота обухвата највећи део вредности немачког извоза, пошто се претходно врше извесни одбици. Тако југословенски извоз у Немачку не може никад бити ни толико велики колико износи вредност немачког извоза у Југославију. Ми не знамо на чију је иницијативу дошао овај пропис. Врло вероватно на нашу, јер смо се ми осећали женирани великим салдом у нашу корист у југословенско-немачком платном промету. Жеља је била, изгледа, да се тај салдо постепено изгуби и да сеу будућности не појављује. Тај је пропис остао на снази ин после београдског заседања Сталног југословенско-немачког привредног одбора.

Постоје извесна мала отступања од тога у неким групама робе, о којима ће бити доцније говора. Оно што хоћемо овде да подвучемо то је да ова клаузула демантује све оне неконтролисане верзије о томе, да је Југославија отворила: врата свога извоза у Немачку широм и да само од добре воље Немачке зависи колико ће узети робе од нас. Па како Немачка важи као земља, која пати од несташице пољопривредних производа и сировина, то постоји :опасност, да целокупан наш вишак производње, — а код не-

ких артикала и највећи део наше производње — оде у Не. мачку, тј. буде уновчен за марку. Као. што видимо, то није. тачно. Посредно од нас зависи колики ће бити. наш извоз.

у Немачку, пошто он зависи од нашег увоза. из Немачке, а овај је у нашим рукама. Наш је извоз у Немачку посредно

максимиран, њему је посредним путем ударен 8 пре- ·

ко кога не може. Тај плафон остаје на снази.

Укупна вредност нашег извоза и извозног потенцијала у Немачку претрпела је још једно ограничење. Наш је извоз подељен у четири групе и за сваку је одређгн такође плафон, максимум. У досадањем уговору било је мак-

·»Economie orientee« drugo

сималног учешћа биљних производа 2596, стоке и сточних производа 259/, индустријских сировина 399» и дрва 119/, Код биљних производа (који се извозе преко Призада) и стоке и сточних производа (који иду преко Уреда) било је могућно извесно прекорачење чија је противредност књижена на сепаратни конто. Ови су контингенти претрпели измене: квота биљних производа подигнута је на 31, стоке и сточих производа такође на 31%•, индустријских сировина смањена на 29%/, и дрва на 9. Ако ове промене посмгтрамо с интереса једног и другог сауговарача, доћи ћемо до закључка, да је извесне промене диктирао наш интерес, а друге немачки, Повећање квота код биљне и сточне групе у ствари је само нормализирање, пошто никад до сада те квоте нису биле довољне, већ су редовно прекорачиване. У осталом оне се правдају и проширењем Немачке областима које су биле купци наших производа, а нарочито стоке, сточних производа, пшенице и кукуруза. Према уговору од 1984 године наши су контингенти за пшеницу и кукуруз износили по 5.000 вагона. Концем 1937 године створен је и трећи контингент, који је био алтеративан: кукуруз или пшеница — такође 5.000 вагона— укупно 15.000 вагона. Сада су ови контингенти удвојени, износе укупно 30.000 вагона, од чега 10.000 -вагона пшенице, 10.000 вагона кукуруза и 10.000 вагона алтернативно.

Не мање је важна промена извршена у уговору O платном промету. Као што читаоци већ знају из дневних листова стипулирана је стабилизација релације између динара и марке. Ми смо небројено пута указивали на то, да су и сувише велике промене курса марке на Београдској берзи и да то може да шкоди међусобној трговини. Препоручивали смо једнострану стабилизацију марке. Без интервенције стабилизације није могло бити из простог разлога, што није постојао хронолошки паритет између нашег увоза и извоза у Немачку. Наш је извоз сезонски, према томе је у тим периодима био велики притисак на марку, и обрнуто. Тај је постулат здравог платног промета потпуно остварен последњим променама. Уговорено је да курс марке у Београду не сме да варира преко 14,70 дин. ни испод 14,30 дин. Варијацијама је постављена уска граница. Наша Народна банка има за дужност да одржава курс марке у предвиђе-. ним границама маневарском масом од 8 милиона марака, чија је мобилизација у случају да их Народна банка нема — такође нарочито стипулисана. У вези с тим извршене су и промене у погледу уновчења марака са сепаратних рачуна за биљне и сточне производе и стоку. До сада је Народ-_ на банка давала чекове и за ове уплате, који су продавани на домаћим берзама. По новом споразуму уплате на сепаратним рачунима остаће везане све док сеу редовним рачунима не створи место за њих. НЕ а гафшкајосцано Скот Коћ-

стези и Магзеји ministar trgovine g. Gentin označio je izlaz za francusku „privredu iz sa· dašnjeg: stanja parolom »6С0-. попе опеп(бе«. Po njegovim rečima francuska privredna politika imala bi да se: kreće sredinom između liberalizma. i dirigovane privrede.

Ovo bi trebalo da Dada definitivno Wabuštanje libera(ата pošto je on odavna već načet. Pre kratkog vremena zabeležili smo stav prof. Rista po pitanju francuske privredne politike, koja je, po njegovom mišljenju, primenila toliko

ime za dirigovanu privredu

mera dirigovane privrede, da je liberalizam stvarno odbačen,

i da je potrebno, zbog specijalnih francuskih prilika, da mu